UNS vesti

27. 02. 2026.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Savet za štampu: UNS i „Politika“ nisu, 29 portala jeste prekršilo Kodeks

Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da UNS onlajn i list „Politika“ nisu, dok Razotkrivač, Telegraf.rs, Informer i svih 26 portala na koje se žalio Veran Matić jesu prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Deo Komisije za žalbe koji je učestvovao u glasanju jednoglasno je odlučio da UNS onlajn nije prekršio Kodeks prilikom objavljivanja odgovora Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT).

Predstavnice UNS-a u Komisiji za žalbe, Jelena Petković i Olivera Milošević, izuzele su se iz odlučivanja, kako su navele, radi očuvanja integriteta Udruženja.

MIT se žalio zbog toga što odgovor na saopštenje UNS-a pod naslovom „MIT da preispita odluku o radnim grupama za izradu medijskih zakona i strategije", nije objavljen u rubrici „Saopštenja“, već „UNS vesti“.

MIT je tako naveo da je na UNS-ovom sajtu prekršena prva tačka trećeg poglavlja Kodeksa, kojom je propisano da “urednici treba da poštuju pravo na odgovor i ispravku i su da dužni su ih blagovremeno objave”.

Ministarstvo se pozivalo i na član 107. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koji propisuje da se odgovor objavljuje u istom delu medija, u istoj rubrici, sa istom opremom i pod istim naslovom, uz oznaku „odgovor”.

UNS je u odgovoru Komisiji za žalbe istakao da je odgovor MIT-a objavljen blagovremeno, dan nakon upućivanja, sa oznakom da je reč o odgovoru, bez komentarisanja i uz link ka saopštenju na koji se odgovor odnosi.

Udruženje je istaklo da je, imajući to u vidu, nejasno u kom delu je bio prekršen Kodeks.

U odgovoru se navodi i da se u rubrici „Saopštenja" objavljuju isključivo saopštenja UNS-a, te da bi objavljivanje odgovora MIT-a u ovoj rubrici moglo stvoriti zabunu kod javnosti da je reč o saopštenju UNS-a.

UNS je ukazao i da je odgovor objavljen u rubrici koja je najvidljivija, čime je javnosti omogućeno da se na primeren način upozna sa sadržinom.

UNS ističe i da MIT nije zahtev za odgovor uputio glavnom uredniku medija, nego UNS-u kao izdavaču, što je protivno članu 94. stav 1. i članu 97. stav 1. ZJIM.

Osim toga, UNS navodi da odgovor MIT-a uopšte nije morao biti objavljen – jer se odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, pa glavni urednik po članu 109. stav 1. ZJIM nije ni bio dužan da ga objavi.

Predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Zlatko Čobović istakao je da je u svemu saglasan sa onim što je napisano u odgovoru UNS-a i dodao da je tekst zapravo objavljen u čitanijoj rubrici.

„Objektivno gledano, rubrika sa originalnim vestima uvek je jača nego odeljak saopštenja. Oni su se praktično žalili jer je demanti objavljen u boljoj rubrici", naveo je on.

U 21. veku je, kako je istakla predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Milena Vasić, krajnje vreme da se napravi razlika između načina na koji se plasira sadržaj u print i onlajn izdanjima.

„Nema nikakvog uticaja činjenica to što tekst nije objavljen u istoj rubrici, jer je bio vidljiv i istaknut i na samom sajtu i na naslovnoj strani. U štampanim medijima rubrika zauzima određeno mesto i stranicu i zato postoji to pravilo, a ovde je naslovna strana bitna. Ovo je oblik šikaniranja portala jer je izveštavao o temi koja se nije svidela Ministarstvu", dodala je Vasić.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković navela je i da Komisija za žalbe odlučuje isključivo o prekršajima Kodeksa, a ne o tome da li je prekršen Zakon. Ipak, neki članovi Komisije za žalbe konstatovali su da u ovom slučaju nije prekršen ni ZJIM na koji se poziva MIT.

Svih 26 portala na koje se žalio Veran Matić prekršilo Kodeks

Veran Matić podneo je žalbe protiv 26 portala, a Komisija za žalbe odlučila je da je svaki od ovih portala prekršio Kodeks.

U pitanju su: Informer, Srbija danas, Alo, Palanačke vesti, Glas Aranđelovca, Stara Pazova uživo, Nova Pazova uživo, Srbija na istoku, Podunavlje uživo, Knjaževačka hronika, Vojvodina uživo, Lučani uživo, NS uživo, RTV Pančevo, Novosadska TV, 24 sedam, Dnevnik.rs, 025.rs, Gradske info, Dunavtelevizija.rs, RTV Bap, Sremskevesti.rs, 025info.rs, Drina Info, Moja Bačka Topola i 024info.rs.

Matić se žalio zbog prenošenja tekstova u kojima su, kako je naveo, iznete neistine, izvrnute činjenice i neosnovane optužbe, bez mogućnosti da se čuje druga strana, čime su mu narušeni ugled i bezbednost, uz etiketiranje kao „stranog plaćenika" i „izdajnika".

Pojedini mediji, među njima Dnevnik.rs i 24sedam, ponudili su objavljivanje odgovora, ali je Matić to odbio, navodeći da je reč o teškim povredama Kodeksa, dok su se drugi portali branili time da su sadržaj preneli sa portala NS uživo i da je Matić javna ličnost.

Portali koji su poslali odgovor, poput Gradske info, ogradili su se navodeći da je tekst prenet sa portala NS uživo. Neki su se ogradili i time što Matić obavlja funkcije od javnog značaja i da oni „imaju pravo na iznošenje kritičkih sudova o njemu".

Sa portala 24sedam upitali su čemu žalba ako Matić ne pristaje da objave njegov odgovor.

Predstavnici Komisije za žalbe pitali su se, s druge strane, šta bi Matić uopšte mogao da odgovori na ove optužbe.

Predstavnice UNS-a u Komisiji za žalbe saglasne su bile da je cilj tekstova bio da optužbe protiv Verana Matića iznete u dokumentarnom filmu Centra za društvenu stabilnost dođu do šire publike.

„Dokumentarac javno ugrožava bezbednost Matića, pripisujući mu i najteže optužbe, bez da je ikada pozvan da se o njima izjasni. Podseća na film o Oliveru Ivanoviću koji su emitovali TV Pink i TV Most, a svi znamo šta je usledilo nakon toga. Tekstovi su bili način da se dopre do šire publike i da dođu i do onih koji nisu pogledali film", rekla je Petković.

Milošević je dodala da je neopravdano ograđivanje medija koji optužbe iz filma shvataju kao kritiku, a da su joj licemerni odgovori urednika medija koji ne priznaju da su prekršili Kodeks, a nude „mirno" rešavanje žalbi.

„Sama reč 'mirno' u odgovorima je licemerna jer je ono što je navedeno u tekstovima sve samo ne mir", istakla je Milošević.

Zlata Kureš, koja menja Tamaru Skrozu u Komisiji za žalbe, primetila je da su u tri dana objavljena tri različita teksta, a da je svaki bio duži i sadržao više optužbi od prethodnog.

Ono što je zajedničko svakom od tih tekstova je, kako je navela predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović, činjenica da je njihova namera obračun režima sa Veranom Matićem i da je u pitanju ogoljena politička propaganda.

Povodom ograđivanja da su sadržaj samo preneli, Švarm je naveo da je urednik odgovoran za svaki sadržaj koji medij objavi. Dodao je i da je ista matrica preneta i na tekstove o studentu Lazaru Stojakoviću.

„Izrazi i ton su isti, a razlikuje se samo ime i prezime", rekao je Švarm.

Komisija za žalbe: Tekstovima vođena kampanja protiv Stojakovića

Lazar Stojaković se žalio Komisiji za žalbe zbog teksta objavljenog u Informeru u kojem je nazvan „bahatim blokaderom" i „roleks studentom" koji je „uništio studije hiljadama studenata".

Stojaković je istakao da su u tekstu iznesene neistine bez provere izvora i bez traženja njegovog izjašnjenja, te da je tekst deo šire kampanje diskreditacije njega kao učesnika studentskih protesta.

Komisija za žalbe odlučila je da su prekršene odredbe Poglavlja „Istinitost izveštavanja“, jer tekst nije zasnovan na proverenim informacijama i ne pravi razliku između činjenica i nagađanja, tačke Poglavlja „Odgovornost novinara“, jer tekst ne neguje etiku javne reči niti služi javnom interesu, kao i tačke o poštovanju dostojanstva ličnosti, jer tekst namerno narušava reputaciju i ugled Lazara Stojakovića.

Prenošenjem sadržaja sa Instagram naloga bez dozvole Telegraf.rs prekršio Kodeks

Kodeks je, kako je odlučila Komisija za žalbe, prekršio i portal Telegraf.rs.

Ipak, ova odluka nije doneta jednoglasno, jer su protiv kršenja Kodeksa glasale predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Jelena Petković i predstavnica javnosti u ovoj Komisiji Ana Martinoli.

Na ovaj portal se žalio administrator stranice Moj Beograd Lazar Ilić, jer je, kako je naveo, redakcija Telegrafa prenela sadržaj sa njegovog profila i direktno ga linkovala bez njegove saglasnosti.

Naveo je da je profil pre preuzimanja teksta bio javan, ali da je bio prinuđen da ga zatvori kako bi sprečio dalju zloupotrebu sadržaja.

On je dodao da se obratio glavnom uredniku portala Telegraf.rs Igoru Ćuzoviću i tražio od njega da ukloni sadržaj ili link ka sadržaju, što je Ćuzović odbio.

Ćuzović je u odgovoru na žalbu naveo da je zvao Ilića nakon imejla koji je dobio od njega, kako bi ga pitao zbog čega zahteva da se hiperlink ukloni, kada je linkovanje zakonito i po srpskim i po zakonima Evropske unije.

Ilić je odgovorio da, iako je zakonito, nije etički krasti sadržaj kolega, na šta je Ćuzović odgovorio da Moj Beograd nije registrovan kao medij.

Ipak, neki predstavnici Komisije za žalbe naveli su da se, iako nisu registrovani, oni bave aktuelnim temama i obavljaju sve što i medij.

Diskusija o ovoj tački trajala je dugo, a okosnica diskusije bilo je to da li je prekršena tačka 9.1, odnosno deo koji kaže da su „novinari/novinarke i urednici/urednice dužni/dužne da poštuju uslove korišćenja koje su propisali mediji čiji sadržaj prenose".

Za mnoge članove Komisije za žalbe, kao što je Filip Švarm, prelomno je bilo to što je Ćuzović, i nakon molbe kolege, kao i nakon toga što je kolega naznačio na Instagram profilu da je zabranjeno prenošenje, odbio da ukloni objavu.

„Neko je uzeo tuđi proizvod. Onaj kome je uzet proizvod rekao je: molim te skloni, oni su rekli: nećemo. Suština, odnosno duh tačke je da nešto ne treba da se prenese ukoliko kolege to ne dozvoljavaju", naveo je Švarm.

Sa njim je bila saglasna predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Olivera Milošević, koja je navela da kada neko ko vodi Instagram stranicu ima pravo da postavi uslove korišćenja kada vidi da je njegov sadržaj zloupotrebljen u komercijalne svrhe, te je zaključila da pravila mogu biti dodata i post festum.

Dodala je da na većini Instagram naloga novinari zaista ne znaju ko je autor, te da je prenošenje sa društvenih naloga uvek problematično u domenu autorskih prava.

Čobović je rekao da je Telegraf prepisao celokupan tekst i tako preuzeo nečije autorsko delo bez njegove dozvole. Kada je autor zamolio urednika portala da to učini, on je odbio i tako, uprkos protivljenju autora, koristio njegovo autorsko delo.

Saglasna sa stanovištem da je prekršen Kodeks nije bila predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Jelena Petković, koja je rekla da u Kodeksu piše da treba da se poštuju uslovi korišćenja medija, a da Moj Beograd nije registrovan kao medij niti ima uslove korišćenja.

Ona je ipak navela da bi etički bilo da je Telegraf pre preuzimanja kontaktirao Ilića. Dodala je da bez obzira na to da li je profil javan ili ne, sadržaj podleže autorskim pravima, tako da postoji osnov za komunikaciju sa autorom.

Ipak, bila je stanovišta da Kodeks, uprkos tome, nije prekršen.

Saglasna je bila i Ana Martinoli, koja je navela da u trenutku kada je Ilić tražio da se ukloni sadržaj nisu postojala pravila koja su jasna za sve.

„Treba da postoje jasna pravila, a mi imamo razgovore", navela je ona. Martinoli je dodala i da Komisija ne treba da raspravlja o tome da li je nešto „u duhu" tačke, već da li je prekršena sama tačka.

Predstavnik javnosti u Komisiji za žalbe Rodoljub Šabić rekao je da kod njega postoji rezerva baš zbog toga što zabrane prenošenja nije bilo kada je Telegraf objavio sadržaj.

Ipak, na njegovu odluku uticalo je to što je, kada je Ilić rekao da ne želi da link i sadržaj budu na sajtu, Ćuzović odbio da to učini.

"Politika" bez prekršaja

S druge strane, Komisija za žalbe odlučila je da “Politika” nije prekršila autorska prava prenošenjem fotografije, čije je autorstvo teško utvrditi.

U prijavi Savetu za štampu Milan Katić, urednik portala „Zabrežje", žalio se na tekst „Sudbina porodice Varićak" objavljen u Politici, navodeći da su u njemu objavljeni njegovi originalni sadržaji bez dozvole.

Dodao je da je i repordukovana fotofrafija preuzeta iz njegove knjige, kao i da su selektivno korišćeni i prećutani važni podaci o ranijem institucionalnom i istraživačkom radu na zaostavštini porodice Varićak.

Dodao je i da je njegova reakcija naknadno objavljena u skraćenoj i izmenjenoj verziji, sa promenjenim naslovom i bez njegove saglasnosti, čime je, prema njegovim navodima, povređen autorski integritet i profesionalni standardi novinarstva.

Redakcija „Politike" je u odgovoru Savetu navela da poseduje saglasnost porodice Varićak za objavljivanje fotografija, kao i da se radi o starim fotografijama koje, po njihovom tumačenju, ne podležu autorskim pravima.

U raspravi je ocenjeno da se u ovom slučaju ne može odlučivati o eventualnoj povredi autorskog prava, jer ne postoje proverljivi elementi o vlasništvu, kao i da nema povrede Kodeksa, jer se ne radi o demantiju već o pismu čitalaca.

Zlata Kureš dodala je da ceo slučaj deluje i kao promocija knjige autora koji tvrdi da je intervenisao i restaurirao fotografiju, ali za to nema potvrde.

Stranačka glasila snose odgovornost kao i svi ostali mediji

Komisija za žalbe odlučila je da je portal Razotkrivač u tekstu o Zoranu Zariću pod naslovom „Neverovatni cinizam: Blokaderi izdržali, ali 'kolege' u stranci Rajkoviću rade o glavi!“ prekršio odredbe poglavlja „Istinitost izveštavanja“, jer tekst ne pravi razliku između činjenica i nagađanja i sadrži neosnovane optužbe i glasine, kao i odredbe poglavlja „Odgovornosti novinara“, jer tekst ne zadovoljava standarde kulture i etike javne reči.

Zoran Zarić uložio je žalbu protiv portala „Razotkrivač" zbog teksta koji ga, po njegovom mišljenju, prikazuje u lažnom svetlu i podstiče animozitet prema njemu.

U žalbi je naveo da nije kontaktirao uredništvo zbog straha za bezbednost, što se pokazalo neistinitim, a uredništvo portala okarakterisalo je žalbu kao pokušaj zloupotrebe Saveta za štampu radi rešavanja unutarstranačkog sukoba.

Oni su naveli i da su stranačko glasilo SNS-a, te da Komisija ne treba da odlučuje o prekršajima Kodeksa.

Ipak, predstavnici Komisije za žalbe naveli su da su i kroz istoriju i danas, i stranačka glasila smatrana medijima, te da podležu istim pravilima kao i sva ostala izdanja.