Vesti
29. 09. 2012.
Sistem pretplate garancija nezavisnosti
Finansiranje javnih servisa u evropskim zemljama
Uprkos žalbama građana u Srbiji što moraju da plaćaju pretplatu za Radio-televiziju Srbije i željama mnogih političara da se dodvore narodu i ukinu ovu obavezu, treba znati da se većina javnih servisa u Evropi finansira na isti način. Mali je broj zemalja u kojima se javni servisi finansiraju iz državnog budžeta, kao što su Andora, Estonija, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako i Španija, a u pojedinima, iako je nekad postojala, pretplata je u međuvremenu ukinuta - u Bugarskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Holandiji, Portugalu i na Kipru.
Kako bi se osiguralo pravo na objektivno informisanje i nezavisnost javnih servisa, Evropska unija se protivi njihovom državnom finansiranju i preporučuje upravo sistem naplate RTV pretplate. Visina pretplate zavisi od platežne sposobnosti stanovništva jedne zemlje i u evropskim zemljama je uobičajeno da bude u nivou mesečne pretplate za dnevne novine. Način na koji se naplaćuje RTV pretplata u zemljama Evrope razlikuje se i sprovodi preko specijalizovanih agencija, državnih organa, elektroprivrednih preduzeća, poštanske administracije ili samostalno. Pojedinim evropskim javnim servisima, na primer, nije dozvoljeno ubiranje prihoda od marketinga, dok je drugima omogućen dualni sistem finansiranja - i pretplatom i prihodima od reklama, kao što je britanskom Bi-Bi-Siju, italijanskom RAI, ali i Radio-televiziji Srbije.
Parlament Finske je, međutim, u junu ove godine odlučio da promeni način finansiranja javnih servisa tako da će finansiranje posredstvom pretplate ostati da važi još do kraja godine. Naime, od 1. januara 2013. javna radiodifuzna ustanova Finske trebalo bi da se finansira na neki način iz državnog budžeta. Zapravo, umesto pretplata uvode se takse koje će ubirati Poreska uprava, a potom ta sredstva prebacivati na račun radiodifuzne ustanove.
Ta taksa bi trebalo da iznosi 0,68 odsto od ostvarenih prihoda i za pojedince ne bi smela da bude veća od 140 evra godišnje.
U Srbiji, ali i mnogim drugim zemljama, sistem funkcionisanja RTS je određen prema uzoru na Bi-Bi-Si, gde građani pretplatom omogućavaju rad medijskog javnog servisa. Naplativost pretplate u ovoj zemlji za razliku od Srbije je velika i iznosi više od 90 odsto. Samim tim, prema poslednjem izveštaju, Bi-Bi-Si godišnje prihoduje više od 3,6 milijardi dolara od pretplata, 222 miliona dolara od marketinga, 280 miliona od državnih donacija i 270 miliona
ostvaruje na druge načine. U Velikoj Britaniji postoji i posebna kompanija koja se bavi slanjem opomena onima koji ne ispunjavaju ovu obavezu. Iako se ne čini tako, i u ovoj zemlji, gde velika većina njih redovno izmiruje svoje obaveze, brojni su oštri zahtevi da bi pretplatu trebalo ukinuti. Zasad, pokazali su se, izgleda, neuspešnim.
Generalni direktor Belgijskog javnog servisa na francuskom jeziku Žan Pol Filipo nedavno je izjavio u intervjuu za RTS da su pretnje uredničkoj nezavisnosti i nedovoljno finansiranje glavni problemi javnih servisa u Evropi.
Prema njegovim rečima, velika prednost sistema pretplate u odnosu na finansiranje iz budžeta države je to što vlada tako nema mogućnost da uskraćuje iznos koji se izdvaja iz budžeta, „zato što joj se neko ili nešto na javnom servisu ne sviđa“. S druge strane, kao nedostatak finansiranja posredstvom pretplate, on navodi njenu naplatu, koja je problem u mnogim zemljama.
„Postavlja se pitanje šta je osnova za naplaćivanje pretplate, a tu je i pritisak da se pretplata ne povećava, dok istovremeno troškovi javnog servisa rastu“, naglašava je Filipo.
On objašnjava da finansiranje iz budžeta nosi rizik povećanog mešanja vlade, pa su tako u mnogim evropskim zemljama postojali pokušaji da vlada preko budžeta utiče na politiku javnog servisa i kupuje naklonost za svoje poteze. „U poslednjih 20 godina transformisali smo skoro sve evropske televizije iz državnih televizija u javne servise, što je ogromno dostignuće koje ne sme biti ugroženo zbog ekonomske krize ili nekog drugog izgovora“, zaključuje Filipo.
Zbog sve veće ekonomske krize poslednjih godina u svetu i naplativost RTV pretplate u mnogim zemljama je sve manja i sve teža. Tako je zbog sve slabije naplate pretplate u BiH letos pokrenuta rasprava o tome kako rešiti problem finansiranja javnih emitera. Dok su jedni predlagali finansiranje iz državnog i entitetskih budžeta, drugi su bili protiv ističući da će to biti direktan uticaj politike na medije. Mnogi izbegavaju plaćanje pretplate pa su dugovi u
javnim emiterima višemilionski.
Oko 130.000 nezadovoljnih građana u Republici Srpskoj nedavno su potpisivanjem peticije tražili oslobađanje od RTV pretplate, a oko 50.000 u Federaciji najavili su da će uraditi isto.
Pre nekoliko dana slovenački premijer Janez Janša najavio je da će smanjiti televizijsku pretplatu, na šta je odmah veliku zabrinutost izrazila Evropska unija javnih radiodifuznih servisa stavom da je reč o pogrešnoj odluci.
Predlog je da od januara Slovenci plaćaju pretplatu 11,48 evra, dok sada pretplata iznosi 12,68 evra. U Crnoj Gori pretplata je ukinuta još pre skoro četiri godine zbog neadekvatnog sistema naplaćivanja, ali i malog broja ljudi koji su ispunjavali ovu obavezu.
U Mađarskoj RTV pretplata zvanično postoji, ali je 2002. vlada odlučila da finansijski podrži javni servis finansijama iz budžeta. Međutim, od proleća 2007. ponovo je uvedena obaveza plaćanja pretplate za ugostiteljske objekte, a pre tri godine zbog krize mađarski parlament je odlučio da smanji sredstva za javni servis za 30 odsto, što je izazvalo burnu reakciju evropskih institucija.Opšte poznata stvar je da ni u Srbiji situacija u ovoj oblasti nije baš najbolja. Naplativost pretplate, prema poslednjim podacima, manja je od 40 odsto, a spekulisalo se da nova vlada planira i ukidanje ove obaveze, što bi značilo prelazak na budžetsko finansiranje. Profesor na Fakultetu političkih nauka Rade Veljanovski rekao je za Plave strane da se sistem pretplate od kako su uvedeni javni servisi u Evropi i svetu pokazao kao najbolji način finansiranja, jer je suština javnih servisa da budu „pod kontrolom građana, a ne vlade i države“. Ukoliko nema pretplate, dodao je on, to podrazumeva onda budžetski način finansiranja. „Postoji jedan broj javnih servisa u kojima je ukinuta pretplata ili se finansiraju iz budžeta, kao što je u Španiji i Bugarskoj, ali u Evropi to smatraju lošim primerima funkcionisanja javnih servisa“, naglasio je Veljanovski.
Ministar kulture i informisanja u novoj Vladi Srbije Bratislav Petković istakao je kao jedan od prioriteta, pre nekoliko dana, ipak, rešavanje pitanja održivog i trajnog finansiranja RTS. Prema njegovim rečima, finansiranje javnog servisa mora biti rešeno do proleća sledeće godine i verovatno će morati da se interveniše iz budžeta kako bi se RTS spasao. „Teško da će u ovoj situaciji da se vrši novi pritisak na građane da se poveća naplata pretplate“, rekao je Petković i dodao da će za RTS „u prvom trenutku biti neophodna intervencija iz budžeta“.
Savet ministara EU u februaru ove godine usvojio je deklaraciju kojom se članice EU pozivaju da unaprede zakonski okvir koji uređuje funkcionisanje javnih servisa imajući u vidu novo tehnološko okruženje i finansijsku situaciju. Ovom deklaracijom predviđa se da države moraju da osiguraju visok stepen nezavisnosti javnih servisa od vlasti, kao i da se javni servisi prilagode dualnom sistemu finansiranja.
Takse umesto pretplate
Prethodna Vlada Srbije, u skladu sa Medijskom strategijom, pripremila je prednacrt zakona o javnim servisima. Ovim zakonom, u koji su Plave strane imale uvid, predviđa se ukidanje pretplate koja se zamenjuje taksama. U ovom dokumentu se navodi da „visina mesečne takse za fizička lica iznosi 1.5 odsto prosečne neto mesečne zarade zaposlenih u Srbiji“, dok bi se na plaćanja unapred u iznosu od najmanje tri mesečne obaveze odobravao popust od pet odsto, a za plaćanja od šest do 12 meseci popust od deset odsto.
Komentari (1)
ostavi komentar01.10.
2012.
Da li je RTV pretplata parafiskalni namet?
UMESTO KOMENTARA - NEOBJAVLJENO PISMO POLITICI:
OdgovoriDejan R. Popovic, dipl. inz.
Beograd, Stevana Sremca 18
POLITIKA (Medju nama)
Beograd, Makedonska 29
UNS hoće da inicira promenu naplate TV pretplate
Postovana redakcijo,
Pre nego sto UNS inicira promenu naplate RTV pretplate, neophodno je da dobar strucnjak za javne finansije da odgovor na pitanje da li je RTV pretplata parafiskalni namet? Mozda odgovor na ovo pitanje sadrzi NALED-ova "Studija o neporeskim oblicima i parafiskalnim formama u Republici Srbiji" (http://www.naled-serbia.org/lavirintParaFiscal), odnosno dokument Izvodi iz studije Parafiskalni nameti (narocito tacka 2).
U prilogu vam, usput, dostavljam dopis ministru kulture i informisanja Bratislavu Petkovicu od 22. septembra na temu "Finansiranje RTS-a i RTV-a u informacinom drustvu".
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 28. septembar 2012.
P r i l o g
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Beograd, Stevana Sremca 18
MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA
Ministar kulture i informisanja
Bratislav Petkovic
Beograd, Vlajkoviceva 3
Druga međunarodna konferencija OEBS-a
Postovani gospodine ministre,
U Vasoj gore navedenoj izjavi pomenuli ste i pitanje održivog i trajnog rešavanj finansiranja RTS-a i RTV-a.
U Preporuci (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javnog medijskog servisa u informacionom društvu (http://www3.ebu.ch/files/live/sites/ebu/files/Knowledge/Media%20Law/Reference%20Texts/CoE%20-%20PSM/CoE%20REF%20-%20CM%20Rec%282007%293.pdf) u tacki 29. preporuceno je da drzave clanice treba da obezbede odgovarajuce finansiranje za javni medijski servis (sluzbu), omogucavajuci mu da ispuni svoju ulogu u informacionom drustvu, kako je odredjeno u njegovoj misiji. Tradicionalni modeli finansiranja počivaju na izvorima kao što su takse za dobijanje licence, državni budžet i reklame ostaju da važe i pod novim uslovima.
Prema tome, Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze da obezbedi finansira delatnost RTS-a i RTV-a u informacionom drustvu iz sva tri tradicionalna izvora: pretplata (taksi), budzeta i reklama.
Trajno i odrzivo finansiranje RTS-a i RTV-a moze se izgleda obezbediti efikasnijim nacinom prikupljanja pretplata (taksi), na primer, putem objedinjene naplate usluga od opsteg ekonomskog interesa. Ta objedinjena naplata mogla bi da obuhvati naplatu kablovskih distributivnih, telefonskih i drugih javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga (terestrickih i satelitskih, ukljucujuci internet usluge), u skladu sa Zakonom o zastiti potrosaca i drugim zakonima.
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 22. septembar 2012.
Dostavljeno takodje: Ministarstvo spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija (www.mtt.gov.rs)
P. S. - Ostaje otvoreno pitanje da li slusaoci i gledaoci treba da placaju za javne radiodifuzne, odnosno radio i televizijske usluge, ili za javne audio i audio-vizuelne medijske usluge?