Vesti
27. 09. 2021.
Ima novinara koji uživaju u neslobodi
Sindikat novinara Srbije (SINOS) sproveo je istraživanje među studentima i profesorima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu o stanju na medijskoj sceni
Tek kada završe studije, mnogi diplomirani novinari se uvere da put do stalnog posla nije ni malo lak. Poslodavci uglavnom traže već iskusne profesionalce, pa mladi žurnalisti, da bi stekli praktična znanja, moraju da pristaju na neplaćen rad. Zbog toga nije retkost da novinari početnici, u želji da se profesionalno dokažu, sami pokreću svoje blogove, podkaste, Jutjub kanale... Oni koriste benefite novih medija i na taj način pokušavaju da svojom kreativnošću, originalnošću i znanjem nađu mesto pod novinarskim nebom.
Među mladim nadama novinarstva u Srbiji je i Jovana Radivojević, svršena studentkinja žurnalistike i komunikologije Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Karijeru je počela u istraživačkom novinarstvu.
- Nakon diplomiranja nastavila sam da se usavršavam, upisala sam master studije, a uz to pohađam različite seminare i predavanja - kaže Jovana Radivojević.
- Imala sam sreću da radeći praksu u istraživačkim medijima naiđem na pozitivno radno okruženje, potrebnu podršku kolega i uz njih naučim praktičan deo profesije. Međutim, za mnoge iskustva nisu tako dobra.
Naša sagovornica smatra da su zvanični mediji u Srbiji delimično slobodni, jer su uglavnom izloženi pritisku političara i vlasnika. Poziciju novinara, kako navodi, dodatno otežavaju male plate, loši uslovi rada, a uz pritiske političara i vlasnika, zaposleni u medijima izloženi su i pritiscima urednika.
- Obično se u oglasima za posao traže novinari sa iskustvom, pa nam se čini da se podrazumeva da smo svi već radili i u toku studija priča Jovana.
- To mnogima otežava put ka pronalaženju posla nakon studija. Radne biografije se šalju na desetine adresa u nadi da će im neko odgovoriti i da će dobiti priliku da se bave željenom profesijom. Ono što je u tome najviše demotivišuće je da mnogi ostanu uskraćeni za odgovor.
Ipak, Jovana je optimista. Upućena je, kako kaže, u kakvim uslovima rade novinari u Evropi:
- Tokom studija dobili smo dovoljno informacija kako funkcionišu novinarska udruženja i organizacije. Verujem da sindikati mogu puno toga da učine za poboljšanje položaja novinara i zato smatram da bi trebalo da se podržava njihov rad.
Neven Obradović, docent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu smatra da mediji u Srbiji nisu slobodni. Odgovornost za to nose svi podjednako: novinari, urednici, novinarska udruženja, sindikati ali i građani:
- Nemamo solidarnost između novinara i medija prilikom pokušaja kontrole medija od strane političkih ili nekih drugih centara moći i onda do te kontrole i vrlo lako dolazi. Da budem jasan, imamo i značajan broj medija i novinara koji uživaju u neslobodi i kreiranju stvarnosti.
Građani su, ocenjuje Obradović, podjednako krivi jer ne brane slobodne medije. Ono što je, možda, još veći problem čini mi se da značajan procenat građana i ne zna koliko su važni slobodni mediji za demokratiju.
A da li, pitamo, medijska udruženja profesionalno obavljaju svoj posao i mogu li sindikati da zaštite novinare?
- Medijska udruženja profesionalno obavljaju svoj posao, ali nisu dovoljno agilna u odbrani profesije. Ista situacija je i sa sindikatom. Nevidljiv je. Sindikat mora da preduzme konkretne akcije (štrajkovi, protesti). Blaga saopštenja i pojavljivanje u medijima na Svetski dan slobode medija svakako nisu put ka slobodi. Pritisci na medije su izuzetno jaki, odgovor profesije mora da bude recipročan ukoliko želimo slobodne medije.
Istraživanje koje je SINOS sproveo na Univerzitetu u Nišu pokazuje da čak 90 odsto studenata na fakultetu ne dobijaju dovoljno informacija o delovanju sindikalnih i novinarskih udruženja i asocijacija.
- Nisu fakulteti u obavezi da promovišu sindikat i novinarska udruženja. Oni se, svakako, pominju na određenim predmetima (novinarska etika, deontologija medija...), ali ukoliko sindikat i udruženja žele da studenti više znaju o njima i njihovom radu, onda moraju mnogo više da budu prisutni u javnosti i da konkretnim akcijama privuku pažnju.
lako novinari rade za male plate, često neprijavljeni, ipak, izbegavaju da se sindikalno organizuju, a posledica je nepostojanje jakih sindikata poput onih u razvijenim zemljama.
- Krivica za to ide u više pravaca. Nesolidarnost novinara, nespremnost da se bore za slobodu i bolji standard. Tu je i odgovornost sindikata, neophodne su konkretne akcije (protestne šetnje, performansi) i veća podrška novinarima. Sindikat mora da bude „uzbunjivač“ celokupne javnosti. To kod nas, nažalost, nije slučaj i novinari u sindikatu ne vide „svetionik slobode“. Sindikati, ne samo medijski, bi trebalo da imaju moć da menjaju stvari. Kod nas su, međutim, sindikati obesmišljeni, što delovanjem države, što krivicom samih sindikata koji nemaju moć da, na primer, „zaustave sve“ na jedan dan, kao što je to slučaj u Grčkoj ili kada sindikat Lufthanse prizemlji sve avione te kompanije u Nemačkoj. Radnici moraju da povrate poverenje u sindikate, tek tada možemo pričati o solidarnom udruživanju. Cini mi se da se to neće još dugo ostvariti u našoj zemlji.
Pitamo našeg sagovornika kako objašnjava da jedan niški vlasnik medija 50 dana nije uplatio plate radnicima, a da novinari nisu smeli da se organizuju i javno o tome progovore?
- To je već i lični problem svakog radnika ponaosob, ukoliko je neko spreman da radi bez plate u 21. veku, eri digitalnih medija i internet platformi i pristaje na tu vrstu neslobode. Tu je zaista teško bilo šta komentarisati. Naravno, ovde mislim na mlade i digitalno pismene novinare. Problem je za novinare, snimatelje, organizatore, koji pripadaju generaciji koja nije digitalno spretna. Njima bi u toj situaciji jak sindikat upravo bio „luka spasa“, ali je mi nemamo, i onda su ovakve situacije naša realnost.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.