UNS vesti
08. 04. 2025.
Regionalno istraživanje UNS-a: Blizu osamdeset odsto mladih novinara je bar nekad koristilo VI, polovina nije upoznata sa njenim uticajem na autorska prava
Regionalno istraživanje o primeni veštačke intelgencije (VI) u novinarstvu koje je Udruženje novinara Srbije (UNS) sprovelo zajedno sa Centrom za razvoj omladinskog aktivizma (CROA) iz Sarajeva, Medija centrom iz Čaglavice i Albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane (ACQJ) pokazalo je da je 78,3 odsto ispitanika bar nekad koristilo veštačku inteligenciju.
U ovom istraživanju o upotrebi VI u novinarstvu učestvovalo je 493 mladih novinara, studenata novinarstva i srednjoškolaca zainteresovanih za novinarstvo. Od toga je 174 ispitanika bilo iz Srbije, 127 iz Bosne i Hercegovine, 125 iz Albanije i 67 sa Kosova*.
Iako se veliki procenat ispitanika izjasnio koristi VI u radu, čak 43,3 odsto njih je navelo da to čini jednom mesečno ili ređe, pokazalo je ovo istraživanje.
Svakodnevno VI koristi samo 10 odsto ispitanika, dok 25 odsto ispitanika to čini nekoliko puta nedeljno. Rezultati, dakle, pokazuju da je veštačka inteligencija prisutna u profesionalnim okruženjima, ali da još uvek nije postala neizostavan alat za većinu.
Grafikon 1: Učestalost primene VI alata u radu i obrazovanju
Većina novinara i medijskih profesionalaca smatra da njihovo znanje o VI nije ni nisko ni visoko, već prosečno ili dobro. Tako je najveći procenat ispitanika svoje znanje o primeni VI u novinarstvu ocenio kao prosečno (35,6 odsto) ili dobro (30,1 odsto).
Uticaj VI na autorska prava nepoznat polovini ispitanika
Polovina ispitanika nije upoznato sa rizicima koje veštačka inteligencija nosi kada su u pitanju autorska prava (50,3 odsto ispitanika), dok je 41,4 odsto pomalo upoznato da ovim rizicima. Samo 8,4 odsto anketiranih navelo je da je vrlo upoznato sa uticajem veštačke inteligencije na autorska prava.
Koliko ste upoznati sa uticajem VI alata na autorska prava?
|
Nisam upoznat/a |
Pomalo sam upoznat/a |
Vrlo sam upoznat/a |
|
50.3% |
41.3% |
8.4% |
Tabela 1: Upoznatost sa uticajem na autorska prava
Najveći procenat ispitanika (42,4 odsto) smatra da sadržaj koji je nastao uz pomoć veštačke inteligencije nije autorsko delo ili da samo delimično predstavlja originalnu autorsku tvorevinu (39 odsto).
I novinari i studenti novinarstva u velikoj meri odbacuju ideju da sadržaj koji je generisala veštačka inteligencija može biti u potpunosti originalno delo.
Da li smatrate da je proizvod koji se kreira uz pomoć VI alata autorsko delo?
|
Da, u potpunosti |
Da, delimično |
Ne, nije autorsko delo |
Nemam mišljenje |
|
8.4% |
39% |
42.4% |
10.2% |
Među ispitanicima sa niskom tehnološkom pismenošću, 60 odsto njih veruje da novinarski sadržaj generisan pomoću VI nije autorsko delo, dok 44,1 odsto ispitanika sa visokom tehnološkom pismenošću deli isto mišljenje.
Jasni regulatorni okviri kao iskorak ka odgovornoj upotrebi VI alata
Najveći procenat ispitanika (40 odsto) naveo je da je za primenu VI u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima najvažnije uspostaviti jasne regulatorne okvire. Druga najprihvatljivija rešenja za ispitanike su uspostavljanje preciznih etičkih smernica za primenu veštačke inteligencije (za šta se opredelilo 24,3 odsto ispitanika) i obavezne obuke korisnika za njihovu upotrebu (21,4 odsto).
Veliki broj ispitanika izražava želju za dodatnom obukom o AI, posebno u oblastima analize podataka, etike i borbe protiv dezinformacija. Ovo ukazuje na potrebu za strukturiranim edukativnim programima koji bi novinarima pomogli da AI koriste efikasno i odgovorno.
Uticaj VI na novinarstvo nije ni izrazito pozitivan ni izrazito negativan
Većina ispitanika ocenila je uticaj VI na novinarstvo kao neutralan (44,1 odsto), dok je 20,3 odsto ispitanika ocenilo uticaj VI kao pozitivan, a 16,1 odsto kao negativan. Ispitanici koji su uticaj ocenili kao neutralan smatrali su da je VI na novinarstvo istovremeno utiče pozitivno i negativno. S druge strane, 14,5 odsto navelo je da nema mišljenje o ovoj temi. Mišljenja o drastičnom uticaju VI na novinarstvo imalo je samo 5 odsto ispitanika - od kojih je 2,7 odsto uticaj VI na novinarstvo ocenilo kao jako negativan, a 2,3 odsto kao jako pozitivan.
Grafikon 2: Procena uticaja VI na novinarstvo
Kada se uporede ispitanici sa različitim nivoima tehnološke pismenosti, razlika u proceni uticaja VI na novinarstvo je jasno uočljiva. Među ispitanicima sa niskom tehnološkom pismenošću, 30 odsto njih veruje da VI ima veoma negativan uticaj, dok samo 2,3 odsto ispitanika sa visokom tehnološkom pismenošću deli to mišljenje. Ispitanici sa visokom tehnološkom pismenošću češće ocenjuju uticaj VI kao neutralan (44,4 odsto) ili pozitivan (21,1 odsto).
Kada se procene uticaja VI na novinarstva sumiraju, većina ispitanika smatra da alati veštačke inteligencije mogu samo delimično unaprediti kvalitet novinarskog rada (47,8 odsto)
Da li mislite da VI alati mogu da unaprede kvalitet rada?
|
Da, mislim da značajno mogu unaprediti kvalitet novinarskog rada |
Da, smatram da delimično mogu unaprediti kvalitet novinarskog rada |
Ne, mislim da ne mogu unaprediti kvalitet novinarskog rada |
Ne, ne samo da ne mogu povećati kvalitet novinarskog rada već ga mogu i umanjiti |
Nisam siguran/na |
|
17 % |
47.8% |
12.6% |
9.5% |
13% |
Tabela 3: Značaj VI alata za unapređenje kvaliteta novinarskog rada
Novinari (21,1 odsto njih) u većoj meri veruju u mogućnost veštačke inteligencije da unapredi novinarstvo u odnosu na studente novinarstva (8,2 odsto) i srednjoškolce, koji potencijal VI alata u ovom domenu uopšte ne vide.
Ceo izveštaj o istraživanju možete preuzeti u prilogu.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.