UNS vesti

05. 03. 2021.

Autor: Kristina Kovač Nastasić Izvor: UNS

Istraživanje UNS

Kojim "novim medijskim snagama" ministarka obećava bolji tretman

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković sastala se 2. marta sa predstavnicima novinarskih udruženja koja su navela da predstavljaju značajnu medijsku snagu, ali nisu dovoljno zastupljena u izradi medijskih dokumenta, na šta im je ona obećala da će razmotriti način da u narednom periodu budu zastupljeni na adekvatan način.

Ovo je suština saopštenja Ministarstva kulture nakon sastanka sa ministarkom kulture koje su zatražili predstavnici „novinskih udruženja Prouns, Komnet, Društva novinara Srbije, Asocijacije radio televizija Srbije, Društva novinara Vojvodine i Udruženja medija i medijskih radnika“.

„Medijska snaga“ ovih udruženja, koja su zajedno osnovala „Medijski savez Srbije“ mogla se osetiti u sastavima komisija za ocenjivanje medijskih projekata, kako na lokalu, tako i na pokrajinskom i republičkom nivou.

Samo prošle godine, do marta, od 67 komisija, predstavnici KomNeta bili su u 38, PROUNS-a u 29, dok su u isto vreme predstavnici organizacija koje čine Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV i Lokal pres) do tada bili izabrani u samo devet lokalnih samouprava.

Četiri od šest nabrojanih udruženja koja su bila na sastanku sa ministarkom osnovana su nakon donošenja medijskih zakona.

Čim su stekli pravo da učestvuju u radu komisija za ocenjivanje projekata iz oblasti javnog informisanja, odnosno napunili tri godine postojanja, njihovi predstavnici kao da su postali „omiljeni“ članovi komisija, što zvanično kao predstavnici udruženja ili nezvanično - kao samostalni medijski stručnjaci.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja često je upozoravala da se komisije sastavljaju od predstavnika udruženja bliskih vlastima koja novac raspodeljuju provladinim medijima i tabloidima koji su višestruko kršili Kodeks novinara Srbije, ali su nadležni za sprovođenje konkursa na to ostali nemi.

Koliko su uspeli da ubede ministarku u svoj značaj u medijskoj sferi, videćemo u narednom periodu, a pre svega kada budu formirane i komisije za ocenjivanje medijskih projekata pristiglih na konkurse Ministarstva kulture i informisanja.

Mesec dana prošlo je od isteka roka za predlaganje članova komisije za ocenu projekata, a Ministarstvo još nije donelo rešenja o sastavu komisija.

Na pitanje UNS-a kada će Ministarstvo imenovati komisije, odgovoreno nam je da će „Ministarstvo kulture i informisanja čitav konkursni postupak završiti u rokovima koji su predviđeni Zakonom o javnom informisanju i medijima, Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i rokovima predviđenim konkursima, koji ističu najkasnije 90 dana od zaključenja konkursa".

Ministarka Gojković nije odgovorila na poziv UNS-a da govori o sastanku, onome što će eventualno preduzeti, kao i sprovođenju konkursa za projektno sufinansiranje medija.

Sudeći na osnovu sastanka sa udruženjima koja imaju „značajnu medijsku snagu“ i obećanja ministarke da će razmotriti kako da budu zastupljeni na adekvatan način, može se očekivati da će i ove godine značajan deo komisija činiti predstavnici udruženja koja su svoje „muke“ prekjuče prenela ministarki.

S obzirom na to da su „predstavnici medijskih udruženja istakli da na osnovu brojnosti članstva, predstavljaju značajnu medijsku snagu“, UNS je sva navedena udruženja kontaktirao, upitao ih koliko članova imaju, kao i šta su bili njihovi konkretni zahtevi na sastanku sa ministarkom.

Ispostavilo se da su uspešni u formiranju velikog broja asocijacija, udruženja, društava, mreža, kako bi formalno mogli da učestvuju u odlučivanju o važnim pitanjima za medijsku zajednicu, ali da pojedina predstavnici udruženja imaju osnovni problem - da se prebroje, zapamte koga predstavljaju, ko ih čini, ili čak navedu svoje aktivnosti.

Od predsednika Društva novinara Vojvodine Petra Kočića saznali smo da njihov predstavnik nije bio na sastanku jer „DNV nije bio ni pozvan, niti ima saznanja da je sastanak održan, te da za to prvi put čuje od UNS-a“. „Proveriću to što kažete, nisam ni znao da je bilo tog sastanka“, rekao je Kočić za UNS.

Na pitanje koliko ovo udruženje broji članova, Kočić je rekao da je „u toku prebrojavanje članova“ jer su do skoro „imali pokušaj prevrata u Udruženju, pa ne znaju koliko je zaista redovnih članova“.

Iz dokumenata u koje je UNS imao uvid, navodi se da je od januara do jula prošle godine, ovo udruženje imalo plaćeno svega 60 članarina.

Dok se u DNV-u prebrojavaju, predsednik Gvozden Nikolić iz Udruženja medija i medijskih radnika (UMMR) na pitanje UNS-a o broju članova kaže da „ne treba da se prebrojavamo“. Ipak, saznali smo kasnije iz razgovora, Udruženje medija i medijskih radnika koje je osnovano 2016. godine, navodi Nikolić, ima u članstvu 32 medija i 64 medijska radnika“.

On je istakao da je predstavnicima Medijskog saveza Srbije važno da „sednu za sto“ i razgovaraju o svemu sa predstavnicima države, ali i drugih novinarskih i medijskih udruženja, jer kako „javno tvrdi“, ovaj Savez čini 60 odsto medijske zajednice.

Nikolić je rekao da lično ni on nije bio na sastanku, zbog ranije nametnutih obaveza, ali da je Medijski savez Srbije ustanovio zajedničku platformu sa kojom je nastupljeno.

„Ministarki su prenete informacije da su neke stvari u medijskoj zajednici postale nepodnošljive. U Srbiji postoji polovina, možda i više medija, novinara i medijskih radnika koji su isključeni iz donošenja medijskih zakona i preko toga ne možemo preći budući da ista grupacija ljudi i udruženja rade isto kao kada je donet prvi zakon i Strategija, za šta se ispostavilo da nije bilo ni malo dobro ni po medije niti po medijske poslenike. Takođe, jedna od tema bila je i neophodnost reorganizacije Saveta za štampu koji je prigrabio sva ovlašćenja i ne pušta predstavnike drugih udruženja da budu u njegovom sastavu. Sva ovlašćenja su u rukama Koalicije i nekakvih nevladinih organizacija. Zbog toga ovakav Savet ne priznaje polovina medijske zajednice. Dakle, ili će Savet i komisiju činiti predstavnici svih udruženja ili ćemo formirati novo, drugog rešenja nema. Razmišljamo i o protestu  ukoliko Koalicija nastavi sa ovakvim štetnim ponašanjem po medijsku zajednicu“, rekao je Nikolić.

On je naveo da je ministarka obaveštena i o odluci SBB-a da pojedine lokalne televizije nisu uvrštene u ponudu ovog kablovskog operatera, što ugrožava ne samo medijske slobode, već nanosi ogromnu štetu lokalnim televizijama koje ovoj državi plaćaju poreze, takse i jedva ostaju u životu.

„Želimo da se svi borimo za iste ciljeve, jer mediji nestaju, a oni u unutrašnjosti rade u katastrofalnim uslovima. To udruženja iz Beograda ne zanima, njih brine samo kako će uzeti novac na republičkim konkursima, na kojima su  mediji iz provincije totalno poniženi i drastično oštećeni“, kaže Nikolić i navodi da su svi ovi problemi preneti ministarki.

Inače, pri samom osnivanju Medijskog saveza Srbije pre 4 godine, članovi su bili neznatno drugačiji – objavljeno je da ovu mrežu čine SINOS, PROUNS, UMMR i DNV.

Asocijacija radio televizija Srbije (ARTS), po zvaničnim informacijama u APR-u, neaktivno je udruženje. Naime, kako stoji u ovom registru, umesto finansijskog izveštaja, ova Asocijacija je APR-u poslala izjavu o neaktivnosti za period od 1. januara do 31. decembra 2020. godine.

ARTS nema ni internet prezentaciju, niti kontakt podatke. Osnovano je, navodi se u APR-u, februara 2015. godine, a zakonski zastupnik je Vladan Stefanović iz Subotice, inače zamenik predsednika Udruženja elektronskih medija „KomNet“,osnovanog godinu dana ranije, a čiji je predstavnik, navodi se, takođe bio na sastanku.

Vladan Stefanović UNS-u je rekao da je u saopštenju sve rečeno i da ne mora da ponavlja. Na konstataciju UNS-a da u APR stoji da je ARTS neaktivno udruženje, on ističe da je „samo finansijski neaktivno“.

„Nismo neaktivni, samo smo finansijski neaktivni jer ne živimo od ovog udruženja kao drugi, nemamo zaposlene“, kaže Stefanović i kao aktivnost navodi baš „učešće predstavnika ove asocijacije i prošle i ove godine u komisijama za raspodelu novca medijskim projektima“.

I ova Asocijacija morala bi, izgleda, da se prebroji međusobno.

Naime, na pitanje UNS-a ko sve čini ARTS, Stefanović je rekao: „KomNet, RAB i…sad ste me zatekli. Piše u APR-u“.

Interesantno je da ARTS, ako je suditi po opisu koji je dostavljen APR-u, ima gotovo identične ciljeve kao oni objavljeni na sajtu KomNeta.

Kako se navodi na sajtu APR-a, oblast ostvarivanja ciljeva ARTS-a je – „Javno informisanje - radeći na uspostavljanju funkcionalnog okruženja neophodnog za razvoj radija i televizije, podizanju profesionalnih i tehničkih standarda, kako kod članica Saveza udruženja, tako i na kompletnoj medijskoj sceni u Srbiji, u nastojanju da radio i televizije i u otežanim uslovima poslovanja odgovore potrebama tržišta, a članice Saveza udruženja unaprede svoju ulogu informativnog servisa građana, a sve u javnom interesu“.

U opisu na sajtu KomNeta navodi se da je „Udruženje elektronskih medija KomNet udruženje lokalnih i regionalnih televizijskih stanica osnovano 28. aprila 2014. godine, radi uspostavljanja funkcionalnog poslovnog okruženja neophodnog za razvoj elektronskih medija i podizanja profesionalnih i tehničkih standarda. Cilj Udruženja KomNet i njegovih članica je da odgovore na potrebe tržišta i unaprede svoju ulogu informativnog servisa građanki i građana“.

Sajt Radio-televizije Kruševac je decembra 2018. godine objavio da je KomNet postao „najbrojnija medijska asocijacija elektronskih medija koju sada čini više od 50 lokalnih i regionalnih televizijskih stanica iz svih delova države, među kojima je i regionalna Televizija Kruševac“.

Na sajtu ovog udruženja stoji da su članovi KomNeta – 61 televizija, 61 radio stanica, 17 novina i 45 portala.

Članovi KomNeta, stoji u njihovom Statutu, mogu biti radio i TV stanice, veb portali, štampani mediji, štampani mediji koji imaju elektronska izdanja i produkcije. Predsednica KomNeta Emilija Marić nije odgovorila na pitanja UNS-a.

Stefanović: Cilj UNS-a bio da sruši sistem Slobodana Miloševića Potpredsednik KomNeta Vladan Stefanović juče je za agenciju RINA Gvozdena Nikolića rekao da je „na srpskoj medijskoj sceni došlo je do podele na dve grupacije kad su u pitanju medijska udruženja. Prva, kojima između ostalog pripadaju UNS, NUNS, Lokal pres… su imala za cilj da sruše sistem Slobodana Miloševića i ojačaju svoje kapacitete obezbeđujući sebi sredstva iz državnog budžeta“.  Tada su, rekao je Stefanović, lokalni mediji gurnuti i stranu, pa su novinari u unutrašnjosti Srbije bili prinuđeni da osnivaju svoja udruženja. „Tada su članovi prve grupacije pokušali da nas diskredituju, proglašavaju naša udruženja fantomskim oduzimajući nam sva prava. U Zakonu o informisanju, između ostalog, uveli su uredbu da članove komisija kad je u pitanju ocenjivanje projkata na državnom nivou, mogu predlagati samo udruženja koja su starija od tri godine. Prošle godine izvršili su pritisak na resorno Ministarstvo da se povuku rešenja kojima je u komisiju izabrano šest  članova koji pripadaju ovoj 'drugoj grupaciji'“, izjavio je Stefanović.

Predsednik PROUNS-a Zoran Veličković kaže da je „PROUNS udruženje novinara i medijskih radnika koje ima više od 500 članova sa uplaćenom godišnjom članarinom“.

„Sastanak sa ministarkom su inicirala udruženja zbog problema u našoj, nažalost, podeljenoj medijskoj zajednici“, kazao je Veličković za UNS.

U razgovoru sa predstavnicima ostalih udruženja, potvrđeno nam je da se umesto Društva novinara Srbije, radi o Društvu novinara Niša. Zanimljivo je da su saopštenje Ministarstva u originalu, bez ispravljanja greške u nazivu, na svoje sajtove preneli i PROUNS, UMMR i KomNet.

Na sajtu Društva novinara Niša (DNN) poslednje vesti i saopštenja ažurirani su 2019. godine, dok su projekte aktivnosti objavljivane do septembra 2020. godine.

Jedan od brojeva telefona navedenih na sajtu APR-a je nepostojeći, dok nam se na drugi javila advokatska kancelarija, koja je navela da to nije broj DNN-a i da im je poznato je pre njih „tu bila kopirnica“. Na pitanja niko nije odgovorio ni putem imejla.