UNS vesti

06. 12. 2023.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

UNS-ova baza pritisaka i napada na novinare: U 2023. godini isti broj zabeleženih slučajeva kao lane, manje pretnji ali dvostruko više pritisaka

Udruženje novinara Srbije (UNS) je u 11 meseci ove godine zabeležilo ukupno 111 slučajeva ugrožavanja prava novinara, za jedan manje nego u istom periodu lane. Najčešći vid ugrožavanja novinarskih sloboda, prema UNS-ovoj bazi, bili su pritisci kojih je bilo 42, gotovo dvostruko više nego prošle godine.

Pritisci su uglavnom dolazili od javnih funkcionera i predstavnika političkih stranaka, koji su novinare vređali ili im pak  „objašnjavali“ kako da obavljaju svoj posao. Ovakvi podaci ukazuju na to da je kultura javnog govora nazadovala u odnosu na prošlu godinu.

Iako je bilo više pritisaka, broj evidentiranih pretnji u UNS-ovoj bazi je značajno manji nego lane.

Dok je u prvih 11 meseci ove godine zabeleženo 29 pretnji novinarima, u istom periodu prošle godine zabeležene su 43 pretnje. Iako bi smanjenje pretnji trebalo da bude ohrabrujući podatak, činjenica da su pojedinim novinarima više puta stizale pretnje od iste osobe ili grupe ljudi, pokazuje da negativan trend ipak nije zaustavljen.

To potvrđuje i informacija da su zabeležena tri fizička napada više nego prošle godine, odnosno ukupno 13.

Ipak, u bazi UNS-a je u prvih 11 meseci ove godine zabeleženo šest slučajeva onemogućavanja rada manje nego lane, odnosno ukupno 23 slučaja. Pored toga, UNS je evidentirao jedan slučaj ugrožavanja privatnosti, kao i tri napada na imovinu.

Novinari dobijali niz dojava o bombi i pretnje spaljivanjem redakcije

Sa najviše pretnji i pritisaka su se, kako pokazuje UNS-ova baza, suočavali novinari medijskih kuća „N1“ i „Danas“, a odmah posle njih novinari RTS-a i KRIK-a.

Društvenim mrežama ove godine kružili su spotovi nepoznatih autora u kojima se o pojedinim novinarima i medijima govorilo kao o „zlu“, „stranoj propagandi“, nekome kome je cilj da „satre srpsku kulturu i pravoslavlje“ i čija je „zla namera da zatre srpski identitet, kulturu, tradiciju i veru“. U avgustu su se pojavila tri ovakva video-snimka sa fotografijama novinara dnevnog lista „Danas“ i televizija „Nova S“ i „N1“.

Fotografije ovih novinara objavljivane su i na letcima sa sličnom porukom, koje je Konzervativni pokret „Naši“ nekoliko puta ubacivao u prostorije „N1“ i „Danasa“.

Redakcija dnevnog lista „Danas“ dobila je i pretnje spaljivanjem redakcije.

„Posle spaljivanja neće ni pomena biti od njih“, pisalo je u komentaru na tekst „Kakva je uloga SPC u tragičnim događajima na Kosovu“.

Osumnjičeni za pretnje spaljivanjem redakciji dnevnog lista „Danas“ M. S. je identifikovan, pretresen je stan koji je koristio i „po nalogu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal određeno mu je zadržavanje do 48 časova, u kom roku će biti doveden u Posebno tužilaštvo na saslušanje u svojstvu okrivljenog za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti“ rekao je krajem septembra UNS-u tužilac za VTK Branko Stamenković.

Pretnje smrću je krajem jula dobio i novinar „Danasa“ Vojin Radovanović, i to kao odgovor tekst UNS-a u kome piše da policija nije saslušala svedoka koga je Radovanović naveo u slučaju kada je napadnut na splavu „Šlep“. Novinar je podelio UNS-ov tekst na svom Instagram profilu, nakon čega je dobio preteću poruku sa naloga „Selidbeiprevozz“.

UNS je pretnju Radovanoviću odmah prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal kroz mehanizam Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Optuženi L.B. je dva meseca kasnije na saslušanju priznao da je pretnjom smrću preko Instagrama ugrozio sigurnost Radovanovića i sa njim je zaključen sporazum o priznanju krivice, potvrdili su u krajem avgusta UNS-u iz Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Poput prethodne, i ovu godinu obeležile su dojave o bombama. Ovog puta, većina je stizala na adresu Javnog servisa. Samo u novembru, novinari RTS-a dobili su nekoliko dojava da je u zgradi Radio Beograda u Hilandarskoj i zgradi televizije u Takovskoj i Aberdarevoj ulici postavljena bomba.

Generalni direktor Radio Beograda Milan Nedić rekao je za UNS pre nedelju dana da učestale dojave o bombi predstavljaju specijalni rat koji se vodi protiv RTS-a.

Pretnje su u velikoj meri dobijali i novinari lokalnih medija, i to često ispod objava kojima se pruža informacija ili najavljuje događaj. Primer su pretnje koje je redakcija portala „Jugmedija“ dobila preko Fejsbuka nakon objavljivanja vesti o projekciji filma „Svi smo različiti i lepi“ na srpskom i albanskom jeziku.

„Izdajnici bedni, sve bih vas poklao“, „proklete vam bile pare i decu njima sunetile“, „postali ste OVK“-  samo su neki od komentara koji su na Fejsbuk stranici objavljeni ispod linka ka vesti o projekciji filma koji je snimljen pod pokroviteljstvom UNHCR-a, povodom Svetskog dana izbeglica.

I portal Infovranjske označavan je kao „glasilo šiptarskih terorista koji hapse Srbe na severu Kosova i Metohije“ i „saučesnik terorističke organizacije“, i to u objavi GO Srpske napredne stranke u Vranju.

Sve češći vid pritiska su i SLAP tužbe, a najveći broj takvih tužbi koje su zabeležene u UNS-ovoj bazi podnet je protiv KRIK-a.

Ove godine, nakon serije pretnji, jedan novinar morao da napusti zemlju. Naime, nakon pretećih poruka na društvenim mrežama novinar, pisac i autor podkasta „Dobar, loš, zao“ Marko Vidojković, otišao je iz Srbije. To je učinio uz pomoć svetskog udruženja pisaca PEN intrnešnel, koje je omogućilo da on i njegova porodica budu preseljeni na bezbednu lokaciju.

Pretnje za vreme suđenja: Stradaće neko nevin

Novinari i medijski radnici su pretnje dobijali i za vreme suđenja. Dejan Nikolić Kantar je u maju predsednici suda u Vranju i postupajućem sudiji uputio zahtev u kome je naveo: „Stradaće neko nevin kao što sam i ja nevin u sudskim procesima pa zahtevam da se isključi celokupna javnost i članovi moje porodice…”.

Novinar Veran Matić je nakon zahteva Kantara tražio da se obezbedi pojačana zaštita svim zaposlenima i članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji prate suđenje.

Ovu godinu obeležiće i zabrana ulaska na Kosovo i Metohiju i onemogućavanje rada novinarki RTS-a i autorki emisije „Pravo na sutra“ Svetlani Vukmirović.

Novinarka RTS-a i autorka emisije „Pravo na sutra“ Svetlana Vukmirović žalila se sredinom ove godine Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova jer joj, tada više od pola godine, a sada već godinu dana, nije dozvoljen ulazak na Kosovo i Metohiju. Međutim, žalba je odbijena i koleginica Vukmirović ni danas ne može da uđe na KiM i nesmetano obavlja svoj posao.

UNS je Evropskoj i Međunarodnoj federaciji novinara, kao i još sedam novinarskih i medijskih organizacija i mreža u julu uputilo pismo u kome je zatražilo pomoć. Mesec dana kasnije su ove organizacije u pismu kosovskim vlastima izrazile zabrinutost zbog slučaja novinarke Svetlane Vukmirović, kojoj je od 2018. godine u više navrata odbijen ulazak na Kosovo i onemogućeno obavljanje posla“.

„U tri pisma upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu spoljnih poslova i Ombudsmanu, pozivamo na objašnjenje zašto je novinarki odbijen ulazak i tražimo da nadležni obezbede da se potpisani sporazumi između Srbije i Kosova, koji podrazumevaju slobodu kretanja, poštuju bez izuzetka“, navodi se u saopštenju koje su potpisali EFJ, Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije , Sindikat medija Crne Gore, Evropska federacija novinara (EFJ), OBC Transeuropa (OBCT), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF) i Free Press Unlimited (FPU).

U jeku podgrejanih tenzija, u maju i junu je više puta ugrožavana bezbednost novinarima na KiM. Za vreme živog uključenja povodom sukoba KFOR-a i građana Zvečana novinaru Tanjuga Dimitriju Mirkoviću je šok bomba eksplodirala kraj noge.

Samo dan nakon što je Mirković povređen, maskirani napadači su novinare redakcija na albanskom jeziku gađali jajima i tako im onemogućili snimanje skupa ispred opštinske zgrade. Kamenicama su polomljena vetrobranska stakla automobila televizije Panorama i vozila kanala A2, a, kako su srpskim kolegama javili novinari albanskih redakcija, u metežu je polomljen objektiv kamere snimatelju TeVe1.

Novinar osuđen zbog Poziva na nasilnu promenu ustavnog uređenja

Novinar Milovan Brkić je u julu osuđen u Višem sudu u Beogradu na 14 meseci zatvora zbog krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Tužilaštvo je teretilo Brkića da je 8. maja 2023. oko 18 časova na Trgu Nikole Pašića u Beogradu tokom protesta „Srbija protiv nasilja“ pozvao da se nasilno promeni državno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici.

Više javno tužilaštvo (VJT) je u optužnom aktu predložilo sudu da okrivljenog osudi na kaznu zatvora od dve godine.

UNS je saopštio da su ovakovom presudom protiv glavnog i odgovornog urednika „Tabloida“ Milovana Brkića, Tužilaštvo i sud stali na stranu vlasti, a ne zakona i građana ove zemlje.

UNS i njegov pravni tim su naveli da ne podržavaju izjave Milovana Brkića, ali da smatraju da se u ovom slučaju ne radi o pozivanju na rušenje ustavnog poretka za šta je Brkić osuđen na kaznu zatvora. Ovo Udruženje je tada istaklo da će sa pažnjom i u narednim periodu pratiti ovaj slučaj.

UNS poziva koleginice i kolege da prijave UNS-u svaki vid pritisaka, pretnji, napada i onemogućavanja rada kako bi ovakvi slučajevi mogli da budu blagovremeno prijavljeni nadležnim institucijama i kako bi im bila pružena neophodna pravna i druga pomoć.