Vesti
15. 10. 2020.
Medijska i digitalna pismenost mora biti u samoj osnovi obrazovanja
Pre par dana „u oči mi je upao tvit” koji glasi: „Upravo u Maxiju, baka od sigurno skromne penzije kupuje Informer i Srpski telegraf…” Ne sećam se koja je poruka usledila, ali i sâm često imam priliku da nešto slično vidim. Verujem da imamo jedinstvenu situaciju kada je ponuda štampanih dnevnih novina u pitanju, jer u potpunosti dominiraju tabloidi, i to oni koji dnevno proizvode neverovatne količine tekstova kojima se krše novinarski kodeksi, ali čine i krivična dela, često nekažnjeno, i za kodekse, i za nedela.
Naravno da se ovi sadržaji snažno prelivaju iz štampe na digitalne platforme, portale istih tih medija, ali i svoje umnožavanje i ubrzanje dobijaju na društvenim mrežama. Stoga se opisana situacija „bake u Maxiju” ne zadržava na generacijskom izboru i navikama. Iste sadržaje u različitim formatima dobijaju i tinejdžeri i mladi kroz platforme koje koriste.
Čitajući rezultate istraživanja Inicijative za novu digitalnu i medijsku pismenost, dobijamo potvrdu koliko se svet medija suštinski promenio.
Dve trećine ispitanika primarno se informiše preko društvenih mreža koje uključuju internet portale i sajtove.
Populacija starija od 54 godine, većinski koristi tradicionalne medije, unutar kojih preovlađuje televizija.
Štampani mediji se spominju simbolično.
I zato ne čudi da Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Koalicija globalnih sindikata pokreću međunarodnu kampanju za spas štampanog novinarstva, čija je kriza produbljena tokom epidemije COVID-19 .
Imajući u vidu da čak 97% ispitanika koristi internet, a da 86% ima naloge na nekoj društvenoj mreži, jasno je zašto se sve veći značaj pridaje zaštiti podataka o ličnosti.
Negativni primeri su uticali na to da sve veći broj korisnika društvenih mreža obraća pažnju na odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Opštoj uredbi o zašititi podataka (GDPR). Na ovaj način, postajemo deo globalnog trenda da je za korisnike veoma važna privatnost podataka i njihova zaštita na društvenim mrežama.
U tom smislu, a šire, zanimljivi su rezultati istraživanja koji su se fokusirali na pet glavnih kategorija – sigurnost, legitimnost, zajednica, iskustvo sa oglasima i relevantnost oglašavanja na devet najvećih društvenih mreža: Facebook, Instagram, Linkedin, Pintrest, Reddit, Snapcaht, TikTok, Twitter i You Tube.
O poslednjim trenucima za prevlast nad tehnologijom govori i film „Društvena dilema“ u produkciji Netflixa, koji je podigao mnogo prašine i naterao Facebook da se oglasi u javnosti.
Ana Martinoli je napisala odličan tekst tim povodom.
Zbog toga nam je neophodna digitalna i medijska pismenost, pozicionirana kao obaveza. I to na način da prožima predškolske institucije, osnovno i srednje obrazovanje…
Ohrabrujuće je da od ove školske godine prvaci imaju predmet „Digitalni svet“.
U okviru medijske pismenosti, ovih dana će se pojaviti „Priručnik za medijsku pismenost u preduniverzitetskom dobu“.
To su ohrabrujući koraci i na tome se ne sme stati jer jedino tako možemo držati korak sa trendovima u ovim oblastima koje su postale sastavni deo našeg svakodnevnog života.
Komentari (1)
ostavi komentar16.10.
2020.
Писменост
Пажљиво сам прочитао текст. И видим да кроз њега нема много писмености колико политичке острашњености. Да се поједини медији на српској сцени попут Курира и Телеграфа сврставају у таблоиде, да би се са ниподаштавањем понизили у односу на Данас, на пример.
OdgovoriКад сам завршио на читање, вратио сам се на главу који је несрећник то написао.
Веран Матић, наравно.
Ја сам члан Удружења новинара ЈУ, СЦГ и Србије од 70.тих година. И знам шта су нам Веранови радили и како су ишли да што више уруше УНС и играју игру око НУНС-ове вртешке.
Знам да ће неко, ако и да то буде актуелни председник УНСа, прочитати овај мој коментар па да се запита на које је гране спао данашњи УНС.
Од писања Верана Матича неће процветати ни писано новинарство ни УНС.
А како би реаговала она бака што је купила Курир и Телеграф?