UNS vesti

28. 11. 2022.

Autor: Predrag Rava Izvor: UNS

Generalni sekretar EFJ Gutieres za UNS: Lično sam pisao UNMIK-u i EULEKS-u zbog ubijenih i nestalih novinara na Kosovu, ali bezuspešno

Kakva je uloga medija u kriznim vremenima, zašto je bitan javni servis i zašto je novinarstvo među najopasnijim profesijama, neka su od pitanja koja su razmatrana na konferenciji "Mediji za demokratiju", u organizaciji Saveta Evrope i Evropske radiodifuzne unije, održanoj u Vilnusu na kojoj je govorio i generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) Rikardo Gutieres.

U vreme kada manipulacija informacijama dostiže vrhunac i kada raste nepoverenje u medije, uloga javnog servisa ključna je u očuvanju demokratije i slobode govora, zaključak je učesnika panela, koji su razmatrali i konkretne mere za zaštitu nezavisnog novinarstva. O problemima javnih servisa, bezbednosti novinara i o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu i Metohiji razgovarali smo sa Gutieresom nakon konferencije.

Nakon dve godine pandemije, rata u Ukrajini, globalne finansijske krize, sve više dezinformacija i govora mržnje, mediji se suočavaju sa velikim problemima u radu, pa čak i sa opstankom. Kakav je Vaš utisak o predlozima za opstanak medija?

Gutieres: Mnogim javnim servisima u Evropi preti smanjenje budžeta i ugroženost nezavisnosti, a veoma je važno imati potpuno nezavisne medije, van vladine kontrole. Treba da služe građanima, ne vladi. Zato ne želimo državne medije, želimo javne servise koji služe građanima. Zato je važno podsetiti se vrednosti i potrebe da se zaštite javni servisi, ali je takođe bitno zaštititi i privatne medije.

Novinarstvo je javno dobro i treba ga braniti, a ne samo javne servise. Ali javni servisi su sada u opasnosti, tako da je dobro naglasiti njihovu vrednost. Obaveza je države da razvija medijski pluralizam, za koji su potrebni jaki javni servisi i privatni sektor.

Ovde smo mogli da čujemo da je neophodno da države pruže više finansijske, tehničke i pravne pomoći javnim servisima kako bi mogli da budu slobodni i nezavisni. Da li postoje neka univerzalna rešenja?

Gutieres: Neki javni servisi se finansiraju iz državnog budžeta i to nije dobra opcija. Smatram da je važno osigurati to da finansiranje javnih servisa bude u potpunosti nezavisno od političara. U nekim državama, javni servis se finansira putem poreza na računu za struju. To znači da za njega plaćaju građani, a ne vlast.

Mogao bi da se uvede, na primer, poseban porez na audiovizuelne usluge i slično. Postoji nekoliko načina da se osigura finansiranje koje je nezavisno od države.  Veoma je dobro što u Srbiji postoji pretplata.

Bezbednost novinara je još jedan gorući problem. Kada možemo da očekujemo da Ujedinjene nacije usvoje nedavno predloženu Međunarodnu konvenciju o bezbednosti novinara, koja bi bila obavezujuća za državne vlasti?

Gutieres: Cilj te konvencije je upravo da se dopre do vlada i skrene pažnja na cifre. Ukupno 46 novinara je ubijeno u Evropi od 2015. godine jer su radili svoj posao. To je strašno. Trećina toga je iz država članica Evropske unije.

Izuzetno je važno da javna vlast preduzme određene mere kako bi se osigurali i prilagodili neki modeli poput holandskog Persveliga, o kom je bilo reči i na ovom skupu. To je model zasnovan na saradnji između novinarskih organizacija, vlasnika medija, ministra pravde i ministra unutrašnjih poslova. Oni zajedno pregovaraju i usvajaju protokol koji osigurava novinarima veću bezbednost kada pokrivaju proteste, na primer.

Takođe je važno obučiti policiju i sudije i edukovati ih na teme medijske slobode i slobode izražavanja, kako bi bolje razumeli ulogu novinara. Naša sledeća godišnja konferencija biće u Hagu i tema će biti upravo model Persvelig, jer smatramo da je to model koji treba da podelimo sa svim novinarskim organizacijama u Evropi.

Koliko će se, prema Vašem mišljenju, čekati na usvajanje pomenute konvencije?

Gutieres:To zavisi od UN-a, ali usvajanje konvencije može da potraje godinama. Sama konvencija svakako neće rešiti sve probleme. Naravno da je potrebno promovisati je i insistirati na njenom usvajanju, ali ona je stvar političke svesti.

Situacija je veoma teška i zato je bitno da se preduzmu inicijative i konkretne mere na nacionalnom nivou i pre nego što ona bude usvojena, kao što je to učinjeno u Holandiji.

Na panelu ste kritikovali odluke određenih zemalja u Evropskoj uniji koje su zabranile medije finansirane od strane Rusije.  Vaš stav je da ne treba vlade da zabranjuju medije, posebno bez prethodne istrage, nego nezavisna tela. Možete li detaljnije obrazložiti taj stav?

Gutieres: Kritikovao sam odluku Evropske unije da zabrani medije finansirane od strane Rusije putem arbitrarne odluke, odnosno bez ikakve istrage o propagandi.

Neke zemlje, kao što su Nemačka i baltičke zemlje, tražile su da se pokrenu istrage koje su zaključile da je sadržaj kanala Raša Tudej (Russia Today) ratna propaganda i potom su odlučile da zabrane ovaj medij. To je učinjeno putem nezavisnog tela, ne od strane vlade, kako i treba da bude.

Ako dozvolimo vladi da ugasi Raša Tudej bez istrage, onda ona isto tako u budućnosti može da ugasi neki drugi medij. Iz poštovanja prema demokratiji, ne možemo dozvoliti vladi i političarima da gase i otvaraju medije. To mora da uradi nezavisno telo. Bilo je teško da se to uradi u svim zemljama, ali je ipak bilo moguće. Trajalo bi duže, jer kada regulator zabrani neki medij, to se radi tako što se prvo dokaže da sadržaj koji taj medij emituje ne poštuje pravila i uslove dozvole za emitovanje, koja podrazumeva da je zadatak medija da obezbedi objektivne informacije, a ne propagandne. Ali to se mora dokazati.

Istragom se čuvaju standardi, ali i građani. Zato mi se ne dopada kada se vlade ponašaju kao Putin. Ne želimo da se vlast meša u medije, jer ako to radi u slučaju ruske propagande, sutra će to isto uraditi u slučaju nekog kvalitetnog medija, zato je jako važno da budemo oprezni.

Naravno, ne branim niti promovišem rusku propagandu i smatram da je dobra odluka da se Russia Today i Sputnik zabrane, ali ako su ispoštovani standardi i sprovedena istraga. Dakle, kritikujem proces, ne konačnu odluku.

 

 

Više od dve decenije niko nije odgovarao za devetnaest ubijenih, kidnapovanih i nestalih novinara na Kosovu i Metohiji. Evropska federacija novinara, čiji ste generalni sekretar, usvojila je rezolucije Udruženja novinara Srbije o hitnom formiranju Međunarodne komisije za istragu zločina nad novinarima na KiM od 1998. do 2005. godine. Nedavno ste učestvovali na skupu zajedno sa brojnim predstavnicima institucija i medija u Prištini. Da li je neko postavio pitanje, zašto se nije više uradilo na rešavanju pomenutih zločina?

Gutieres: Diskutovali smo o tome sa predstavnicima vlasti na Kosovu i u Albaniji i sa tužiocima i sudskim većima u obe zemlje i tražili smo od njih da neguju saradnju.

Glavni problem je zapravo nedostatak saradnje između Srbije, Kosova i Albanije. Međunarodne organizacije kao, što su KFOR, EULEKS i UNMIK,  pokrenule su istrage, ali one nisu odrađene na pravi način i prikupljeni dokazi nisu sačuvani. Nijedna od ovih organizacija nije prosledila rezultate svoje istrage vladi.

Na Kosovu nam je rečeno da nemaju pravo da istražuju te slučajeve jer Kosovo nije postojalo u to vreme. Smatram da ne postoji želja vlasti da se uspostavi  saradnja. Imamo četrdeset slučajeva nekažnjavanja u Evropi, od kojih je većina sa Kosova, tako da je to velik problem za nas i zbog toga stalno iznova tražimo saradnju ovih zemalja. Posle naše misije na Kosovu i u Albaniji primetili smo da nema napretka, da se ne radi ništa, a njihov izgovor je da je Srbija ta koja ne želi da sarađuje.

Ono što mi možemo da uradimo je da ponovo pozivamo vlade na saradnju, bez koje nećemo videti napredak. Verujem da ne postoji sumnja u to da svi mi u novinarskoj zajednici želimo razjašnjenje ovih slučajeva. Ali ne zavisi od nas, mi nemamo sredstva da nateramo Vlade da sarađuju.

Pratimo ove slučajeve od usvajanja rezolucije. Lično sam pisao EULEKS-u i UNMIK-u, pokušao da stupim u kontakt sa KFOR, ali bezuspešno. Nije istina da nismo uradili ništa. Po dva dana smo ispitivali sudstvo i vladu u obe zemlje u vezi sa ovim slučajevima .

Sa obzirom na to da je Udruženje novinara Srbije autor dve rezolucije o zločinama nad novinarima, te da kolege iz srpskih redakcija konstantno rade u teškim uslovima, iz kog razloga UNS nije pozvan na skup?

Gutieres: UNS nije bio pozvan jer je to misija na Kosovu. Ako dođemo u Srbiju na misiju u vezi sa slobodom medija, naravno da ćemo razgovarati sa UNS, NUNS i SINOS. Ali na Kosovu imamo samo jednog člana, AJK.

Pozvao sam UNS-ovo Društvo novinara Kosova i Metohije da postane član EFJ, ali nisu pristali. Kada dođem u neku zemlju, razgovaram sa svojim članovima i podružnicama. Pozvali smo srpske novinare na sastanak i u svojoj izjavi osudili činjenicu da vlada Kosova ne objavljuje izjave na srpskom jeziku i izjava naše misije je bila na srpskom.

Nije tačno da nismo uzeli u razmatranje ono što se desilo na Severnom Kosovu. UNS treba da kritikuje svoju vladu, i nedostatak saradnje između vlade Srbije i vlade Kosova, a ne EFJ jer mi nemamo moć da nametnemo međunarodnu saradnju. Samit u Prištini je organizovala Platforma, odnosno petnaest partnerskih organizacija zajedno, od kojih je nas sedam bilo u misiji.

Razmatrali smo položaj novinara iz regija srpske manjine, to se nalazi u našoj izjavi, razgovarali smo o tome. Tokom konferencije u Prištini imali smo i prevod na srpski. Šokiran sam izjavom UNS-a da nismo uradili ništa po pitanju nekažnjivosti.