UNS vesti
15. 10. 2024.
Reportaže kao prozor u svet – održana promocija knjige „Dalje od kraja sveta“ Mirka Bojića
Mirko Bojić imao je talenat, instinkt i potrebu da otkriva ugrožene, zarobljene i ponižene svetove i zato njegovi rukopisi uvek žive i vrednuju se, zaključio je predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević na promociji knjige „Dalje od kraja sveta“.
Kako je dodao, ta perspektiva je ključna za ovu knjigu reportaža Mirka Bojića, jer ona nije samo perspektiva zarobljenika, već i onih koji porobljavaju. To je vrhunska vrednost knjige, a naročito u današnjem svetu koji je prepun porobljavanja i to na mestima na kojima je Mirko bio.
Rakočević se, govoreći o Bojićevoj knjizi, osvrnuo na reportaže koje je zabeležio u Sahari, Rusiji, Kini, kao i na priču kada je Bojić bio u kući devednaestogodišnjaka iz Libana koji je otišao u borbu i poginuo.
Bojić, kako zaključuje Rakočević, piše sa pretpostavkom da njegovi tekstovi ostanu deo naših života.
„Dalje od kraja sveta“ izdavački je poduhvat Biblioteke Milutin Bojić i RTS izdavaštva. Ova knjiga predstavlja izbor reportaža iz Bojićevog višedecenijskog stvaralačkog opusa iz razlučitih krajeva sveta u periodu od 1963. do 1998. godine.
„Nažalost, Mirko Bojić nas je napustio pre četiri godine, ali nas je danas po ko zna koji put okupio. Kada je otišao, shvatio sam da sam propustio da sa njim porazgovaram o njegovoj novinarskoj karijeri i došao sam na ideju njegove reportaže iz sveta budu sabrane i objavljene u koricama knjige“, kaže direktor Biblioteke Milutin Bojić Jovica Krtinić.
Za period u kome je Bojić stvarao, Krtinić kaže da je to vreme kada su naši novinari odlazili u svet i „donosili“ reportaže jer tada nije bilo društvenih mreža i jedino smo tako mogli da saznamo šta se dešava, a kako je istakao, Bojić je u tome pronalazio poseban ugao.
Dodao je da ova knjiga ima dokumentaristički značaj, a da Bojić s pravom može da se uvrsti u graničnu zonu između novinara i pisca.
Bojićev stil pisanja je, kaže Krtinić, jednostavan, sveden, i sa malo reči daje obilje informacija.
„To je bio rukopis koji se nije mogao 'iščupati iz ruku’. Na kraju smo uspeli da sačinimo delo koje, što bi reko Milutin Bojić, vremenu preti“, zaključio je Krtinić.
Urednica RTS izdavaštva Biljana Bošnjak Draganović je rekla da su oni prepoznali značaj Bojićevih dela.
„Priređena je knjiga zapisa koje svedoče ne samo o istaknutim ličnostima, već i o nekim malim ljudima koji čine identitet jednog kraja, o prožimanjima nekih kulturnih, političkih prilika iz nekoliko decenija prošlog veka“, kaže Bošnjak Draganović.
Dosadašnji urednik Radio Beograda 2 Radoman Kanjevac kaže da je ovo knjiga koja je pisana stilom kojim se više ne piše, na način koji je nevin, optimističan, pun vere u bolju budućnost.
Kako je istakao, Bojićeva knjiga je svedočanstvo o jednom vremenu, bolje od bilo kakvih drugih svedočanstava i istorijskih knjiga.
„Mislim da su naša lična sećanja mnogo važnija za istorijsku istinu od onoga što piše u knjigama. U udžbenicima imate samo godine, događaje, neke datume, a nema ljudskih priča koje zapravo predstavljaju suštinu istorije, a to je ono što u ovoj knjizi preovladava“, zaključuje Kanjevac.
Dodao je da svaka od Bojićevih reportaža ima neku vrstu uzbudljivosti u sebi, neizvesnost.
Ovo je prava knjiga za studente novinarstva, kaže Kanjevac, jer se iz nje može videti kako se nekad pisalo, kakvo je nekad bilo vreme, pa kakvo je bilo novinarstvo.
Novinar i dugogodišnji urednik NIN-a Slobodan Reljić pričao je o vremenu kada je on počeo da se bavi novinarstvom i prisetio se ljudi među kojima je bio i Bojić, koji je, kako kaže, bio „mera“ novinarske profesije.
Reljić je istakao da je primitivni senzacionalizam koji je danas najosnovniji oblik novinartstva tada bio nedopustiv, što je i jedna od odlika Bojićevih spisa i dodao da će njegove priče pomagati ljudima da shvate da su male stvari osnova velike sreće.
Decenijski novinar u listu „Politika“ Miroslav Stojanović kaže da je isčitavao Mirkove tekstove sa novim i višestrukim uzbuđenjem, kao susret sa davnim, danas neponovljivim i nepojmljivim vremenom.
Bojić je, kaže Stojanović, bio deo nepojmljive i neponovljive generacije prepoznatljivih imena, koja su, uprkos svemu, profesiji obezbeđivala ugled, uticaj i dostojanstvo.
„Novinarstvo i literatura su dva zanata i dve profesije koje se uprkos sličnosti često ne trpe. U Mirkovom slučaju, kako to obično biva kod reportera osobitog kova sklopile su savez i uspostavile harmoniju, a nimalo slučajno“, istakao je Stojanović.
Dodao je da je Mirko je porodično bio predodređen za literaturu, a o tome svedoče ove njegove reportaže, a kako kaže, one i sada deluju krepko i ekskluzivno i ako govore o „prohujalim vremenima“.
„Svuda je snažan pečat njegove prirode, plemenitosti, humanosti, socijalne pravde i empatije. U njegovim tekstovima nije bilo i nema ni traga nadmenosti, cinizma i ironije, a tamo gde je za to bilo mesta on je sve to činio na krajnje delikatan način“, zaključio je Stojanović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.