Vesti
28. 04. 2021.
Ubistvo Milana Pantića
Tri načina da se otkrije istina
Još pre četiri godine radna grupa MUP-a koja se bavila ubistvom Milana Pantića, uz pomoć BIA-e, podnela je detaljan izveštaj o svim okolnostima zločina.
Naizgled troma i još bez krajnjeg ishoda, istraga o ubistvu novinara Milana Pantića iz Jagodine ipak se primiče epilogu. Tvrdnja izrečena prošle nedelje da su znana imena njegovih ubica, te da su uokvirene činjenice koje su vodile ka zločinu, tužilaštvu ne bi trebalo da ostave previše prostora i vremena za dalje odugovlačenje.
Za nekoliko nedelja navršiće se punih 20 godina od kako je Pantić usmrćen u ulazu svoje zgrade. Od samog početka spekulisalo se da je ubijen zbog tekstova koje je u „Večernjim novostima“ pisao o korupciji, kriminalu i pljačkaškim privatizacijama u Jagodini i Pomoravlju. Danas se pouzdano zna da to jeste bio motiv.
Još jedna okolnost, nezgrapno saopštena odmah posle ubistva, ispostavila se gotovo izvesnom; Pantić je trebalo da bude pretučen kako bi se „opametio“ i prestao da piše o kriminalu svih vrsta, ali ne i usmrćen. Međutim, ishod „upozorenja“ za koje su, što je takođe potvrđeno, angažovani kriminalci, bio je koban.
Samo tri navedene okolnosti bile su, da je bilo volje i razuma, dovoljne da se 11. jun ove godine, tačno dve decenije od ubistva, ne obeležava s teretom nerešenog zločina.
„Plašim se da ubistvo novinara Milana Pantića nije rasvetljeno ne zato što za to nema tragova u njegovim tekstovima niti što policija ne može da sabere ’dva i dva’, već zato što su moćni ljudi, koji su se bavili privatizacionim poslovima u Srbiji, i danas na važnim mestima u državi i imaju zaštitu u tužilaštvima, sudovima i drugim državnim organima“, rekla je svojevremeno Ljiljana Smajlović, član Komisije za rasvetljavanje okolnosti ubistava novinara.
Opstrukcije
Prošle nedelje predsednik ove komisije Veran Matić bio je izričit u stavu da su poznata imena neposrednih ubica jagodinskog novinara, ali da su izvršioci zločina i dalje na slobodi: „Postoje imena ljudi koji su izvršili ubistvo. To je ono što smo rekli i pre dve godine – da je ubistvo policijski razjašnjeno. Međutim, teško ga je dokazati. Mesto ubistva je loše obrađeno, kontaminirano je u vrlo kratkom vremenskom periodu.“
Na koji način je istraga od početka opstruisana ilustruju činjenice da su više od decenije posle zločina prvi put ispitane komšije iz ulaza u kojem je Pantić stanovao i iz susednih zgrada, a tek kada je osnovana Komisija za istraživanje ubistava novinara radi veštačenja je uzet Pantićev mobilni telefon i saslušani njegova supruga i sin. U međuvremenu je na ovom slučaju radilo čak sedam radnih grupa.
Prema saznanjima do kojih je došla komisija, neposredni izvršioci su „naručena ekipa koja samo vrši likvidacije, koja nema nikakve veze s motivom“, a da je motiv konkretna privatizacija. Matić je rekao da je „policijska istraga dala svoje viđenje“, da imaju jasnu sliku šta se dogodilo, ko je izvršio ubistvo, da su to kriminalci iz Beograda i Jagodine, da je reč o organizovanom kriminalu u vezi sa „vrlo konkretnom privatizacijom“, te da je sve to skupa predočeno Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal:
„Tražili smo da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj jer ima veći prostor za istragu, ali za sada nemamo pozitivan odgovor. Odgovorili su da bi radna grupa trebalo da dokaže da je u pitanju organizovani kriminal, pa će je potom oni preuzeti. Mislimo da je upravo njihov zadatak da dokažu da je u pitanju organizovani kriminal.“
U prikupljanju dokaza koji se navode kao neupitni pomogle su i analize baznih stanica za mobilne telefone, te svedoci čiji se identitet čuva u tajnosti. Ubice su u Jagodinu stigle na dan ubistva, a nalogodavac je s njima stupio u kontakt preko posrednika koji je takođe otkriven.
Saznanja su pokazala da je Pantić usmrćen zbog tekstova koje je objavljivao tokom 1999, 2000, sve do smrti 11. juna 2001. godine, a da je nalogodavac „lokalni privrednik“ koji je bio nezadovoljan serijom Pantićevih tekstova o korupciji u Pomoravlju.
Uprkos svemu iznetom, što nijednog trenutka nisu osporili policija ili tužilaštvo, optužnica nije podignuta zbog navodno nedokazivih saznanja. O sudskom postupku je, u okolnostima kakve jesu, nemoguće licitirati.
Nije neobično niti je prvi put da se u primerima koji mogu da podsete na ubistvo Pantića pojave „informacije“ da su istraga i dokazni postupak sputani time što su izvršilac ubistva i posrednik u naručivanju zločina u međuvremenu navodno preminuli. Plasiranje takvih priča, između drugih nastojanja da se opstrukcija nastavi, ima jasan cilj da obeshrabri dalje napore u konačnom rešavanju zločina.
Drugim putem
Koliko god se pojedinima činio uzaludan trud komisije i rezultata do kojih je došla, čak i u slučaju da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal ne prihvati da preuzme predmet, od njega se neće odustati. Dve opcije postoje kao realna mogućnost. Prva je da predmet, odnosno sve dosad prikupljene dokaze, tužilaštvu podnese grupa građana, odnosno fizička lica koja su za to zainteresovana, a na šta imaju pravo. Druga je, što nikako ne bi trebalo isključiti kao realan sled događaja, da „nedokazive činjenice“ sa imenima i ulogama svih aktera umešanih u ubistvo novinara Milana Pantića dospeju do medija voljnih da ih objave. To bi bio dodatni problem za one koji zataškavaju zločin u uverenju da će se istina i dokazi zauvek pokopati.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.