UNS vesti
02. 04. 2024.
Predlog izmena Kodeksa novinara Srbije: Poglavlje Poštovanje dostojanstva, odredbe o pravilima ponašanja u dititalnom okruženju, pravu na zaborav, privatnosti…
Novo poglavlje Poštovanje dostojanstva, uvođenje prava na zaborav, odredbi o korišćenju veštačke inteligencije, društvenim mrežama, nenanošenju štete ugledu i dostojanstvu ličnosti, neke su od ključnih novina u Predlogu izmena Kodeksa novinara Srbije, koji je predstavljen danas u Pres centru UNS-a.
Savet za štampu, UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres pozvali su sve članove medijske zajednice i zainteresovanu javnost da se uključe u javnu raspravu i svoje primedbe, komentare i sugestije na Predlog izmena Kodeksa novinara Srbije do 7. maja 2024. godine pošalju na mejl office@savetzastampu.rs.
Predstavnici Radne grupe istakli su da i dalje sva poglavlja, kao i u aktuelnoj verziji Kodeksa, ukazuju na ključne vrednosti na kojima novinarstvo počiva – istinitost, odgovornost, sprečavanje sukoba interesa, poštovanje dostojanstva, privatnost, časna sredstva, poštovanje autorstva.
Odgovornost novinara je, kako je rekla predstavnica Lokal presa u Radnoj grupi Nadežda Budimović, poglavlje koje je najviše dobilo na kvalitetu. Posebnu tačku, dodala je ona, dobila je obaveza kulture negovanja i poštovanja etike javne reči.
„Novinari nisu dužni da prenose ono što nije u skladu sa Kodeksom. Imamo praksu ružnog govora u javnom prostoru, posebno kada je reč o onima koji kreiraju javni govor. Ovo na neki način omogućava novinaru da se od toga odbrani“, istakla je.
Poglavlje Poštovanje dostojanstva jedino je novo poglavlje u predlogu izmena Kodeksa.
Potreba za izdvajanjem poglavlja Poštovanje dostojanstva nastala je, kako je istakla predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Radnoj grupi Olivera Milošević, iz medijske realnosti u kojoj je ono potcenjeno – bilo da je reč o žrtvama nesreća ili javnim ličnostima. O tome, kako je navela, govore iskustva Komisije za žalbe.
„Naročito je problematično izveštavanje o maloletnicima, a osetljive grupe poput osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, LGBT populacije su konstantno izložene diskriminaciji“, navela je ona.
Izmene su, kako je rekla, posebno aktuelizovane kada je nestanak devojčice iz Bora u toku.
„Kada se sve to završi, nadamo se dobro, ova smernica može da bude vrsta lakmusa koji bi pokazao koliko su mediji spremni da poštuju Kodeks i naknadno uklone sve podatke o ličnosti, uključujući i fotografije maloletnog deteta“, rekla je ona.
Kako je navela prof. dr Snježana Milivojević, u okviru poglavlja Istinitost izveštavanja u predlogu izmena Kodeksa u većoj meri je istaknuta činjenička osnova novinarstva.
„Ranije je više bilo formulisano tako da se istinitost brani od faktora koji je spolja napadaju nego na samu istinitost izveštavanja“, dodala je.
U poglavlju o nezavisnosti je, dodala je, u većoj meri istaknuta nezavisnost novinara od korporativnih interesa - ne samo vlasnika medija, već potencijalnih korporativnih interesa sa strane. Ranije se Kodeks u ovom delu uglavnom odnosio na zaštitu od političkih pritisaka, podsetila je Milivojević.
Radna grupa je, kako navodi, značajno unapredila poglavlje Poštovanje privatnosti.
„Precizirano je ko su javne ličnosti, a dodato je i pravo na zaštitu ličnih podataka u odnosu na medije i sprečavanje medija da trguju privatnim podacima i objavljuju ih bez odobrenja“, rekla je Milivojević.
Ključne izmene su i u oblasti upotrebe veštačke inteligencije, kao i korišćenja sadržaja sa društvenih mreža.
„Sadržaj koji je kreiran posredstvom veštačke inteligencije takođe podleže uredničkoj kontroli i urednici snose odgovornost za njega“, rekla je ona i dodala da su sve sve promene načinjene konsultovanjem uporedne prakse i analiziranjem više od 400 kodeksa koji postoje u svetu.
U Predlog Kodeksa je, rekla je članica Radne grupe i glavna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić, uvršten i deo koji se odnosi na društvene mreže, a koji koleginiciama i kolegama stvara brojne dileme u radu – da li i kada smeju da objavljuju i prenose privatne fotografije i zapise koje su građani objavili na svojim društvenim mrežama.
„Definisano je da je potrebna saglasnost osobe čije se fotografije i zapisi prenose, osim u slučajevima kada interes javnosti preteže nad pravom na privatnost ili kada ih je ta osoba namenila javnosti“, objasnila je Kovač Nastasić.
Ukoliko se, dodala je ona, u okviru privatnih podataka i zapisa jedne osobe pominju ili nalaze privatni podaci ili zapisi drugih osoba, novinari su dužni da sakriju njihov identitet, osim u slučaju da i za te osobe interes javnosti preteže nad pravom na privatnost.
Članica Radne grupe Nevena Martinović je navela da su izazovi u digitalnom okruženju zapravo bili jedan od povoda za izmene Kodeksa.
Predlogom izmena, određeno je, da je u redu koristiti veštačku inteligenciju, ali da je medij u tom slučaju dužan da obavesti čitaoce o tome da je ona korišćenja, u kom delu i kom obimu.
Iako je, navela je, fokus obično na negativnim stranama veštačke inteligencije, mora se istaći da postoje i pozitivne strane koje u velikoj meri olakšavaju rad novinarima i medijima.
„Veliki mediji već uveliko koriste veštačku inteligenciju koja umnogome može da olakša rad novinara“, istakla je.
Neke od ključnih izmena odnose se i na, kako je rekla Martinović, komentare.
„Čitaoci moraju biti obavešteni o izabranom načinu moderacije komentara, odnosno o tome da li će biti korišćena prethodna ili naknadna moderacija“, rekla je ona.
Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Tamara Skrozza podsetila je da je važeći Kodeks je usvojen 2006. godine.
„Malo je dopunjavano u međuvremenu, ali se na medijskoj sceni desilo mnogo toga, što smo imali želju da definišemo Kodeksom. Uvrežila se pojava da se izveštava sa sahrana, rijaliti programi su pomerili letvicu niže nego ranije – neke stvari koje Kodeks ne može da pokrije, kao što su kampanje koje štete reputaciji ličnosti, pa je tako uvedena odredba da novinar ne učestvuje u kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima se izveštava. Kodeks je i ranije i sada rađen po ugledu na Kodeks Evropske i Međunarodne federacije novinara“, rekla je.
Ona je dodala da je novi predlog Kodeksa kraći, jasniji i uglačaniji, odnosno razumljiviji za kolege.
Ovakve izmene Kodeksa, kako je rekla, omogućavaju kontinuitet.
„Mi se trudimo da novinarska profesija opstane u konkurenciji drugih proizvođača informacija u ovom komplikovanom medijskom okruženju, a da istovremeno inoviramo standarde rada u novinarstvu, tako da profesionalci odgovore izazovima novog vremena“, rekla je.
Radnu grupu koja je prethodna tri meseca radila na predlozima izmena Kodeksa novinara Srbije činili su prof. dr Snježana Milivojević, Tamara Skrozza, Olivera Milošević, Kristina Kovač Nastasić, Nevena Martinović, Nadežda Budimović i Nino Brajović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.