UNS vesti
09. 04. 2025.
MFRR: Zahtevamo da EU javno osudi sve napade na novinare i medije u Srbiji, a da policija i tužilaštvo hitno sprovedu istrage povodom ovih slučajeva
Predstavnici konzorcijuma „Media Freedom Rapid Response“ (MFRR) su na današnjoj konferenciji za novinare od Evropske unije, između ostalog, zahtevali da javno osudi sve napade na novinare i medije, kao i da sa Srbijom zamrzne pregovore o Poglavlju 23, sve dok u Srbiji ne prestanu pretnje, pritisci i represija nad novinarima.
Od predstavnika EU i delegacije Evropske unije u Srbiji iz MFRR-a tražili su da na sastancima sa predstavnicima srpskih vlasti kontinurano ukazuju na ove slučajeve, kao i da ti razgovori budu transparentni i da javnost bude obaveštena o njima.
Druga grupa zahteva bila je upućena vlastima u Srbiji, a posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Od njih je MFRR tražio da zaustave napade na novinare, a naročito na one koji izveštavaju sa protesta.
Osvrnuli su se i na primenu špijunskih softvera u Srbiji, zahtevajući da se ovakve aktivnosti prekinu, a da odgovorni za ove slučajeve budu procesuirani.
„Tražimo i da se odmah prekine sa nelegalnim policijskim aktivnostima protiv novinara, medijskih i građanskih organizacija, uključujući upade i pretrese kancelarija. Dodatno, pozivamo na zaštitu novinara i snimatelja tokom praćenja događaja“, naveo je David Diaz, koji je saopštio zahteve ove misije.
Zahtev za policiju i tužilaštvo je, kako je naveo, da hitno sprovedu istrage i kazne odgovorne za napade na novinare, posebno od početka protesta u Srbiji 2024. godine.
On je naveo da ispunjavanje ovakvih zahteva nije ništa neuobičajeno, jer se u „normalnim“ demokratijama novinari ne suočavaju sa pokušajima špijuniranja i ovakvim pritiscima.
Misija solidarnosti prepoznata kao neophodna u trenucima kada je stanje slobode medija ocenjeno kao kritično
Inače, konzorcijum „Media Freedom Rapid Response“ pokrenuo je tzv. misiju solidarnosti u Srbiji, jer je kako su naveli, prema njihovim procenama, situacija u domenu medijskih i novinarskih sloboda u ovoj zemlji kritična.
Ovaj konzorcijum se, kako su naveli, za vreme trodnevne posete Beogradu i Novom Sadu sreo sa novinarima iz privatnih i komercijalnih medija, predstavnicima Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), novinarskih sindikata, policije i tužilaštva, kao i predstavnicima OEBS-a, Evropske unije u Srbiji i Saveta Evrope.
Samo od početka godine, kako je navela advokatkinja i istraživačica Jasmin Dezeu, zabeleženo je 56 slučajeva kršenja prava novinara i medijskih radnika. Navela je da je broj napada na novinare sa kojima je upoznat MFRR samo u prva tri meseca ove godine dvostruko veći nego cele prošle godine.
„Ove nedelje smo tokom razgovora sa novinarima i medijskim radnicima saznali nešto što nas je posebno zabrinulo – da se nekoliko napada na novinare dogodilo pred policijom, kao i da je bilo slučajeva gde je vinovnik napada bila policija“, dodala je ona.
Među slučajevima ugrožavanja novinara su, kako su istakli iz MFRR-a, zabeleženi fizički i verbalni napadi, upadi u kancelarije i sajber napadi na novinarske i medijske organizacije.
Vajzmen: Posebno zabrinjavaju pokušaji primene špijunskih softvera
Sve ove situacije, kako je rekao Džejmi Vajzmen iz Međunarodnog pres instituta (IPI), imaju poguban uticaj na pristup građana informacijama i slobodu izražavanja. On je kao posebno zabrinjavajuće naveo slučajeve ugrožavanja digitalne bezbednosti i instaliranja šijunskih softvera u telefone novinara, dodajući da je Srbija jedna od evropskih zemalja u kojima je zabeleženo najviše ovakvih slučajeva.
„Čuli smo i za nedavni slučaj pokušaja primene špijunskog softvera 'Pegaz' na jednu od novinarku BIRN-a. Osim 'Pegaza', u Srbiji postoje i slučajevi upotrebe domaće proizvedenog špijunskog softvera, kao što je Novi Spaj (NoviSpy). Do sada je dokumentovano osam ili devet takvih slučajeva. Ovakvi slučajevi su prijavljeni, ali za njih niko nije odgovarao“, naveo je on.
Upotreba ovakvih softvera je, kako je istakao Vajzmen, nelegalna u Srbiji i suprotna je svim međunarodnim standardima. Osim slučajeva ugrožavanja digitalne bezbednosti, naveo je i pravne pritiske, odnosno SLAP tužbe, za koje je istakao da su sve češće u Srbiji.
„Posebno nas zabrinjava obrazac, prema kome takve tužbe najčešće podnose visoki državni zvaničnici, što očigledno ima za cilj da se ograniči sloboda izražavanja i obeshrabri novinarski rad“, naveo je on.
Kao organizaciju sa najviše SLAP tužbi izdvojio je KRIK, koji se, kako je rekao, suočava sa 19 ovakvih tužbi.
Oni su podsetili da su ove nedelje u Srbiji obeležene godišnjice smrti Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović i istakli da su upravo ovi slučajevi primeri nekažnjivosti zločina nad novinarima.
Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, inače dela konzorcijuma MFRR, rekla je da je ideja ove misije da se ojača mrežu podrške ne samo novinarskim organizacijama koje su članovi EFJ-a, nego i svim novinarkama i novinarima. Ona je dodala da su posetili privatne medije, ali i javne medijske servise – RTS i RTV. Sa novinarima ovih medijskih kuća su, kako je navela, razgovarali o naporima da se ojača profesionalno novinarstvo i poveća kvalitet novinarskog rada.
„Čuli smo svedočenja novinarki i novinara iz lokalnih zajednica, lokalnih medija, i cilj svih naših organizacija je jačanje medijskog pluralizma, bolja zaštita novinara i promocija profesionalnog novinarstva. Kao neko ko dolazi iz susedne Hrvatske, ali predstavlja Evropsku federaciju novinara, mogu da kažem da zaista želimo da pružimo konkretnu pomoć – alate, resurse i podršku – kako bi vaš nezavisan rad bio snažniji“, dodala je ona.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.