Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
23. 01. 2012.
„Stras' božji“
Odgovor kolumniste Danasa generalnom direktoru RTS-a
Pošto se o članku „RTS i tako..“ tekstom „Retoričar kao Petar Pan“ javio „reagens“ (onaj što reaguje - vidi: Rečnik Milašina) Aleksandar Tijanić, pohodila me „stras' božji“ milina.
Veseo što se neko za koga se veruje da je medijski Amon Ra i (uz Igora Mandića) kolumnista br. 1 bivše Juge, osvrnuo na sirotog mene i skromna mi nastojanja, „vakelu“ pametnijeg i iskusnijeg, slučajno direktora RTS, želeo sam da isečem iz novina, uramim i obesim kao majstorsko pismo na zid radne sobe.
No, u tom rendgen-snimku koji je napravio uvaženi, potkrali su se koja materijalna greška i ovlaš zaključak, nesvojstveni umu koji „sve vidi, sve čuje i sve zna“. Zato otpisujem.
Za prvi „aksiom“, reagens ima pravo. Kao „šta može“ gledalac Javnog servisa, u mnoštvu sam, koji vidi da je program RTS (skoro pa) najgori „od pronalaska katodne cevi“.
To i On sam može saznati ako ikad uspe da pogleda dalje od sebe i zađe međ siromašan, običan puk, što bi da ga šareno sokoćalo (koje pretplaća) ne unižava toliko.
Drugi „aksiom“, pak, psihološka je projekcija uvaženog. Program i direktor RTS su neuporedive kategorije. Na programu katkad bude i neka premijera.
Opet, direktor je pametniji, vispreniji, dakle, bolji je npr. od serije „Bela lađa“. Te mi je žao što sam mu nehatno a trenutno prenuo davno paralizovani samokritički nerv.
Bajke koje uvaženi pominje pisali su Andersen i Braća Grim. No, nije zameriti ako se u čitanju negde zabrojao. Čak i ako se nije dorekao, ostavljajući na pola opus sestara Bronte.
Nisam ucveljen i ne nameravam da se samoubijem zbog kvaliteta programa RTS, iako bi me obradovalo kad bi urednici posle 100. repriziranja „Srećnih ljudi“ našli i pustili davno zaturenu rolnu s „Karavanom“ Milana Kovačevića.
Moje slučajno radno mesto nebitno je za moj gledalački ukus i pravo na stav isto onoliko koliko je školska sprema nebitna za mesto direktora Servisa i pravo na reagovanje. Kolumnu inače uvek pišem „posle pola pet“. I
ne verujem da posle Kobe i Krcuna, ima još živih kojima radno vreme traje neprekidno 24 časa dnevno.
Sa uvaženim nisam ni u kakvom sudskom sporu. Ako je laf, potvrdiće.
Treba samo da u tefteru prebroji one koji ga tuže i one koje on tuži.
A spreman sam, ako me pozove na sud, da poziv primim lično, uredno se odazovem i da sve priznam.
Mada, ne mogu se oteti utisku da reagovanje ipak nije pisao On, nego neko s mnogo manje pameti i mnogo više potrebe da bude Aleksandar Tijanić.
Dejan A. Milić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.