Vesti
23. 08. 2012.
Od danas u „Politici“: Asanž, Neautorizovana autobiografija
Od, četvrtka, 23. avgusta, „Politika” u saradnji sa izdavačkom kućom „Albion Books” ekskluzivno u štampanom izdanju objavljuje feljton "Neautorizovana autobiografija".
Ispovest koji gori od strasti i gneva, tekst od suštinskog značaja za razumevanje našeg doba, ali i suptilno promišljanje o samom značenju pojma „razotkrivanje”. Delo za koje je i sam Džulijan Asanž rekao da je isuviše lično.
(odlomak iz knjige)
Optuženi: Pitam se da li sam ikada pre toga pomišljao kako literatura o suđenjima može razbistriti misli. Upravo u tom periodu čitao sam Solženjicinovu knjigu „U prvom krugu”, što mi je donelo više od razjašnjenja i spoznaje: ona mi je pomogla da shvatim značenje empatije i ispunila me snagom. Čitao sam još od detinjstva i svakako znao da uživam u knjigama, ali ta knjiga je pogodila samo srce mog problema.
Ako neka knjiga može da postigne da se osećate manje usamljenim, onda je to za mene bila ta knjiga i pojavila se u pravi čas. Pretpostavljam da sam oduvek imao snažnu sklonost ka akciji –
to je bila ona praktična, lutajuća strana detinjstva koje sam imao – ali tih godina, kada sam očekivao suđenje, sigurno sam bio blizu toga da se osetim izgubljenim. A kada se pojavi to osećanje, to ponekad može biti klica nove snage.
Profesor Čelnov, lik iz romana, stari je matematičar, zatvoren već sedamnaest godina. Kada treba da popuni rubriku za nacionalnost, u nekom obrascu, on ne piše „Rus” već „Zatvorenik”. Njegove misli su okrenute izumima i on se oseća kao da je ništa, ako nije bez nacionalnosti. I to je ta vrsta snage koja vas ispunjava kada je država protiv vas.
Borba se uvek vodila oko toga da ostanete svoji.
Federalna policija je odnela šezdeset tri svežnja mojih stvari iz kuće u melburnškom predgrađu. Stajao sam na ulici i gledao ih kako odlaze. Bila je mračna, topla oktobarska noć, čuli su se zrikavci, a ja sam osećao kako tonem u ambis.
Ispostavilo se da su se tek 1994. pojavili s nekim optužnicama. Treba imati u vidu, kao nešto nimalo sporedno, u kojoj je meri nagli prodor kompjutera u društvo izazvao zakonski i pravni vakuum.
Državni tužioci su pokušavali da na nove tehnološke prestupe primene tradicionalne zakone o zaštiti vlasništva i prevari i u tome su često uspevali. Ipak, bilo je nekoliko važnih slučajeva kada su se optužnice protiv hakera izokretale u farsu, u kojima je jedini pravi zločin bio to što je neki kompjuterski zaluđenik priredio neprijatnost nekom moćniku. U atmosferi sve većeg oslanjanja vlasti na kompjuterske baze podataka zakonodavstvo je srljalo u apsurdnu kriminalizaciju velikog broja kompjuterskih aktivnosti. Ono što smo pomoću kompjuterske nauke mogli da vidimo bilo je koliko je ona brzo stvorila društvo onih koji su razmenjivali informacije, a to deljenje, to društvo, razvijalo se u uslovima veće demokratije i slobode nego što je to bilo moguće u svetu tradicionalnog izdavaštva i emitovanja.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.