Vesti
16. 11. 2021.
Toša je bio rudar novinarske istine: Održana komemoracija Todoru Mutavdžiću
SVI ljudi traže sreću sa manje ili više snage i upornosti. Najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedništvu sa što većim brojem ljudi sa kojima ih život povezuje. Takav je bio Tošin život.
Od dugogodišnjeg novinara i voljenog urednika "Novosti" Todora Mutavdžića ovim rečima se na današnjoj komemoraciji oprostila novinarka našeg lista Milena Marković. U prisustvu supruge Mladenke i njihovih vernih prijatelja, ona se prisetila nesvakidašnjeg Mutavdžićevog životnog i profesionalnog puta.
- Ceo radni vek je Toša rudario u našoj redakciji. U torbi sa kojom je došao doneo je diplomu istoričara umetnosti i nekoliko najnužnijih stvari. Sa tim prtljagom, radio je kao dopisnik iz Leskovca, redaktor, reporter, urednik... - podsetila je Markovićeva na Tošina novinarska "drumovanja".
Njegovo uredničko geslo koje je nesebično delio mlađim kolegama glasilo je "Idi kud želiš, ostani koliko je potrebno, samo donesi priču". Ovog principa držao se i sam tokom svojih brojnih pohoda na Atos. Sećanje na ova jedinstvena putovanja podelio je istoričar umetnosti Dušan Milovanović.
- Bio je iskreni posvećenik i zaljubljenik u Svetu Goru i Hilandar. Zajednička putovanja pričinjavala su nam istinsko zadovoljstvo, o čemu svedoče brojne uspomene - prisetio se Milovanović.
O Mutavdžiću je govorila i novinarka kulturne rubrike "Novosti" Miljana Kralj, koja je bila deo jedne od najuspešnijih novinarskih generacija koje su prošle Tošinu uredničku školu.
Todor Mutavdžić preminuo je 17. oktobra u Beogradu, u 74. godini života.
Komentari (1)
ostavi komentar16.11.
2021.
Žalosno
Žalosno je.
OdgovoriŽalosno je jer je umro Toša Mutavdžić, moj kolega novinar i drug.
Žalosno je, jer je bio dobar čovek i dobar novinar.
Radio sam s njim 20 godina u Večernjim novostima.
Žalosno je, jer je o njemu na komemoraciji govorila žena koja ga je pozanavala manje od mnogih drugih, od kojih većina odavno više nije u Novostima, a koji ili nisu mogli da dođu, ili nisu znali - jer nisu bili obavešteni o komemoraciji, ili nisu želeli da dođu na komemoraciju zato što današnje Novosti nisu ni N od onih Novosti u koje je Toša došao i kakve su Večernje novosti bile.
Današnje, novokoponovane, neprofesionalne i apsolutno partijski posvećene Večernje novosti, nisu bile otvorene ni za Tošu Matvdžića penzionera, ni za mnoge druge iz Novosti od onomad, koji su samo otišli ili su prognani sa ovog medijskog broda koji je potonuo.
Dule Milovanović, ako je to taj prema imenu i prezimenu, bio je, pored ostalog, urednik reportaže u Novostima, pa urednik Revije 92..., ali je predstavljen kao istoričar umetosti, što, verovatno, i jeste, ali...
Miljana Kralj je dobra osoba, bila je, koliko se sećam , bliska Toši, ali i ona je došla u Novosti mnogo posle njega i nije ga poznavala u dovoljnoj meri...
O Toši nisu govorili njegovi savremenici, njegove kolege koje su radile s njim i oni koji ga bolje, najbolje poznaju...
Sećam se, samoinicijativnio me je zamenio, kao pripravnika 1980. godine ujesen, na dežurstvu od 20 h do ponoći jer je to bilo uoči moje svadbe, a tadašnji urednik Beogradske rubrike u Novostima Živorad Živković nije želeo da me poštedi dežurstva.
Sećam se kad mi je dao fotografiju koju je on snimio na Hilandaru, a na fotografiji njiva na koju je, na Hilandaru,sleteo helikopter sa slobodanom miloševićem, kada je iznenada kao, novokomponavni, neiskreni vernik i pravoslavac inznenada došao na Svetu Goru, pa tu njivu sveštenici nisu želeli d više da obrađuju dok se ne pročisti od nečastivog. Sedeli smo tada, jednom (od više stotina puta za mojih 20 godina u Večernjim novostima), u danas pokojnom klubu na šestom spratu Borbe. Pitao sam ga da li mogu da objavim tu fotografiju u tadašnjoj Srpskoj reči i uz svoj tekst. Saglasio se. Objavio sam. Bilo je to prvi put u srpskim medijima da je to objavljeno. Posle toga smo popili u to ime. Na šestom spratu, naravno.
Sećam se i dana na šestom spratu i priča za stolom sa Tošom i njegovim i mojim drugom sa Čubure, današnjim advokatom Lazom Pisarevićem, tadašnjim velikim prijateljem Novosti...
No, bolje je i ovakva komemoracija Toši nego nikakva. Posebno jer u današnjim novostima 99,99% zaposlenih nema pojma ni ko je bio Toša Mutavdžić, niti ih se to tiče, a neće ni da znaju...
A Toša Mutavdžić je bio jedan od onih koji su Večernje novosti, osamdesetih godina prošlog veka, uzdigli do dnevnog prodatog tiraža od 500.000 primeraka, o kojem ovi danas u Večernjim novostima ne mogu ni da sanjaju.
Zato, dragi druže Tošo, evo ovako - slava ti i neka ti je laka zemlja.