Vesti
25. 10. 2022.
Dodeljene Pulicerove nagrade za novinarstvo za 2022. godinu
Na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku održana je ceremonija dodele Pulicerovih nagrada za novinarstvo.
Dobitnici nagrada objavljeni su tradicionalno u aprilu ove godine. Kašmirskoj fotoreporterki Sani Iršad Matu indijske imigracione vlasti nisu dozvolile da ode u Sjedinjene Američke Države (SAD) kako bi primila Pulitzerovu nagradu iako je imala važeću vizu i kartu, javio je Asošijeted pres (AP) u sredu 18. oktobra.
Pulicerovu nagradu za 2022. godinu u kategoriji Javni servis dobio je Vašington Post, zbog, kako je naveo žiri, uverljivo ispričanog i živopisnog prikaza napada na Vašington 6. januara 2021. Oni su, kako je objašnjeno, pružili javnosti “temeljno i nepokolebljivo razumevanje jednog od najmračnijih dana u zemlji”.
U kategoriji Brejking njuz (Breaking news) nagradu je osvojila redakcija Majami Heralda (Miami Herald) za hitno, ali sveobuhvatno izveštavanje o kolapsu kondominijumskog kompleksa Champlain Towers South. Nagrađeni su, kako je objašnjeno, jer su ovu temu uradili “spajajući jasno i saosećajno pisanje sa sveobuhvatnim vestima i izveštavanjem o odgovornosti”.
Nagrada u ovoj kategoriji se dodeljuje za istaknuti prijer lokalnog, državnog ili nacionalnog izveštavanja o udarnim vijestima koje redakcije beleže, što je pre moguće, u trenutku dešavanja, a kako vreme prolazi, rasvetljavaju ih i daju im kontekst.
U kategoriji Istraživačko novinarstvo nagrađeni su Kori Džonson, Rebeka Kulington i Eli Mari iz Tampa Bej Tajmsa za uverljivo razotkrivanje visoko toksičnih opasnosti u postrojenju za reciklažu baterija na Floridi koje je dovelo do primjene sigurnosnih mjera za adekvatnu zaštitu radnika i obližnjih stanovnika.
Redakcija časopisa Kuanta nagrađena je za eksplanatorno izveštavanje za priču koja je otkrila složenost izgradnje svemirskog teleskopa Džejms Veb, dizajniranog da olakša revolucionarna astronomska i kosmološka istraživanja.
Za istaknuti primer pokrivanja značajnih pitanja od lokalnog značaja u kategoriji Lokalno izveštavanje nagrađena je Medison Hopkins iz The Better Government Associatio ni Sesilija Rejes iz Čikago Tribjuna za, kako je naveo žiri, prodoran pregled duge istorije neuspelog provođenja kodeksa o zaštiti od požara i zgradama, što je omogućilo ozbiljna kršenja koja su rezultirala desetinama nepotrebnih smrtnih slučajeva.
Za Nacionalno izveštavanje nagradu je dobila redakcija Njujork Tajmsa, za ambiciozni projekat koji je povećao uznemirujući obrazac kobnih zaustavljanja saobraćaja od strane policije, ilustrujući kako je stotine smrtnih slučajeva moglo biti izbegnuto i kako su policajci obično izbjegavali kaznu.
Redakcija Njujork Tajmsa, posebno Azmat Kan koja je radila na priči, nagrađena je za istaknuti primjer izveštavanja o međunarodnim poslovima, u kategoriji Međunarodno izveštavanje, za, kako je navedeno, hrabro i nemilosrdno izvještavanje koje je razotkrilo i osporilo službene izvještaje o američkim vojnim angažmanima u Iraku, Siriji i Avganistanu.
U kategoriji Fičr Rajting za istaknuto pisanje sa značajem na kvalitet pisanja, originalnost i konciznost, Pulicerovu nagradu dobila je Dženifer Sinijor iz Atlantika za porodičnu priču o gubitku od 11. septembra, za, kako je naveo žiri u obrazloženju, “majstorskog preplitanja autorove lične veze sa pričom uz osetljivo izveštavanje koje otkriva duge domete tuge”.
Melinda Henbeger iz Kanzas Siti Stara nagrađena je u kategoriji Komentar, za uverljive kolumne koje traže pravdu za navodne žrtve penzionisanog policijskog detektiva optuženog da je seksualni predator.
U kategoriji Kritika, Pulicerovu nagradu dobila je Salamishah Tillet, kritičarka Njujork Tajmsa za pisanje o, kako je objašnjeno, “crnim pričama u umetnosti i popularnoj kulturi – delo koje uspešno premošćuje akademski i neakademski kritički diskurs”.
Za istaknuto uređivačko pisanje, kojim se ocenjuje izvrsnost, jasnoća stila, moralna svrha, zdravo rezonovanje i moć da se utiče na javno mnjenje u kategoriji Uređivačko pisanje nagradu su osvojili Lisa Falkenberg, Majkč Lindenberger, Džo Holi i Luis Karasko iz Hjuston Kronikla. Oni su nagrađeni za kampanju koja je, uz originalno izveštavanje, kojim je odbačen mit o široko rasprostranjenoj prevari birača založili se za razumne reforme glasanja.
U kategoriji Ilustrovano izveštavanje i komentar nagrađeni su Fahmida Azim, Antoni Del Kol, Džoš Adams i Volt Hajki iz Insajdera, Njujork, za korištenje grafičke reportaže i strip medija da ispriča moćnu, ali intimnu priču o kineskom ugnjetavanju Ujgura, čineći to pitanje dostupnim široj javnosti.
Za Brejking njuz fotografiju nagrada je pripala Markusu Džejmiju iz Los Anđeles Tajmsa za fotografije odlaska Sjedinjenih Američkih Država iz Avganistana koje prikazuju ljudsku cenu istorijske promjene u zemlji. U istoj kategoriji nagradu su dobili Vin Meknejmi, Dru Angerer, Spenser Plat, Semjuel Korum i Jon Cherry iz Getty Images za sveobuhvatne i dosljedno zanimljive fotografije napada na američki Kapitol.
Za istaknuti primer crnobele fotografije ili u boji, u kategoriji Fičr Fotografi nagrađeni su Adnan Abidi, Sena Irhsad Matu, Amit Dejv i posthumno Daniš Sidiki iz Rojtersa, za fotografije koje prikazuju danak Kovida u Indiji a koje, kako je ocenio žiri, uravnotežuju intimnost i devastaciju, dok gledaocima nude pojačan osećaj mjesta.
U kategoriji Audio izveštavanje za istaknuti primer audio novinarstva koje služi javnom interesu, nagrađena je redakcija Futuro Medija za “brutalno iskren i impresivan profil čoveka koji se vraća u društvo nakon što je odslužio više od 30 godina zatvora”.
Pulicerova nagrada svake godine dodeljuje se za najveće doprinose u novinarstvu, književnosti i komponovanju muzike. Dodeljuje je Univerzitet Kolumbija iz Njujorka
Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer, mađarsko-američki novinar i izdavač, koji je nakon smrti 1911. svu svoju imovinu zaveštao Univerzitetu Kolumbija. Godinu nakon njegove smrti na njegovoj jahti osnovana je Kolumbijska škola novinarstva, a prve Pulicerove nagrade dodeljene su 1917. pod nadzorom savetodavnog odbora kojem je povjerio svoj mandat. Pulitzer je zamislio savetodavni odbor sastavljen uglavnom od novinskih izdavača. Drugi bi uključivali predsednika Univerziteta Kolumbija i naučnike i “osobe odlikovanja koje nisu novinari ili urednici”.
Danas se 19-člani odbor sastoji uglavnom od vodećih urednika i kolumnista, četiri akademika, uključujući predsednika Kolumbija Univerziteta i dekana Fakulteta za novinarstvo na tom Univerzitetu. Dekan i upravitelj nagrada su članovi bez prava glasa. Predsedavajući se rotira svake godine do najvišeg člana ili članova. Odbor je samostalan u izboru članova. Članovi sa pravom glasa mogu služiti tri mandata od tri godine. Prilikom izbora članova odbora i žirija, velika pažnja se poklanja profesionalnoj izvrsnosti i pripadnosti, kao i različitosti u pogledu pola, etničke pripadnosti, geografske distribucije i veličine novinske organizacije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.