Vesti
03. 02. 2022.
Sećanje na našeg Tanasija Paunovića
Tane, kako smo ga svi zvali u redakciji, bio je naš dugogodišnji dopisnik iz kosjerićke opštine i podjednako je radio i za nedeljni list „Vesti“ i za Radio Užice. Čini mi se da mu je malo više ležalo radijsko novinarstvo.
Sa uherom, kasnije, reportercima, manjim i lakšim za rad, Tane je sate, dane i godine provodio na terenu. Sagovornike je nalazio u običnom čoveku, u političaru, sportisti, lekaru, pesniku…
I beležio život takav, kakav je. Reči i reči, tonovi, glasovi seljaka iz zabačenog kosjerićkog sela, reči lokalnih funkcionera, profesora… čule su se na talasima Radio Užica… verno je Tanasije umeo da glasom „slika“ tamo taj život kosjerićki.
Tane je bio vredan novinar, na prvom mestu, a onda novinar koji je voleo svoj posao. Imao je radijski glas, i radio ga je odlično „razumeo“. Bio je brz, pa kada zafali koji minut za „Dnevnik“ u 16 časova, eto, zvoni telefon, Tane šalje prilog i spas u poslednjem trenutku.
Naš Tane ostao je veran svojoj redakciji do kraja. I kada je otišao u penziju, nije zaboravio kolege, nije zaboravio svoje medije, pošalje tekst, pozove, javi se. Javi se ne da bi se samo javio, već da čuje kako smo, šta radimo….
A onda kada proradiše društvene mreže, eto našeg Tana na Fejsbuku, obaveštava nas gde ide, kako je prošlo letovanje… vedar i raspoložen kao uvek. Ništa mu nije bilo teško. Ni penzija, ni godine, a pisanje, e to je do poslednjeg trenutka bio njegov pravi odmor.
Od danas gledaće nas odozgo sa nekih visina, i opominjati da se ne ljutimo bez razloga, da pratimo situaciju, da volimo novi dan, posebno kada je vedar, a nebo beskrajno plavo. U takvo beskrajno plavo naš Tane je zaslužio da ode, i da mu bude uvek vedar i čist vidik. Počivaj u miru, naoštri pero, ispisuj, ispisuj…
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.