UNS vesti

29. 03. 2023.

Autor: D. Bjelica Izvor: UNS

Po treći put tužilac, odbrana i okrivljeni izneli završne reči, više od sedam godina suđenja, sledi presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić u svojoj završnoj reči rekao je da ostaje pri obe ranije izrečene završne reči, naveo da se nisu promenile činjenice ni sadržaj izvedenih dokaza i zatražio da za ubistvo novinara i medijskog izdavača Slavka Ćuruvije budu na po 40 godina osuđeni visoki službenici državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić, kao i direktni izvršilac prema optužnici, Miroslav Kurak.

Mandić je naveo da u svemu ostaje pri optužnici koju je podigao 29. decembra 2014. godine uz zahtev za maksimalne zatvorske kazne jer su, kako je naveo, okrivljeni iz niskih pobuda lišili života 11. aprila 1999. godine Slavka Ćuruviju.

Klopka

Procenjeno je da u vreme ratnog stanja javnost neće delovati, rekao je Mandić, za njega je „pripremljena klopka“ u kojoj Slavko Ćuruvija nije imao šanse da preživi. Tužilac je naveo da je Ćuruvija mučki ubijen i da ako se izanalizira mesto ubistva, sva dešavanja, vidi se da je pripremljena klopka i da takva njegova konstatacija stoji.

I advokati odbrane i okrivljeni ostali su pri ranije rečenom, negirali su krivicu i tražili da sud donese oslobađajuću presudu, jer, kako su naveli, dokaznim postupkom njihova odgovornost nije utvrđena, a na optuženičkoj klupi su jer je organizovano suđenje službi državne bezbednosti jedne zemlje.

„Najviše se tužilac bavio time kako je Ćuruvija bio protivnik vlasti, a da to nije bio predmet ovog postupka. U 35. minutu pominje ime Radomira Markovića u svojoj završnoj reči. Ni u činjeničnom opisu on se ne pominje. Skandalozna je svaka presuda u kojoj Radomira Markovića ima“, rekao je advokat Vladimir Marinkov, branilac nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti.

I Zora Dobričanin Nikodinović, advokat Radonjića i Romića, rekla je da je najpre istaknut cilj da se se služba bezbednosti oglasi krivom, a sve nakon toga podređeno je tom cilju.

Ubica ili pomagač

Advokat Mladen Džolić u završnoj reči rekao je da se njegov klijent Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, u optužnici navodi kao direktni izvršilac, a zatim je osuđen da je pomagač u izvršenju krivičnog dela, iako nije dokazano kako je pomagao.

Oštećena Branka Prpa, kao jedini neposredni svedok, rekao je Džolić,  rekla je da ne prepoznaje Kuraka. Milorad Ulemek Legija ispričao je, kaže Džolić, da njemu nikad niko, pa ni Radomir Marković, nije rekao da je izvršilac Kurak. Dodao je da njegov branjenik nije bio ni blizu mesta izvršenja krivičnog dela.

„U dosadašnjem postupku utvrđeno je da Kurak nije izvršilac. Nije ni pripadnik službe državne bezbednosti, to je utvrđeno, a to opstaje u optužnici. Nema ni motiv ni razlog“, rekao je Džolić i zatražio preinačenje prvostepene presude i oslobađanje Kuraka.

Komisija

U završnoj reči Radomir Marković govorio je da tužilac nije dokazao krivicu okrivljenih i da nakon „deset godina suđenja smo tamo gde smo bili prvog dana“.

 On se na početku osvrnuo na rad Komisije za istraživanje ubistava novinara za koju je rekao da je osnovana 2013. godine i da je za predsednika izabran umesto tužioca novinar Veran Matić, glavni urednik B92, i da su se tako u istražni postupak uključili mediji.

„Kako razgovori sa mnom nisu dali željenu verziju ubistva, da su naručioci porodica Milošević, oni su se prebacili na državnu bezbednost. Pa su se prebacili na svedoke iz Zemunskog klana“, rekao je Marković i naveo da je policijski inspektor Dragan Kecman, član Komisije, napisao krivičnu prijavu protiv okrivljenih.

Završne reči

U završnoj reči tužioca Mandića pomenut je iskaz Branke Prpe, Ćuruvijine partnerke koja je napadnuta kada je on ubijen. Mandić je naveo da u vezi sa njenim svedočenjem treba imati u vidu da se radi o iznenadnom dešavanju, da taj iskaz nije mogao da pomogne i da ona nije stigla da se okrene kada je prvi put došlo do ispaljenja rafala.

„Kasnije njeno gledanje lica koje je gleda u oči je sasvim verno preneto i jasno zašto nije mogla nikad da prepozna lice“, rekao je Mandić.

Provlačila se teza koja po meni ne stoji, nastavio je tužilac, da je Slavko Ćuruvija bio, kako ga često etiketiraju „neki izdajnik“.

„On je upravo suprotno bio kritičan prema politici zapadnih zemalja“, naveo je tužilac.

Odbio je da ide na sastanak sa Veslijem Klarkom i Havijerom Solanom, a pred redakcijom je rekao da neće praviti novine za cenzore, ali da je protiv nelegalnog napada NATO-a na SRJ.

Privlačenje pažnje

Tužilac Mandić je rekao da je Ćuruvija privukao pažnju službe državne bezbednosti tiražom od 140 000 primeraka, objavljivanjem velikog broja kritičkih tekstova 1996. i 1997. godine.

„Jasno je zašto je skrenuo pažnju. Bio je jedan dominantan novinar i imao ogromnu medijsku podršku“, rekao je Mandić.

„Sve je jasno, da je on svojim postojanjem, na neki način, izazvao bes i revolt najviših državnih organa i da ga je njegova hrabrost na kraju koštala života“, naveo je Mandić.

Jasno i beskompromisno iznošenje kritičkog stava kvalifikovalo ga je, rekao je tužilac, da završi kao „unutrašnji neprijatelj“ što se po pravilu odnosilo na političke protivnike aktuelne vlasti.

Nije sporno, dodao je Mandić, da je Ćuruvija imao kontakte sa predstavnicima američke ambasade. Izneo je da je prema Ćuruviji služba državne bezbednosti primenjivala mere od 1994. do 1998. godine koje su bile, ipak, kako je rekao tužilac, u okviru službenih ovlašćenja propisanih tadašnjim zakonom. To je razlika, rekao je, u odnosu na tri, četiri dana u aprilu 1999. godine, kada je ubijen.

Atmosfera

Tužilac je ukazao na brojne krivične postupke vođene protiv Ćuruvije, presude posle kojih je plenjena imovina zbog milionskih kazni.

„Njegova medijska aktivnost bila je praktično uništena“, reči su Mandića.

On je opisao da se sve dešava u vreme necivilizacijske agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju i da Ćuruvija nije praćen jer se viđao sa predstavnicima američke ambasade, već da ga se liši života.

„U tim okolnostima vi nađete vreme da angažujete da prate novinara koji nedeljom šeta po Kalemegdanu, koji nema više novine i nema prostora da funkcioniše u javnom prostoru“, kazao je Mandić.

Tužilac je ukazao na vezu i da postoji modus operandi pripadnika službe bezbednosti kod ubistva Ćuruvije, Ivana Stambolića, pokušaja ubistva Vuka Draškovića.

Istakao je da je krajnje neuobičajeno bilo da načelnik beogradskog centra državne bezbednosti, koji je tek koji dan to postao, Milan Radonjić vodi jednu takvu operaciju praćenja.

Život duži za dan

„Vi dajete usmene naloge da se prati 24 sata i pet minuta pre ubistva dajete nalog da se prekine pratnja i sklanjate moguće svedoke sa lica mesta“, rekao je Mandić.

Svi svedoci su govorili da se radilo o atipičnom načinu izveštavanja, o svakom koraku.

Tužilac je ispričao da je tako za jedan dan Ćuruviji spasen život jer su oni koji su ga pratili kasno javili da je krenuo kući. Tada su pretrpeli ozbiljnu kritiku i pozvani su na raport, kazao je Mandić.

„U optužnici je na 91. i 92. strani navedeno je kako su prikupljani podaci, ko je bio na licu mesta, ko je s kim komunicirao“, rekao je Mandić i dodao da su od svih mobilnih operatera prikupljeni podaci, a da su relevantni podaci na 40 traka koji su u sudskom depozitu.

Tužilac se osvrnuo i na iskaz Milorada Ulemeka Legije i rekao da „govorenje da je manipulativna ličnost ne stoji“.

Status izdajnika

Advokat Radeta Markovića rekao je da je čudno da je za tužioca praćenje Ćuruvije od 1994. do 1998. godine bilo „malo nezakonito, a od 1998. godine puno nezakonito“.

„Nama kao odbrani je stavljeno u usta da je Slavko Ćuruvija bio izdajnik. Mi se statusom Slavka Ćuruvije nismo nikad bavili, nikada tako nešto nismo rekli“, naveo je Marinkov.

On je dodao da su tužilaštvo i mediji Ćuruviju proglasili neprijateljem broj jedan, što ima u američkim filmovima.

Nedopustivo je izricanje presude kroz medije, rekao je Veran Matić u emisiji „Oko“ juče, nastavio je Marinkov, a zatim dodao da Matić pred pretrese, pred završne reči ide pred reflektore televizija, „diktira sudovima koje kazne treba razrezati“.

„Od vas se očekuje da presudite mimo dokaza kako bi ova presuda bila svetski hit“, ustvrdio je Marinkov obraćajući se sudskom veću.

Dodao je da se nada da će se više sudije rukovoditi Dušanovim zakonikom, a ne delima Franca Kafke i da ostaje i u ovoj, trećoj završnoj reči, pri svemu što je ranije naveo.

Oslobađanje čuvanja tajne

Marinkov je govoreći o iskazu Ulemeka Legije rekao da je komandant Crvenih beretki 2016. godine oslobođen čuvanja državne tajne, a da je januara 2014. godine saslušan, što, kako je rekao, ukazuje na to da je iskaz dat protivno zakonu i neupotrebljiv u krivičnom postupku.

Legija je rekao da nema konkretnih saznanja o ovom slučaju, nastavio je Marinkov, i izneo da je bivši komandant Crvenih betretki zloupotrebljen i iskorišćen u ovom predmetu.

„Pritisak je na njega prestao, pa je on `reterirao` i rekao da nema saznanja o ovom slučaju“, rekao je Marinkov.

On je govorio o tome da su na nezakoniti način prikupljeni pdoaci o telekomunikacijama i da ne postoji način da bude utvrđena autentičnost podataka koji su na trakama pohranjeni.

„Trake koje su oduzete od Mobtela bile su jedine“, rekao je Marinkov.

Istrošene cipele

„Uveren sam da će ovaj sud ustanoviti da nema krivice i da ćete Evropi i svetu dokazati da se sudi prema dokazima, a ne prema aspiracijama. Ovi ljudi su voleli svoju zemlju i svoj narod, a da im mi na ovaj način vraćamo kao `istrošenim cipelama`. Oslobodite ovde okrivljene, ne dozvolite da istorija sudi vašoj presudi“, rekao je na kraju Marinkov.

Advokat Radonjića i Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, rekla je da se jedini svedok ubistva Branka Prpa „uteruje u laž“, a da je lepo opisala šta je videla.

„Svedok Branka Prpa je sigurna da Kurak nije izvršilac već da je to Luka Pejović“, rekla je advokat okrivljenih.

Ona je navela da je Pejović ubijen 5. decembra 2000. godine „baš nakon što je Stevan Nikčević (zamenik Milana Radonjića prim. nov.) postao koministar ministarstva policije i oformljen POSKOK koji je istraživao ubistvo Slavka Ćuruvije“.

Ona je rekla kako u svojoj knjizi bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri kaže kako nisu mogli da „skinu Miloševića, pa su krenuli s ubistvima. Parafraziram“.

Ona je ponovila i kako je bivši ministar policije Dušan Mihajlović poslao svoju knjigu „Povlenske magle“ Slobodanu Miloševiću u Hag  sa posvetom da on zna da nije kriv za ubistvo Ćuruvije.

Kako je rekla Dobričanin Nikodinović, tu posvetu je lično videla i ta knjiga je završila kod Milorada Vučelića, jer je Milošević odbio da je uzme, jer je bio ljut na Mihajlovića.

„Ne postoji nijedan dokaz da je Ratko Romić udario Prpu u glavu“, rekla je advokat i dodala da Legija i braća Aleksandar i Miloš Simović nemaju neposrednih saznanja za okrivljene i ubistvo Ćuruvije.

Ona je zaključila kako nema u civilizovanom svetu da se službi državne bezbednosti sudi.

Sudsko veće Višeg suda u Beogradu povuklo se na većanje i glasanje o presudi.