UNS vesti
23. 11. 2025.
Sa Medijskog foruma u Kišinjevu: Da li je vreme da menjamo profesiju?
“Da li je vreme da promenimo profesiju?”To je pitanje albanski novinar Lutfi Derviši najpre postavio sebi, a onda i učesnicima 19. medijskog foruma Jugoistočne Evrope, pokazujući fotografiju čistača cipela u Tirani koji je to postao kada je u poznim godinama ostao bez posla.
Medijski forum (SEEMF) je ove godine održan 17. i 18. novembra u Kišinjevu (Moldavija). Glavna tema bila je posvećena neprijateljima medija i naporima da se sa njima nosimo. I tako smo prvi put glasno i jasno čuli da glavni izazovi i opasnosti za novinare ne dolaze samo od političara, odnosno oligarhije, tajkuna ili moćnih korporacija i organizovanog kriminala. Naša profesija ima novog “neprijatelja”. To su veštačka inteligencija i algoritmi koji upravljaju sadržajem na društvenim mrežama u skladu sa željama i interesovanjima svakog pojedinačlnog korisnika.
I tako su “mediji” postali Fejsbuk, Instagram i Tik tok, a “novinari” sami političari, biznismeni, sportisti, glumci... Svako ko ima mobilni telefon u ruci danas proizvodi i deli informacije, bez onoga što novinari zapravo treba da rade. A to je da filtriraju,ocenjuju i publici prenose istinite i relevantne informacije, a da tragajući za rešenjima postavljaju i takozvano šesto novinarsko pitanje – Zašto?
Umesto toga, laži i propaganda ne samo da se šire, već se i slave – zaključio je Lutfi Derviši iz Albanskog centra za kvalitetno novinarstvo, uz podatke da u njegovoj zemlji od 2,4 miliona stanovnika prema poslednjim podacima ima 1,9 miliona korisnika Fejsbuka, da Instagram koristi gotovo polovina populacije, a da je kod njih na Tiktoku million i po ljudi. Statistika je slična i u ostalim zemljama Jugoistoične i Centralne Evrope.
Mesto održavanja Foruma je svake godine odabrano tako da se pruži podrška ili ukaže na probleme sa kojima se susreću novinari u toj zemlji. Moldavija je za 2025. odabrana jer je na nedavno održanim izborima, prema rečima predstavnika medijskih organizacija, kao i nove vlasti, došlo do međusobne sinergije u odbrani demokratije, odnosno da su nezavisni i objektivni medijski profesionalci odigrali važnu, ako ne i ključnu ulogu u odbrani od lažnih informacija, dezinformacija, propaganda, pa i ozbiljnijih pokušaja zastrašivanja građana od strane proruskih medijskih, političkih, pa i kriminalnih organizacija. Moldavija je tako dobila proevropsku vlast koja očekuje naredne godine otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o članstvu u Evropkoj uniji.
Ali se neminovno nametnulo i pitanje šta će se desiti ako novoizabrani predstavnici naroda Moldavije ne budu bili srećni i zadovoljni kada njihovi novi najbolji projatelji novinari počnu da im postavljaju teška pitanja, ukazuju na greške, korupciju, i sve ostalo što vlast po prirodi stvari želi da sakrije.
Nije da to nismo do sada već videli, zar ne?! Moldavske kolege se nadaju da će im u tome pomoći upravo prilagođavanje evropskom zakonodavstvu u procesu priključivanja, kao i EU zvaničnici u porukama i preporukama vlastima u Kišinjevu. Videli smo da to pomaže u mnogim zemljama kandidatima, zar ne?!
Ovogodišnji dobitnici nagrade Centralnoevropske inicijative (CEI) i Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) za izuzetan doprinos u istraživačkom novinarstvu su bugarska novinarka, urednica i autorka, Bogdana Lazarova, ukrajinska istraživačka novinarka ratnih zločina obeju strana u sukobu, Evgenija Matorevska, kao i mlade nade, Edoardo Anziano iz Italije i Danijel Kotecki iz Češke.
Upravo je četvoro dobitnika na panelu posvećenom istraživačkom novinarstvu govorilo o izazovima sa kojima se susreću u radu, pokušajima da ih zastraše ili ućutkaju oni o kojima pišu, ali i zadovoljstvu i ličnoj satisfakciji kada čitaoci/slušaoci/gledaoci saznaju pravu istinu. Ali se i tu postavilo pitanje koliko je u njihovim zemljama istraživačkih priča navelo zvaničnike na reakciju, tužilaštva na pokretanje postupka ili osuđujućih presuda. Odgovor uz tužno sleganje ramenima je bio da konkretnog učinka nije bilo ili bar vrlo malo. I to u bilo kojoj od zemalja, ne samo Jugoistočne i Centralne Evrope, već i onima koje sebe smatraju pozvanim da dele savete o nezavisnosti i objektivnosti medija.
Inače, Konferenciju organizuju Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO), Medijski program za JIE fondacije Konrad Adenauer i Centralnoevropska inicijativa (CEI) u saradnji sa Evropskom radiodifuznom unijom (EBU), a 19. izdanje u Kišinjevu pomogli su Austrijska ambasada u Moldaviji, Nemačka novinska služba Dojčen Velea (DW) i Dojče Prese-Agentura (dpa), Međunarodna akademija (Srbija), Škola novinarstva iz Moldavije i Centar za istraživačko novinarstvo Moldavije. Među učesnicima su bili mnogi novinari, urednici i direktori medija, profesori na medijskim studijama, kao i predstavnici političkog esablišmenta i organizacija civilnog društva.
I zato su se na panelima mogle čuti mnoge ideje o prekograničnoj saradnji javnih medijski servisa kao vidu suprotstavljanja manipulacijama i propagandi, kako stvarati publiku otpornu na dezinformacije, ali i o osiguranju održivosti nezavisnih medija. A od mladih kolega i komunikologa, stariji su dobili savete o dužini sadržaja i trajanju pažnje kod novih generacija i kako im prilagoditi medije u svetlu globalnog umrežavanja.
Blogovi i podkasti treba da postanu regularne novinarske forme, kažu, a njihove kreatore treba naučiti osnovnim pravilima zanata. A i veštačke inteligencije ne treba da se bojimo, poručuju, jer je korisna alatka ukoliko ne kreira vesti već ih „bustuje“. Zaključili su ti mladi ljudi na kraju da moramo da „krademo“ trikove od influnsera.
I da se, onda, vratimo nas početak. Vreme je da menjamo profesiju!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.