UNS vesti

19. 02. 2021.

Autor: J. Pešić Izvor: UNS

Slučaj Jovanović – hronika jednog procesa

Prvostepenu presudu bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još dvojici optuženih da su organizovano učestvovali u paljenju kuće novinara Milana Jovanovića, sudija Slavko Žugić saopštiće u utorak, 23. februara u 9 sati u zgradi Palate pravde.

Podsećamo šta je sve pratilo i koji su obrti obeležili ovaj sudski proces, čiji epilog dolazi dve godine i dva meseca posle ovog zločina.

Novinaru gročanskog portala Žig info, penzionisanom policajcu Milanu Jovanoviću i njegovoj supruzi Jeli Deljanin, 12. decembra 2018. godine, „Molotovljevim“ koktelom koji je ubačen kroz razbijen prozor garaže gde se nalazio automobil, zapaljena je kuća u Vrčinu, a srećnom okolnošću kamere komšijske kuće zabeležile su šta se te zimske noći desilo.

Sreća je i što se te noći supruga novinara, koja je ceo radni vek bila medicinska sestra, čuvši prasak probudila i u papučama i pidžami poluonesvešćenog Jovanovića izvukla iz gustog dima i vatre koja se iz garaže u prizemlju uveliko širila na čitavu kuću. Jovanović je hospitalizovan zbog trovanja dimom, a na zgarištu su nađene i čaure. Kako je znao da se pisanjem o lokalnoj korupciji zamerio tada čelniku gradske opštine, novinar nije imao sumnje da Dragoljub Simonović stoji iza podmetnutog požara.

Dodatnu sumnju da nekome smetaju tekstovi na Žig infu o malverzacijama u gročanskoj opštini, bio je i fizički napad na urednika tog portala Željka Matorčevića koji se desio samo dva meseca pre paljenja kuće. Matorčević je u sred dana, na putu do posla u Leštanima, teško pretučen, a do danas se ne zna ko je počinilac. Ovaj napad bio je uvertira u organizovani plan za paljenje kuće novinara Jovanovića, izjavio je tužilac na poslednjem ročištu.

Na optuženičkoj klupi od aprila 2019. godine su Dragoljub Simonović, koji je u međuvremenu podneo ostavku na mesto predsednika opštine, Vladimir Mihailović, sada bivši policajac iz Grocke, Igor Novaković, dok je Aleksandar Marinković u bekstvu više od godinu dana. Početak ovog sudskog postupka, ostaće upamćen po ročištu na kojem je čitana optužnica, kada je ispred sudnice tridesetak pristalica Simonovića aplaudiralo svom lideru. 

Ubrzo posle kobne noći, pevačica Bojana Cvetković Šijački sklopila je sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom da je osumčinjenog Marinkovića, koji se tereti da je neposredni izvršilac, dovezla do kuće Jovanovića, te je osuđena na kaznu od šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara.

U samoj završnici suđenja, postupak protiv optuženog za saučesništvo Igora Novakovića sredinom januara ove godine je razdvojen od ostalih, nakon što se njegov advokat na ročištu nije pojavio a nije poslao ni zamenu, te u utorak neće biti doneta presuda u odnosu na njega, koji se gotovo tokom čitavog procesa branio sa ostalim optuženima.

Milan Jovanović je, inače, pod stalnom policijskom pratnjom od marta 2019. godine, koja je sa njim bila i na suđenjima, a time se i on oseća bezbednije jer su, kako je kazao, oni koji su naložili da mu se zapali kuća „tu, u blizini“. Njegovi unici, pak, iz straha ne žele da dolaze u kuću u Vrčinu koja se još obnavlja, a u kojoj ponovo žive novinar i njegova supruga.

Pod stalnim strahom je i supruga Jovanovića na koju je kobna noć ostavila nemerljive posledice po zdravlje. Kako i sama kaže, nekada je bila zdrava i srećna žena a sada ne spava ni uz lekove, te joj je ponekad i lakše iako traumatično, da dolazi na suđenja nego da kod kuće strepi šta se na tom ročištu dešava.

Dragoljubu Simonoviću, optuženom za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti”, preti maksimalna kazna zatvora od osam godina, kako je tražilo tužilaštvo, potom šest godina Aleksandru Marinkoviću i pet godina Vladimiru Mihailoviću, ali odbrana koja je u potpunosti negirala njihovu krivicu očekuje oslobađajuće presude.

Žrtvovanje

Da su Milan Jovanović i Jela Deljanin bili pod stalnom paljbom advokata odbrane tokom suđenja, koji su bez trunke empatije sprovodili mučna ispitivanja, ocenili su i advokatica oštećenih i tužilac koji su rekli da je ovakav maltretman zapravo sekundarna viktimizacija žrtvi. Ovakav utisak ostavila su i pitanja ovih advokata na koja je Jela Deljanin tokom svedočenja morala da odgovara - koliko je imala goblena, zašto je u kući imala više zavesa nego prozora i kako se odlučila za kupovinu televizora pred samo paljenje kuće.

Odbrana, međutim, odbacila je da je maltretiranja žrtvi bilo, te da su njihovi argumenti, koji su se u velikoj meri temeljili na umanjivanju štete koja je posle požara na kući nastala, bili zbog „elemenata krivičnog dela koje je tužilaštvo stavilo na teret optuženima“.

Tužilaštvo je, u međuvremenu, promenilo optužnicu, pa umesto da u tom aktu piše precizan iznos štete imovine, u optužnom predlogu sada se kaže da ona „prelazi četiri miliona dinara“. Ali ni to advokata Simonovića nije sprečilo da se i u završnim rečima ponovo osvrne na spaljenu kuću i izjavi da se na fotografijama jasno vidi da čak ni toalet papir nije u celosti izgoreo, već samo nagoreo, što bi trebalo da znači da je manja šteta kuće nego što se tvrdi.

Advokat Simonovića, takođe, je u završnim rečima izneo da supruga nije Milana Jovanovića poluživog izvlačila iz prizemlja kuće, već da postoji dokaz da je on u tom trenutku telefonom zvao vatrogasce iz kuće, kao i da sve činjenice ukazuju da je zapravo Jovanović te noći pucao na direktnog napadača. A za ovu klevetu da je pucao kobne noći, odvojeno od ovog krivičnog postupka, Jovanović je podneo tužbu protiv ovog advokata.

Kumstvo

Epilog ovog sudskog procesa u odnosu na optuženog Dragoljuba Simonovića, zavisiće i od toga da li će sud ceniti da su tekstovi o lokalnoj korupciji bili glavni razlog za delo koje mu se stavlja na teret, kao i da li je naložio drugooptuženom Mihailoviću da to uradi ili je to bio plan Mihailovića, bez znanja Simonovića.

Optuženi Simonović, naime, tereti se da je naložio paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i to tako što je u restoranu Mirovica, na porodičnom ručku podstrekivao tada policajca Vladimira Mihailovića da pronađe osobu od poverenja da se u vidu opomene zapali automobil Jovanoviću, a da će mu zauzvrat dati novac. Kao glavni motiv tužilaštvo je navelo istraživačke tekstove novinara.

Na suđenju je, međutim, drugooptuženi Mihailović promenio svoj prvobitni iskaz dat u policiji da mu je Simonović obećao novac da zapali automobil novinaru, te je na suđenju nastao obrt, i to u korist bivšeg predsednika opštine Grocka. Mihailović je potom kazao da je razgovarao sa Igorom Novakovićem kome je rekao da ima problema sa „jednim dripcem“, te da je od njega je tražio samo da ošteti automobil novinara.

Ovaj bivši policajac izjavio je da su ga visoki zvaničnici MUP-a naterali da optuži Simonovića kao glavnog nalogodavca, ali da to zapravo nije tačno. On je sam odlučio, naveo je, da ošteti automobil zato što je bio siguran da će to Simonović znati da ceni, kako bi zauzvrat njegova supruga, zaposlena u opštini napredovala na poslu, ističući da o ovom planu Simonović ništa nije znao.

Tokom suđenja, i Simonović i Mihailović su tvrdili da nisu u bliskim odnosima, ali je advokatica oštećenih u završnim reči tvrdila suprotno. „Ne smemo zaboraviti da su bliski prijatelji, da je Simonovićeva ćerka kuma sa Mihailovićima, a što se kaže u narodu 'kum nije dugme’. Kad stariji kum zatraži da mu mlađi kum u nečemu pomogne, ko to može da odbije. Naročito ako je stariji kum predsednik opštine i poslodavac kumice, a mlađi kum pripadnik elitne interventne brigade MUP-a“, rekla je ona.

Dileme profesije

Ono što su advokati Simonovića tokom celog sudskog postupka navodili kako bi pobili tvrdnju da je razlog da naloži napad na kuću je to da Milan Jovanović nije novinar, da nema fakultetsko obrazovanje usmereno ka novinarstvu, niti profesionalnih veština, te da se ne može priznati da je on novinar. Za Žig info, takođe, govorili su da nije medij, jer nije registrovan, pa se u pravnom smislu ne može definisaniti na taj način.

Ono što je, međutim, činjenica je da je Milan Jovanović član dva najveća novinarska udruženja u Srbiji, te da ne postoje licence za novinare, a da ga je stručna domaća i međunarodna zajednica, za razliku od advokata, priznala za novinara, kao i da se na svim medijskim listama ovaj slučaj nalazi kao prvi i pravi primer gušenja slobodnog novinarstva u Srbiji.

Ono što je obeležilo suđenju su i brojna odlaganja ročišta zbog nepojavljivanje advokata odbrane i optuženih, koji su za razloge navodili virus korona, samoizolaciju, pa čak i zubobolju, ali i njihovi zahtevi za izuzeće sudije Slavka Žugića iz ovog procesa kojeg su optuživali za pristrasnost. Za odbranu je i medijsko izveštavanje o ovom slučaju bilo pristrasno, kršena je prezumpcija nevinosti, vođena hajka, a advokati odbrane su kritikovali i javno iznošenje stavova predsednika države, opozicije, kao i predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića o ovom slučaju.

Ovakavi koraci odbrane, u najvećoj meri doprinili su utisku da ona opstruiše ovo suđenje, te da proces deluje sporo i neefikasno, iako je sudija skoro svakog meseca zakazivao ročišta. U utorak ćemo saznati kakva će presuda, posle oko 700 dana od početka suđenja, biti za najteži napad na novinara u novijoj istoriji, ali je sigurno da ni pravična presuda neće nadoknaditi štetu nanetu fizičkom i duševnom zdravlju Milanu Jovanoviću i Jeli Deljanin.