Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
26. 03. 2012.
Mesto rezervisano samo za legende
1. aprila STB će obeležiti 42 godine postojanja, a dugogodišnja novinarka Branislava Milunov nam je ponudila do sada neobjavljena sećanja slavnog radija
Studio B oglasio se zvanično 1. aprila 1970. godine. Uz zvuke pesme „Na, Na, Hey, Hey, Kiss Him Goodbye“ grupe „Stim“, u etar je pušten jedan od najslušanijih radija u velikoj Jugoslaviji. Dugogodišnja novinarka Studija B Branislava Milunov, zajedno sa toncem Zoranom Mihajlovićem Muzom, prikupila je izjave, svedočanstva i sećanja ljudi koji su stvarali istoriju Studija B, a koja su sada prvi put objavljena.
Prema rečima Slobodana Glumca, nekadašnjeg direktora „Borbe“, Studio B je nastao sasvim slučajno.
- Početna ideja je u stvari nastala u „Jugoslovenskoj reviji“, koja je u to vreme bila sastavni deo „Borbe“. Bata Tomašević, agilni urednik „Jugoslovenske revije“, časopisa koji je izlazio na stranim jezicima i bio namenjen inostranstvu, doneo je odnekud ideju da pokrene neku vrstu radija bez velikih ambicija, mislio je da ta radio-stanica na neki način posluži i propagandi i reklami knjiga i monografija koju je „Jugoslovenska revija“ izdavala - govorio je Slobodan Glumac.
Istorijsko „Dobar dan“
Ali i to je bilo dovoljno da se uzburkaju duhovi, bilo je raznih kritika, jer se Radio Avala pojavio u „vruće“ vreme, dok je Beograd još bio pod utiskom studentskih protesta ‘68. Neki su tvrdili da je stanica nastala divlje i mimo zakona i da su u uređivačkom odboru angažovani Matija Bećković, Duško Radović i druge osobe opozicionog profila. Čak se sumnjalo da je stanica finansirana iz inostranstva u vezi sa Radijom Slobodna Evropa.
Da bi se otklonili svi nesporazumi, rad Radio Avale je obustavljen. Uređaje je otkupila „Borba“ i pod idejom „šteta je da to propadne“ nekoliko entuzijasta predvođenih iskusnim novinarom Draganom Markovićem počelo je da stan kolege Blagoja Lazića na 10. spratu „Borbe“ pretvara u ono što će postati Studio B.
Glumac Ivan Bekjarev bio je prvi koji slušaocima poželeo istorijsko „Dobar dan“.
- Imao sam dosta iskustva kao voditelj u raznim drugim situacijama, posebno na estradi. Mi smo se tada dogovorili da moramo govoriti brže nego voditelji Radio Beograda, koji su metalnim glasovima, polako, artikulisano, čitali vesti i govorili, što nije bilo prirodno. Smatrali smo da moramo da budemo u duhu vremena, pa čak i ispred vremena. To je bio glavni kvalitet Studija B - kaže Bekjarev.
Dragan Marković se u svojim kazivanjima sećao i nastanka imena novog radija, koji je zajedno sa Borjanom Kostićem, prvim muzičkim urednikom, procenio da „Studio“ zvuči neutralno a „B“ asocira i na Beograd i na „Borbu“, koja je bila osnivač. U priču je ušao i Kornelije Kovač, koji je komponovao čuvene špice Studija B, dok je Zoran Simjanović radio špicu za vesti.
Od prvog dana uvedeno je pravilo da svi rade sve, a Bekjarev je govorio da je Dragan Marković u tom smislu bio neprevaziđen.
- Mislim da taj čovek nije spavao, od jutra do jutra je radio - govorio je Bekjarev.
Studio B je sticao status kultnog radija pre svega zbog svojih prepoznatljivih glasova, a najveću zaslugu za otkrivanje talenata imao je Dragan Jelić, koji je doveo Zorana Modlija, pa se vremenom formirao čuveni trio u sastavu Sloba Konjević - najlepši glas, Marko Janković - najbolji voditelj, Zoran Modli - najbolji di-džej.
Od ženskih glasova, tu su bile Zlata Numanagić, Dina Čolić, Ljerka Draženović, a mušku ekipu pojačavali su i Zvonko Pantić, Aca Kostić i Branko Čupković.
Urbani radio je nabavljao ploče odakle god je mogao, povezao se sa velikim diskografskim kućama, ploče su slali i dopisnici „Borbe“, a neke su donosili zaposleni sa Studija B sa svojih putovanja. Nije bilo diskriminacije po pitanju muzičkog ukusa, i narodnjaci su bili dobrodošli.
Dragan Jelić je vodio Sabor Studija B, a prvi su bili Cune i Tozovac. Sa talasa Studija B stizali su uživo i tamburaši i Zvonko Bogdan.
I dolazak legende Studija B Marka Jankovića nije išao baš glatko.
Zoran Modli je vodio „Diskomer“, a Janković je bio zadužen za slaganje ploča i rekli su mu da nema šanse da postane voditelj, jer ne zna da kaže S, pa se malo i iskompleksirao. Međutim, sreća je bila na njegovoj strani: jednoga dana Zoran Modli se nije pojavio na poslu, pa je Janković vodio „Diskomer“.
Simboli vremena
Uleteo je kao prva zamena, a kasnije ušao u istoriju. U istoriju su ušla mnoga novinarska imena, a među njima je i jedan od simbola Studija B i legenda Beograda, novinar Đoko Vještica, urednik „Beogradske razglednice“. Vještica je osmislio i uz pomoć grada pokrenuo mnogobrojne akcije koje su građanima olakšavale život.
Posebno značajna godina za Studio B bila je 1975, kada je u redakciju došao Duško Radović. Radović je uvek tačno u 7.13 ujutru izlazio iz svoje sobe sa velikim slušalicama na ušima, a u 7.15 sledilo je njegovo čuveno „Beograde, dobro jutro!“
- On je bio zaštitni znak Studija B. Njegovo „Beograde, dobro jutro“, koje je pravio dolazeći u osvit u Beograđanku, spremajući je neposredno pred emitovanje, najlepši je deo onoga što je Studio B ukupno radio. I danas ga mnogi citiraju, pa i oni koji su bili protiv njega. On je bio jedna izuzetna ličnost i ako treba nekog iz Studija B izdvojiti na vrh, onda je to Duško Radović - govorio je Slobodan Glumac.
Stanko Stamenković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.