UNS vesti
31. 03. 2025.
Regionalno istraživanje UNS-a: Dve trećine mladih novinara koristi veštačku inteligenciju, ali mnogi brinu zbog dipfejka i gubitka posla
Dve trećine mladih novinara i studenata novinarstva u regionu koristi alate veštačke inteligencije u svom radu ili obrazovanju, pokazalo je istraživanje o upotrebi VI, koje su sproveli Udruženje novinara Srbije (UNS) Albanski centar za kvalitetno novinarstvo (ACQJ) iz Tirane, Medija centar iz Čaglavice i Centar za razvoj omladinskog aktivizma (CROA) iz Sarajeva.
Ostali, pokazalo je istraživanje, ne koriste VI ili nisu sigurni da su programi koje koriste alati veštačke inteligencije.
U regionalnom istraživanju o upotrebi VI u novinarstvu, baziranom na onlajn upitniku i skalama procene, učestvovalo je 493 mladih novinara, studenata novinarstva i srednjoškolaca zainterosovanih za novinarstvo. Od toga je 174 ispitanika bilo iz Srbije, 127 iz Bosne i Hercegovine, 125 iz Albanije i 67 sa Kosova*.
Iako dve trećine novinara koristi VI, njena upotreba u redakcijama je značajno manja. VI u medijskim kućama s kojima sarađuju primenjuje, kako su pokazali rezultati, tek 30 odsto novinara. Ovaj rezultat ukazuje da primena VI nije deo redakcijske rutine.
Novinari najčešće koriste alate za prevođenje
Novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo u najvećoj meri koriste VI alate za prevođenje (32,90 odsto od ukupnog broja ispitanika), pokazalo je istraživanje. Ispitanici su mogli da odaberu više odgovora na pitanje za koju namenu koriste VI, a najčešće su navodili da je koriste za prevođenje i pisanje tekstova. Ovaj rezultat potvrdilo je i 60 učesnika radionica o VI, koje su organizovane u Beogradu, Sarajevu, Čaglavici i Tirani. Oni su naveli da najčešće koriste VI za prevođenje tekstova i generisanje sadržaja, a kao najpopularniji alat izdvojili su Chat GPT.
Treća najučestalija upotreba VI alatki je automatsko transkribovanje, za koje se opredelilo 27,20 odsto od ukupnog broja ispitanika. Ova tehnologija omogućava pretvaranje audio i video snimaka u tekstualni format, pa novinarima štedi vreme koje im oduzima prekucavanje intervjua i izjava. Uprkos tome što pravi greške, novinarima značajno olakšava rad. Ipak, smanjena prilagođenost programa za govorna područja koja nisu anglo-saksonska može biti razlog zbog koga su ovi alati na trećem mestu.
AI pomaže novinarima i da brzo pregledaju velike količine podataka, obrade ih, identifikuju trendove, ali i davizualizuju podatke.
Ipak, zaključak je da ispitanici u većoj meri koriste generativne nego analitike (tradicionalne) VI alate. To znači da oni u većoj meri koriste AI alate za generisanje novog sadržaja, ideja i prevođenje u duhu jezika, a u manjoj alate koji prepoznaju trendove, analiziraju podatke, proveravaju činjenice i pretvaraju jednu formu u drugu.
Novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo odgovorili su stoga i da bi veštačka inteligencija u najvećoj meri doprinela brzoj proizvodnji vesti (33,7 odsto ispitanika) , što pokazuje da su u najvećoj meri veštačku inteligenciju promatrali kao asistenta koji može da im ubrza rad.
Novinari najčešće osećaju radoznalost kada čuju reči „veštačka inteligencija“
Na pitanje šta osećaju kada pročitaju “veštačka inteligencija” većina ispitanika je rekla - radoznalost, čak 66,3 odsto, dok su u manjoj meri ispitanici uplašeni (11,4 odsto), indiferentni (12 odsto), tužni (3) a srećni i ljuti ili imaju neko drugo osećanje (7,3 odsto).
Stavovi o VI umereni ili pozitivni
Naveći procenat novinara i studenata novinarstva ima pozitivan (38,3 odsto) ili neutralan stav (39,1 odsto) prema VI, pokazalo je istraživanje. Negativna mišljenja su u manjini, što pokazuje da VI nije široko percipiran kao pretnja, ali se ipak koristi s oprezom.
Tabela 2: Stavovi ispitanika o VI:
|
Pozitivan |
Neutralan |
Negativan |
Nemam mišljenje |
|
38.3% |
39.1% |
11% |
11.6% |
Novinari (42,5 odsto) imaju znatno pozitivniji stav o veštačkoj inteligenciji u odnosu na studente novinarstva (25,7 odsto), koji uglavnom zauzimaju neutralan stav (56,4 odsto). Ovaj rezultat mogao bi biti posledica činjenice da novinari već koriste VI alate u radu, dok studenti nemaju dovoljno iskustva u primeni VI u svom svakodnevnom radu, te ni jasnu predstavu o potencijalnom uticaju VI na profesiju.
Polovina ispitanika veruje da će AI smanjiti broj poslova u novinarstvu, dok veoma mali broj anketiranih smatra da će otvoriti nova radna mesta. Ovo odražava izraženu zabrinutost za sigurnost zaposlenja u medijskoj industriji.
Dipfejk kao najveći rizik
Najveću zabrinutost kod ispitanika izaziva kreiranje lažnih multimedijalnih sadržaja - posebno video snimaka (39.9 odsto) i fotografija (22.2 odsto). Ovi podaci ukazuju na to da ispitanici vide dipfejk kao najveću pretnju za novinarsku profesiju i tačnost informacija.
Generisanje tekstualnog sadržaja takođe predstavlja značajan izvor zabrinutosti (15.8%), što pokazuje da postoji strah od automatizacije pisanja, što je tradicionalno smatrano suštinskom novinarskom veštinom.
Ukupna distribucija pokazuje da su ispitanici najviše zabrinuti zbog mogućnosti VI da falsifikuje realnost kroz manipulisane vizuelne sadržaje, dok su manje zabrinuti zbog primena koje bi mogle podržati novinare u svakodnevnom radu bez direktnog učešća u kreiranju sadržaja.
Zanimljivo je da 3.1 odsto ispitanika ne vidi nijednu primenu VI kao problematičnu, što ukazuje na mali segment koji ima potpuno pozitivan stav prema integraciji AI u novinarstvo.
Ipak, kao najveći dugoročni rizik ispitanici vide gubitak autentičnosti i kreativnosti.
Srbija ima najpozitivniji stav o VI dok se u Albaniji najviše koristi
Procenat ispitanika u regionu koji koriste alate veštačke inteligencije u svakodnevnom radu i obrazovanju je prilično ujednačen u regionu. Međutim, postoje neznatne razlike u primeni VI. Tako novinari i studenti novinarstva u Albaniji koriste VI alate u najvećoj meri (70,4 odsto), dok ih ispitanici iz BiH u najmanjoj meri (63 odsto).
Novinari i studenti novinarstva iz BiH imaju i najnegativniji stav o veštačkoj inteligenciji u odnosu na druge ispitanike (17 odsto), dok je najpozitivniji stav zabeležen u Srbiji, a izrazila ga je gotovo polovina ispitanika (45 odsto).
S druge strane, u Albaniji je najmanji broj ispitanika imao negativan stav prema AI. Međutim, albanski ispitanici su uglavnom imali neutralan stav prema upotrebi AI u medijima (47,2 %), za razliku od ispitanika u Srbiji.
Ispitanici iz svih delova Zapadnog Balkana koji su učestvovali u istraživanju rekli su da najčešće osećaju radoznalost kada čuju reči „veštačka inteligencija“. Većina ispitanika koji doživljavaju negativne emocije prema VI (kao što su bes, tuga i strah) dolazi iz BiH. Najviše sreće kada pomisle na veštačku inteligenciju osećaju novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo sa Kosova*.
Rezultati su pokazali i da ispitanici iz svih delova regiona upotrebljavaju slične VI alate, što pokazuje ujednačenost u usvajanju tehnoloških inovacija.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.