UNS vesti

07. 06. 2023.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Advokati i Tužilaštvo za UNS o slučajevima Zlatanović, Brkić i Savković – Da li su lutka i politički govori poziv na rušenje ustavnog poretka?

Dejan Zlatanović, Milovan Brkić i Boško Savković pritvoreni su u poslednja četiri meseca zbog sumnje da su pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Svu trojicu povezuje novinarska profesija, ali i činjenica da se ne sumnjiče da su krivično delo počinili obavljanjem novinarskog zadatka već iznošenjem svojih stavova na protestima. UNS je pitao advokate i Više javno tužilaštvo može li nečiji stav zaista biti poziv na promenu ustavnog poretka.

Umesto fotografija desetine hiljada okupljenih, glavna ilustracija protesta „Srbija protiv nasilja“ u mnogim medijima bio je transparent na kome je lutka sa likom predsednika Republike Aleksandra Vučića kojom se aludira na njegovo vešanje. Sumnja se da ju je nosio novinar Boško Savković.

Da je fotografija transparenta sa lutkom objavljena u mnogim medijima, ali i da je kružila društenim mrežama istakli su i iz Višeg javnog tužilaštva,  na čiji predlog je Viši sud Savkoviću odredio pritvor od 30 dana.

Iz Višeg javnog tužilaštva naveli su da sumnjaju da je Savković nošenjem pomenutog transparenta „uputio preteću poruku predsedniku Srbije u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, te pozivao građane i podsticao ih da silom i primenom nasilja svrgnu sa vlasti najviše državne organe“.

Vračar: Pozivanje na promenu ustavnog uređenja podrazumeva umišljaj

Sa stanovištem tužilaštva nije saglasan jedan od Savkovićevih branilaca Goran Vračar. On za sajt UNS-a kaže da krivično delo nije izvršeno i da Savković nije imao nameru da uradi ono za šta se tereti.

„To je krivično delo koje može da se izvrši samo sa umišljajem. Mora da postoji jasna, nedvosmislena i ozbiljna namera da se uradi ono što se tim krivičnim delom stavlja na teret. Ovde toga nema. Niti je to bila namera niti ideja. U pitanju je bio nesretan splet okolnosti“, navodi Vračar.

Vračar dodaje da Savković jeste nosio transparent na kojem je pisalo „Pink- Stink“ i „Lešinari i hijene šetaju“, ali da je lutku na ovaj tranparent okačio neko od prisutnih bez Savkovićevog znanja.

„Savković nije tu lutku ni napravio ni doneo. Ne postoji fotografija na kojoj se vidi da je Boško sa transparentom nosio i tu lutku“, nastavlja Vračar.

Ni njemu se, kako navodi, nije dopalo što je ovakva lutka napravljena, ali je istakao da lutku nije napravio Savković.

„Kakvo je to rušenje ustavnog poretka sa transparentima i lutkama? Možemo da pričamo da se radi o nečemu što je neumesna šala. Meni se to prvom nije dopalo. Međutim, lutka nema veze sa Boškom Savkovićem. Kada je krenula šetnja i kada je primetio lutku, skinuo ju je i rekao 'Sklonite ovo!“, dodaje Vračar.

Dok se Savković sumnjiči da je pozivao na promenu ustavnog uređenja nošenjem lutke kojom se aludira na vešanje predsednika, Zlatanović i Marković su okrivljeni da su to učinili govorom.

Višnjić: Izlaz iz novinarskog posla nosi gubitak zaštite

Advokat Toma Višnjić kaže za sajt UNS-a da svako ima pravo da izražava političko mišljenje, a da je otvoreno pitanje da li se ono može smatrati krivičnim delom.

Međutim, olakšavajuća okolnost za svu trojicu, dodaje Višnjić, bila bi da su te stavove izražavali u svojstvu novinara.

"Ukoliko se novinari drže svoje profesije, to im omogućava da prelaze granicu koju ima običan građanin. Stavovi onda mogu da se predstave kao satira ili društvena kritika i prag tolerancije se povećava. Ako izlazite iz novinarskog posla, gubite zaštitu, i ulazite u krug običnog građanina i za vas važe prava kao i za sve ostale", istakao je.

Dodao je da smatra da novinar koji se pridržava standarda profesije ima mogućnost da u okviru nje bez posledica izražava mišljenje, koje bi u drugom kontekstu moglo da dođe pod krivičnu odgovornost.

"Ako sva trojica nisu govorila u okviru svoje profesije, onda novinarska profesija nije ono što ih povezuje i smatram da treba da se tretiraju kao obični građani", rekao je.

Ipak, nekad je teško odrediti granicu. Iako je Dejan Zlatanović osumnjičen da je u svom govoru pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka, valja podsetiti da je sa skupa protiv „francusko-nemačkog plana“ izveštavao, kao i da je lišen slobode u toku obavljanja novinarskog zadatka.

Konstantinović: Tri slična slučaja sa formalno-pravnim razlikama

Jedan od branilaca Dejana Zlatanovića i advokatkinja UNS-a Gordana Konstantinović za sajt UNS-a kaže da smatra da ni u jednom od slučajeva nije došlo do poziva na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

"Ne mislim da su u bilo kom od tri slučaja ostvareni elementi bića krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Za Zlatanovića odgovorno tvrdim da nije načinio krivično delo jer imam spise ispred sebe, a za Brkića i Savkovića samo na osnovu informacija koje imam mogu da procenim da nije ostvareno biće krivičinog dela" navela je Konstantinović.

U pitanju su, kako dodaje Konstantinović, tri slična slučaja jer se radi o novinarima koji su uhapšeni nakon protesta, ali su slučajevi formalno-pravno različiti.

"Jedan od njih je nosio lutku, drugi je rekao jednu stvar, treći nešto drugačije. Drugačiji su događaji, a i ono što im se stavlja na teret. Ipak, ne mislim da je ispoljavanje političkih stavova krivično delo", dodala je advokatkinja UNS-a i jedan od branilaca Zlatanovića.

Inače, Zlatanović je bio u pritvoru od 17. februara do 7. aprila, a Više javno tužilaštvo je podiglo i optužni predlog kojim se za njega traži godinu dana zatvora. Postupak je u toku, a on se sada brani sa slobode.  

Podsetimo, Zlatanović se sumnjiči da je na skupu protiv „francusko-nemačkog plana“ počinio krivično delo pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja u saizvršilaštvu. Tada je obraćajući se građanima rekao:

„Svima onima koji hoće da izdaju, to je sada aktuelno i danas, pa ko se prepozna prepozna, a stići će ga to - ko potpiše njega ubiše“.

Iz Višeg javnog tužilaštva naveli su da postoji sumnja da je Zlatanović sa Damjanom Kneževićem izvršio krivično delo, zbog pozivanja građana "na nasilje i nerede u cilju svrgavanja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa te funkcije".

Pored Konstatinović, ni Stefan Damnjanović, advokat i branilac Milovana Brkića, ne smatra da je Zlatanović počinio krivično delo za koje se tereti.

"Za Zlatanovića mislim da onim što je rekao nije nikome pretio jer niko nije ništa potpisao. Nikog nije imenovao. Možda će potpisati neko ko sada nije na vlasti" rekao je Damnjanović.

Dodao je da ne smatra ni da je Milovan Brkić načinio pomenuto krivično delo.

"Smatram da nema elementa da mu se odredi mera pritvora s obzirom na to da ne postoje okolnosti koje mu se stavljaju na teret, a to je da je izvršio krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. U tom spornom događaju, kada se pogleda širi kontekst, jasno je da on nema mogućnost da izvrši to krivično delo. Da ima mogućnost, morao bi da ima ozbiljnu mašineriju, što nije slučaj. Brkić je stari čovek koji ima 65 godina", istakao je Damnjanović.

Dodao je da u prilog tome govori činjenica da prilikom pretresa policija u njegovom stanu nije našla drogu i oružje već stari mobilni telefon i video-kasete, na kojima, kako kaže, nije bilo ničeg spornog.

Tužilaštvo, kako se navodi u saopštenju, sumnjiči Brkića da je „pozvao da se silom promeni ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici, odnosno Narodna skupština i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić“. Iz Tužilaštva su podsetili da je Brkić tada, prema snimku koji je bio dostupan na internetu, rekao:

"Nema nama spasa. Izgleda će morati mladi klinci da puškama reše sudbinu Srbije. Desiće se šta se desiti mora. Kakva protestna šetnja, mi treba da uđemo prema Skupštini da uhvatimo idiota i da mu otkinemo glavu…”.

Više javno tužilaštvo je donelo optužni predlog kojim traži dve godine zatvora za Brkića. Zbog ove odluke, Brkić je započeo štrajk glađu.

Guberinić: Pritvoreni iznosili politički stav

Advokat Predrag Guberinić za sajt UNS-a kaže da misli da nijedan novinar u novijoj pravnoj istoriji nije osuđen za krivično delo pozivanja na nasilno rušenje ustavnog uređenja i bezbednosti. Dodaje da smatra da ni u slučajevima Brkića, Zlatanovića i Savkovića nema bitnih elemenata ovog krivičnog dela.

"Imajući u vidu činjenicu da nisam direktno angažovan u navedenim predmetima, ne bi bilo profesionalno da sa sigurnošću bilo šta tvrdim. Ipak, na osnovu podataka koji su objavljeni u medijima, smatram da u delima koja se stavljaju na teret okrivljenim novinarima nema bitnih elemenata krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i bezbednosti. Svi postupci predstavljaju njihov vid izražavanja političkog stava", dodaje Guberinić.

Šabić: Protestna simbolika koju većina građana ne odobrava nije automatski teško krivično delo

Advokat Rodoljub Šabić je u svom saopštenju naveo da su na vešalima visile lutke Tereze Mej, Borisa Džonsona, Petera Fijale, kao i da su u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini spaljene lutke premijera Andreja Plenkovića i člana Predsedništva BiH Željka Komšića. Kod nas, istakao je, ovakva protestna simbolika i postupci nisu prihvaćeni i većina građana ih ne odobrava i ne razume.

Ipak, naveo je da „to nije razlog da se automatski kvalifikuju kao krivična i to teška dela“.

UNS je tražio od Višeg javnog tužilaštva da obrazloži na koji način je, prema njihovoj oceni, u svakom od pomenutih slučajeva izvršeno krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i bezbednosti. Iz Tužilaštva su naveli da je za svaki od slučajeva izdato detaljno saopštenje za javnost sa opisom radnje izvršenja krivičnog dela.

Hoće li zaista prvi put u novijoj istoriji neki pripadnik "četvrte grane vlasti" u Srbiji biti optužen za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka, zavisi od odluke suda. Kako stvari stoje, Brkić ovu odluku čeka štrajkujući glađu u centralnom zatvoru, a Zlatanović na slobodi nakon 49 dana pritvora. Za Savkovića optužni predlog zasad nije podignut.