UNS vesti
05. 01. 2021.
Za Doderovića novinarstvo je bila borba za sve nas
„Profesionalni prkos učinio je da bude sav novinar - zabranjivan, otpuštan, nagrađivan“, rečeno je na komemoraciji Miloradu Doderoviću Doderu, niškom novinaru, publicisti, piscu, dugogodišnjem članu Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) i novinarskom aktivisti, koja je danas održana u Pres centru UNS-a.
Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da je Doderović bio jedinstvena pojava u novinarstvu, da ga je upoznao u UNS-u gde su zajedno radili na jačanju Udruženja i novinarske profesije, kao i da je bio posvećen njihovoj zajedničkoj borbi.
„Novinarstvo je razumeo ne samo kao borbu za istinu, nego i borbu za sve nas. Čini mi se, nažalost, da javnost u Srbiji nije imala prilike dovoljno da upozna Doderovo novinarstvo. Godinama svojom, a čini mi se i voljom drugih na neki način bio je proteran iz srpskog novinarstva“, naveo je Radomirović.
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović kazao je da se Doderović „čitavog radnog veka borio da bude svoga pera gospodar“, kao i da je sa ponosom isticao intervju sa Momom Kaporom, kada je bio v.d. glodura Grafita, zbog kojeg je 1989. godine zabranjen 101. broj tog lista.
„Imao je običaj da kaže da su najgori tekstovi oni koji nikoga ničim ne iritiraju. Tvrdoglavo je ostao pri tom shvatanju, smatrajući da je novinar profesionalac samo ako je spreman da svojom doslednošću ugrožava pa čak i vlastiti opstanak u redakciji“, rekao je Brajović.
Predsednica Izvršnog odbora UNS-a Dragana Pejović navela je da je Doder bio kolega koji, uprkos bogatom novinarskom iskustvu i znanju, nije potcenjivao ni novinara početnika, kao i da će ostati upamćen po mladalačkom entuzijazmu da izveštava, pozivanju na solidarnost među kolegama i borbi za njihov status.
„UNS je izgubio kolegu sa velikim iskustvom, a večitog mladog duha, retkog među nama koji je mogao da nas nauči - kako se uprkos decenijama iskustva, kaljenja u teškim uslovima za rad i brojnim razočaranjima, čuvaju novinarske vrednosti koje kod većine blede i nestaju, ali kod Milorada nisu“, rekla je Pejovićeva.
Na komemorativnom skupu na kojem su se od Doderovića oprostili porodica, kolege i prijatelji, dopisnica „Danasa“ iz Niša Zorica Miladinović kazala je da je potpuno sigurna da je Doderović bio „sav novinar“.
„Imao je novinarski nerv, petlju, ispravan sistem ličnih vrednosti. Prozivao je moćnike, a tekstovima je pomagao slabijima, zbog čega je bio i zabranjivan i nagrađivan“, rekla je Miladinovićeva, koja je istakla i da su ga kolege volele i zbog njegove „brze misli, emotivnosti, elokvencije, šarma i duhovitosti“.
Doderovićev sin Nikola naveo je da je imao divnog oca i mentora, koji ga je naučio mnogo - ne samo o novinarstvu, nego i o životu. „On me je motivisao na razne načine i više puta mi je rekao da sam njegov nastavak života”, rekao je Nikola.
Milorad Doderović biće sahranjen sutra u 15.30 sati na Novom groblju u Nišu. Preminuo je 30. decembra 2020. godine u 68. godini, u Nišu.
Rođen je u Marovcu kod Medveđe 1953. godine. Gimnaziju je završio u Leskovcu, a ekonomiju je studirao u Nišu. Novinarsku karijeru započeo je 1978. godine u niškom omladinskom nedeljniku Zbilja, a nastavio u Grafitu. Bio je dopisnik republičkog i jugoslovenskog lista mladih NON i Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta.
Doderović je bio urednik, politički komentator i izveštač iz republičkog i saveznog parlamenta niških Narodnih novina od 1989. do 2001. godine.
Za australijski državni SBS radio je kao dopisnik od 1994. godine. Šef dopisništva Glasa javnosti i Kurira iz Niša bio je od 2001. do 2009. godine. Imao je autorske emisije na niškim regionalnim televizijama NTV i Zona plusa, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.
Objavio je više publicističkih dela - Kako se dogodio Šolević, knjigu odabranih intervjua Držim vas za reč, Amerikanac u Nišu, Sedma sila bez krila, koja je nagrađena Svetosavskim pečatom na Niškom sajmu knjiga, Borci plaču posle rata. Autor je istoimene drame koja je igrana širom Srbije. Napisao je i roman Hodžina kći.
Za bogat novinarski rad i doprinos kulturi 2020. godine nagrađen je zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Član UNS-a je od 1981. godine. Od 2009. godine član je Uprave i Izvršnog odbora UNS-a.
Jedan je od osnivača niškog Medijskog pokreta otpora 1989. i Lokalnog antikorupcijskog foruma LAF 2013. godine.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.