UNS vesti
17. 06. 2024.
Francuski novinari: Potreban je zajednički rad novinara u borbi protiv korupcije
Glas jednog novinara istraživača nema istu snagu kao kada on ima podršku kolega. Mediji ne mogu da urade mnogo u borbi protiv korupcije bez podrške pravosuđa, Skupštine, nezavisnih tela i drugih novinara zaključeno je u diskusiji novinara iz Francuske i Srbije na temu “Uloga novinara u procesu sprečavanja i borbe protiv korupcije” održane 14. juna u Pres centru UNS-a.
Zamenik direktora i urednik lista Figaro Filip Želi istakao je da moć medija u potpunosti zavisi od kredibiliteta, ne samo individualnog, već uopštenog.
„To je prva stavka koju treba da podvučemo. Druga stavka povezana je sa ograničenjima uloge medija po tim pitanjima. Mislim da sami mediji ne mogu ništa naročito da urade protiv korupcije. Postoji potreba da se uspostavi ekostistem sa ključnim elementima. Prvo je da postoji pravosuđe, pravosudni sistem. Mislim da su potrebne institucije, odnosno transparentnost u državnom aparatu. Mora da postoji državni aparat koji će prihvatiti činjenice, to mogu da budu tela za statistiku ili kontrolu, vlast ili parlament koji radi svoj posao u odnosu na izvršnu vlast. Bez svih tih elemenata mediji su nemoćni i onda novinari imaju poteškoće da budu finansijski i politički nezavisni“, objasnio je Želi.
Istakao je da dobar novinar mora pre svega da bude pošten. Da bi postajala borba protiv korupcije, Želi je rekao, sami mediji ne bi smeli da budu korumpirani. Dodao je da je poštenje osnovni moralni kvalitet.
„Ukoliko sami otkrijete i najveći skandal veka, a nijedan drugi medij to ne potvrdi onda sve to neće dovesti ni do čega. Skandal može da se otkrije samo uz kolektivan rad. Ako samo vi pričate, svi će to dovesti u sumnju. U svakom slučaju, bitno je da kolege u vašoj zemlji ili novinari iz drugih zemalja svedoče ono o čemu vi pričate. Samo tako će vaša priča dobiti na značaju”, istakao je on.
Želi je naglasio da ekosistem mora da bude povezan - sa jedne strane pravdom, a sa druge ostalim medijima.
„Mora da postoji sistem između različitih medija. Mediji imaju kolektivnu odgovornost da prate činjenice, da podržavaju istraživački rad, da se podržavaju međusobno i da u odnosu na ono što predstavlja laž ili korupciju naprave neku vrstu zavere istine“, rekao je on.
Napomenuo da nijedna država ne može da se pohvali da je dostigla stanje u kome može da bude krunisana na tronu čistote antikorupcije i da je to stalni proces.
„U Francuskoj je od 2020. godine bilo oko 2000 lokalnih predstavnika vlasti koji su sudski gonjeni zbog koruptivnih afera. Mislim da je oko 40 odsto njih osuđeno, što ne znači da su od onih 2000 svi zaista bili krivi. Nijedna država nije izlečena od tog političkog iskušenja za političkim korupcijama. To je konstantni proces. Iz tog razloga mi se čini da je pored osnovnih profesionalnih zahteva koje treba da ispuni svaki novinar, potreban kolektivni rad u istraživanju činjenica“, rekao je on.
Želi je naglasio da je važan kolektivni rad u redakcijama, kao i da je nezamislivo da urednik ne stane u odbranu novinara istraživača koji trpi napade. Istakao je da uvek iza novinara mora da stoji redakcija koja će mu pružiti solidarnost i zaštitu.
„Postoji mnogo načina putem kojih može da se vrši pritisak na redakcije. Čak i samo jedan oglašivač može da pripreti, ugrozi ekonomsku stabilnost jednog medija. Ovakvi slučajevi postoje svuda, ali smatram da treba uspostaviti pravilo da bilo kakav oblik pritisaka ne sme da se desi u samoj redakciji. Ja sam sopstvenim očima video odluku uredništva koja odbija desetine hiljada evra oglasa jer je to bilo u suprotnosti sa potrebom redakcije da radi svoj posao. U tom trenutku smo srušili mostove sa svim tim ljudima koji su mogli da se oglase, a da imaju uticaj na našu redakciju“, objasnio je Želi i dodao:
„Nikada nisam video da je nešto ozbiljno cenzurisano iz ekonomskih ili političkih razloga. Nemam primer da se neko nađe na sastanku i da se vodi razgovor na temu, da li sada da objavimo ovo jer će možda da dođe do nekih pritisaka ili će neko da se naljuti. Ne. Četiri puta dnevno se srećemo u redakciji i imamo sastanke, ali nikada ne gledamo problem iz tog ugla“, istakao je Želi.
Novinar i urednik emisije Keš investigejšn Vandril Lanos koja se bavi istraživanjem korupcije i skandalima u poslovnom svetu istakao je da je „u Francuskoj sada pogodan trenutak za bavljenje istraživačkim novinarstvom jer je ono priznato“.
“U Francuskoj imamo tu šansu i sreću da možemo da se bavimo ovim poslom. Postoje naravno pritisci sa ekonomske i političke strane, sudski postupci, postoje sredstva koja se upotrebljavaju da bi se izvršio pritisak na novinare. Postoje pozitivna iskustva, ali ne treba se uljuljkati, treba nastaviti. Nije dostignut visok nivo i ne sme se na tome završiti”, napomenuo je on.
Lanos je naveo da u francuskim medijima postoji politički sistem, da institucije funkcionišu i da je novinarski posao priznat.
“Ukoliko se, na primer, ne bi poštovao etički kodeks u Figarou, to bi se odmah saznalo. Novinari i medijske kuće su na neki način protivteža vlasti. Ukoliko saznamo za neku grotesnu priču koja nema potvrdu u izvorima, ukoliko se pojavi lažna vest, onda će i druge medijske kuće da se bave istragom u vezi sa tim. Zato postoji to poštenje i poštovanje etičkog kodeksa. Na neki način novinari garantuju, jedni u odnosu na druge, nezavisnost profesije. Ono što je bitno, novinari se pomažu međusobno da bi objavili neku priču, a na drugi način kontrolišu jedni druge”, istakao je on.
Lanos smatra da mora da postoji ravnoteža između predstavnika moći i medija i da se uloži napor da ekonomija i novac ne utiču na novinarske ciljeve.
“Postoji sektor koji se bavi samo finansijama. Sektor koji se bavi finansijama mora da improvizuje i smisli šta će da kaže našim finansijerima. Kada se pravila redakcija, na visokom nivou se razgovaralo između ljudi koji se bave ugovorima o oglašavanju i onima iz uredništva jer naravno oni koji se bave finansijama moraju da popuste pred uređivačkom politikom”, naveo je on.
Napomenuo je da u Francuskoj postoje pristisci na novinare, ali ne pretnje ili fizička ugroženost novinara.
“Ne suočavamo se sa takvim stvarima u Francuskoj. Može da dođe do zastrašivanja novinara, ali samo na pravnom nivou. Kada je fizička bezbednost novinara u pitanju možda je rešenje međunarodna saradnja. Danas postoji sve više kolektiva koji omogućavaju novinarima da rade na transnacionalnom nivou. Ako se jednom novinaru preti i oseća strah da iznese određene informacije onda može da dođe do nekih kanala da se preko međunarodnih konzorcijuma takve informacije objave. Danas, možda sve više, zahvaljujući lakšem povezivanju redakcija na međunarodnom nivou postoje kolektivi koji pokušavaju da preuzmu istrage novinara kojima je prećeno, koji su zatvoreni ili ubijeni. Mislim da sve više postoji sredstava da se nađu releji koji će omogućiti nekim redakcijama van zemlje da preuzmu informacije”, rekao je on.
Lanos je istakao da je bitno da javnost bude upućena u istraživačko novinarsto i da ima obrazložene činjenice, a da je posao novinara da se bore i približe istini.
„Kada smo počeli sa emisijom Keš investigejšn 2012. godine jedan od ciljeva je bio da se suprotstavimo takozvanoj 'praznoj stolici'. Osoba ne dođe na intervju i stolica ostaje prazna. U početku su ljudi na neki način bežali, a kasnije su prihvatili da treba da daju odgovore, prihvataju intervjue. Kompanije su shvatile da ne smeju da ostavljaju praznu stolicu i da moraju da se pojave prilikom intervjua“, rekao je Lanos.
Napomenuo je da je, samim tim, debata bogatija.
„Sve je to deo istraživanja. Sada su se stvari poboljšale i vidimo da vremenom i prakse mogu da se promene. Ljudi sve više sedaju na stolicu preko puta novinara i prihvataju da odgovaraju na pitanja“, naveo je Lanos.
Razgovor srpskih i francuskih kolega organizovalo je Udruženje novinara Srbije (UNS), Ministarstvo za evropske integracije i ambasada Francuske.
Ceo razgovor možete pogledati u videu:
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.