Vesti
15. 01. 2021.
Crna Gora: Građani više biraju šta sa decom prate u medijima
U odnosu na 2018. godinu, kada je započeta kampanja medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo”, značajno je porastao broj građana koji sa decom bira šta gleda, tj. ograničava im medijske sadržaje i s decom razgovara o tome šta prate u medijima, saopštili su iz UNICEF-a.
Naime, prema istraživanjima, koja je uz podršku UNICEF-a sproveo Ipsos, 2018. godine manje od jedne trećine roditelja (30 odsto) angažovalo se da pomaže deci da biraju šta gledaju, tj. organičavali su im medijske sadržaje i vreme koje provode uz TV i internet.
Sada to radi duplo više roditelja – 60 odsto ograničava deci medijske sadržaje, a 55 odsto ograničava i vreme koje dete provodi uz TV i internet.
Takođe, tek jedna petina (21 odsto) je pre dve godine s decom razgovarala o sadržajima koje prate na TV-u i internetu, dok to sada radi jedna polovina (47 odsto), saopšteno je iz UNICEF.
„Svest svakog čoveka, a kamoli onog u razvoju, podložna je permanentnoj, svakodnevnoj promeni. Zapravo, samo od onog što pustimo da nam putem čula ulazi u glavu zavisi i formiranje naše ličnosti. Svi mi pažljivo biramo šta jedemo, šta oblačimo, za koga navijamo, koga simpatišemo, a zapravo je najvažnije da biramo kojim informacijama i sadržajima se izlažemo i samim tim dopuštamo da nam formiraju svest. Zato je najvažnije da biramo šta i koga gledamo, slušamo, čitamo. To ne važi samo za decu, nego i za nas odrasle, jer beležimo mnogo slučajeva u kojima se upravo roditelji izlažu štetnim medijskim sadržajima i time automatski izlažu i svoju decu sadržajima razornim po psihu deteta”, poručuje Antonije Pušić, ambasador dobre volje UNICEF-a u Crnoj Gori koji, zajedno s mladim reporterima UNICEF-a, od početka vodi kampanju medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo”.
Zanimljivo je da je u poslednje dve godine značajno porastao broj očeva koji se bave decom i medijima.
Samo 30 odsto muških staratelja ograničavalo je 2018. godine sadržaj koji dete može da prati, a tek 29 odsto i vreme koje dete provodi uz TV i internet, dok to sada radi duplo više njih – većina muških staratelja, njih 68 odsto, sada ograničava medijske sadžaje, a 64 odsto ograničava i vreme ispred ekrana.
Tek svaki peti (20%) muški staratelj 2018. razgovarao je s decom o medijskim sadržajima, dok to sada radi svaki drugi (54%).
„Kada smo pre dve godine počeli kampanju „Birajmo šta gledamo“, u praksi smo se suočili s analizom stvarne, pozitivne, ali i često i negativne uloge medija u procesu socijalizacije. Dakle, cilj nam je bio da ukažemo na civilizacijski izuzetno značajnu ulogu medija koju imaju u informisanju, edukovanju, pa i u (kreativnoj) zabavi. S druge strane, da paralelno ukažemo i na brojne zamke koje „idu zajedno“ s medijima, a to su loši, neadekvatni sadržaji za dečji uzrast, preterano vreme koje današnja deca provode ispred nekog ekrana, često na uštrb drugih socio-kulturnih sadržaja, fizičkih aktivnosti i sl. i, naročito, da ukažemo da bi roditelji trebalo više da kontrolišu medijske sadržaje koje deca gledaju, da im objasne šta je adekvatno za njihov uzrast, koji sadržaji mogu da utiču na njihov intelektualni i emancipatorski razvoj, itd. To znači da roditelji, ali i svi mi članovi globalne medijske zajednice, moramo imati kritički pristup prema medijskim sadržajima i uopšte novoj kulturi potreba, tj. pravilno znati da razlučimo kvalitet od nekvaliteta. U tom smislu nas raduje činjenica da su se za relativno kratko vreme koliko traje ova kampanja znatno promenili pristupi, odnosno stavovi, pa i društvene norme o ’upotrebi’ medija u kući”, poručuje profesorica Lidija Vujačić koja se već dugi niz godina bavi antropologijom i sociologijom medija na Univerzitetu Crne Gore i koja, kao predstavnica akademske zajednice, od samog početka aktivno učestvuje u kampanji „Birajmo šta gledamo”.
Profesorica Vujačić ističe da je poruka i dalje ista: Birajmo šta gledamo, čitamo i slušamo, jer uticaj medija na sve nas, pre svega, zavisi od sadržaja koje pratimo i koliko im kritički pristupamo.
Kvalitetni medijski sadržaji, kroz brojne formate i žanrove, kao i njihova analiza, mogu da utiču na pravilan razvoj dece.
Stoga, Vujačić poziva svakog roditelja da razgovara s decom o medijima i da im ograničava ne samo vreme, već i sadržaje koje prate.
Istraživanje pokazuje i da je stepen obrazovanja povezan s upotrebom medija kod kuće.
Naime, građani koji su manje obrazovani u značajno manjem procentu postavljaju ograničenja deci u vezi s korišćenjem televizije i interneta.
Oni, takođe, mnogo ređe razgovaraju s decom o medijskim sadržajima koje ona prate, kao i stanovnici seoskih područja i oni koji žive u južnoj regiji.
„Tokom krize izazvane koronavirusom, u žižu javnosti je došao problem otežanog pristupa novim tehnologijama i manjka znanja i veština da se one koriste, koji je u većoj meri izražen u siromašnim i porodicama koje su manje obrazovane. Takođe, ogroman broj dezinformacija i teorija zavere kojima smo izloženi tokom ovog perioda podsetio nas je koliko je značajna medijska pismenost za jedno društvo i njegovo javno zdravlje, a nju roditelji kod dece mogu razvijati od ranog detinjstva, uz podršku vrtića i škola, biblioteka, muzeja, pozorišta, bioskopa i medija”, poručuje Vladimir Raičević, direktor istraživačke agencije Ipsos u Crnoj Gori.
Kampanju medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo” pokrenuli su Agencija za elektronske medije i UNICEF, u februaru 2018. godine, s ciljem da se promoviše medijska pismenost među roditeljima i decom, unapredi kvalitet izveštavanja medija o pitanjima koja se tiču prava deteta i poboljša kvalitet medijskih programa za mlade u Crnoj Gori.
B. P.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.