Vesti
23. 04. 2021.
Prošle su 22 godine od stradanja 16 zaposlenih u Radio-televiziji Srbije u NATO bombardovanju
Zašto je za pogibiju radnika RTS-a odgovarao samo jedan čovek?
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije u Aberdarevoj ulici, stradalo je 16 radnika.
Poginuli su su Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stojmenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar mastera, Dragorad Dragojević (27), obezbeđenje, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar u razmeni, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar u razmeni, Dejan Marković (39), obezbeđenje, Milan Joksimović (47), obezbeđenje, Branislav Jovanović (50), tehničar mastera, Slobodan Jontić (54), monter, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa.
Za pogibiju radnika RTS-a do sada je odgovarao Dragoljub Milanović, koji je 2002. osuđen na deset godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.
Inače, Radna grupa Vlade Srbije za bezbednost novinara prihvatila je u januaru ove godine predlog Udruženja novinara Srbije (UNS) da zatraži od NATO-a da otvori arhive u vezi sa napadom na RTS, da koordiniše aktivnosti sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara, Evropskom federacijom novinara, Hjuman rajts vočom i Amnesti internešenelom, kao i da podnese zahteve za otvaranje arhiva Vojske Jugoslavije i obaveštajnih službi, ali i od SAD-a.
Žanka Stojanović, majka stradalog Nebojše Stojanovića, ranije je za Danas izjavila da je Republičko javno tužilaštvo protivzakonito zaustavilo istragu 2011. godine.
– Tužilaštvo je, kršeći Ustav, odbilo da procesuira pribavljene nedvosmislene materijalne dokaze da je Vojska Srbije, kojoj je bilo naređeno da evakuiše ljudstvo i tehniku RTS-a na rezervno (bezbedno) mesto rada, ignorisala tu naredbu uprkos mnogostrukim najavama, koje je sama analizirala, da će RTS biti cilj napada – navela je Stojanović.
Iz Žena u crnom, Udruženja Žene Srebrenice iz Tuzle, Udruženja žena Anima iz Zvornika i Omladinske grupa Livrit iz Preševa povodom 22. godišnjice bombardovanja RTS-a, ističu da Dragoljub Milanović, kao i celokupni režim Slobodana Miloševića, u kojem je tada ministar informisanje bio Aleksandar Vučić, snose odgovornost za žrtvovanje nevinih ljudi. Ove nevladine izražavaju saosećanje i solidarnost sa porodicama ubijenih i zahtevaju od srpskih vlasti da obeštete porodice žrtava i da priznaju svoju odgovornost za ovaj zločin.
Zašto nema memorijala?
Iako je idejno rešenje autorskog tima studija „Neoarhitekti“ izabrano još 2013. na konkursu za izgradnju memorijala stradalim radnicima RTS-a u NATO bombardovanju, i iako su odbornici Skupštine grada Beograda na sednici u martu 2019. odlučili da se u Beogradu podigne spomenik-memorijal „Zašto?“, tog spomenika još uvek nema. Spomenik bi trebalo da finansira RTS. Postoji mali spomenik „Zašto“ u blizini mesta gde su radnici RTS-a stradali.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.