Sindikalne teme
06. 09. 2023.
Dopunske delatnosti – manje vremena za novinarski rad ili „slamka spasa“ za kvalitet sadržaja
Mnoge medijske kuće zarad finansijskog opstanka obavljaju i dopunske delatnosti poput produkcije multimedijalnog sadržaja za klijente, izdavanja prostora i otvaranja kafića. Neke od njih danas vrlo uspešno posluju, a finansijska stabilnost omogućila im je da im umesto „trke za klikovima“ imperativ bude kvalitet medijskog sadržaja koji proizvode.
Koncept radio-kafea koji nije popularan u Srbiji, u velikoj meri je, kako ističe direktor Radiodifuznog preduzeća „021“ Slobodan Krajnović, zastupljen u zemljama zapadne Evrope i u SAD. Po tom principu funkcioniše i Medijska kuća „021“, koja u Novom Sadu, na mestu gde je redakcija, poseduje i ugostiteljski objekat.
„Kada je pokrenut radio-kafe cilj je bio da se postojeća radijska publika okupi u objektu koji je povezan sa radio-stanicom. Najveći fanovi koji žele da upoznaju svoje omiljene voditelje, novinare i di-džejeve sada imaju mesto gde mogu da razgovaraju sa njima ili da uživo vide kako oni rade“, kaže za sajt Udruženja novinara Srbije.
Krajnović dodaje da se radio-kafe vremenom našao na „kulturnoj mapi“ Novog Sada, jer je postao mesto u kome se održavaju koncerti, filmske večeri, pozorišne projekcije, promocije knjiga.
Dodatni prihodi koje „021“ ostvaruje od radio-kafea dopirnose finansijskoj održivosti ovog medija. Krajnović kaže da se u radio-kafeu po potrebi održavaju i konferencije za novinare.
„Poželeli smo da koncept radio-kafea proširimo srodnim stvarima i tako je prostorija kafića postala i mali medija centar. Postoji mogućnost da se prostor zakupi za konferenciju za novinare, radionicu ili mini-seminar“, dodao je.
I portal 021.rs i Radio 021 se finansijski održavaju od oglasa. 021 ima i svoju onlajn prodavnicu koja, kako kaže Krajnović, nije izvor prihoda već značajno sredstvo za promociju medijske kuće 021.
„Gift šop nije komercijalna varijanta ili nešto što smo pokrenuli da bismo zaradili novac. To su reklamni proizvodi koje prodajemo da bismo što bolje promovisali medij jer na svakom gift-proizvodu piše 021. Mi promovišemo naš medijski brend putem tih proizvoda tako da to zapravo i nije onlajn prodavnica već baš gift šop“, objasnio je.
Teško je, kaže, finansirati referentan dnevno-informativni medij, a dodatne delatnosti su legitiman izvor prihoda koji će doprineti da ovaj radio medij kao važno sredstvo informisanja za građane opstane.
„021 je osnovan i etabliran kao ozbiljna novinarska kuća novinarima i urednicima, što iziskuje dosta ulaganja. Ideja je zato i bila da se pronađe biznis koji će doneti dodatne prihode radi lakšeg preživljavanja. Ako imate nezavisne izvore prihoda, medijski rad je lakši, jer ne zavisite od novca koji vam neko dodeljuje za medijske projekte. To vam ujedno i daje slobodu u uređivačkoj politici“, ističe Krajnović.
U Nišu takođe radi medijska kuća Siti smart kojoj je pored medijske, važan izvor prihoda i dodatna delatnost – iznajmljivanje prostora.
Ova radio-stanica, koja ima i svoje onlajn izdanje, postoji 28 godina, a do 2008. godine jedini model finansiranja je, kako kaže glavna urednica i vlasnica Siti smart radija Ivana Petković, bilo oglašavanje.
„Onda je došlo do svetske ekonomske krize, a međunarodni donatori koji su podržavali medije u Srbiji su se povukli. Sedam godina smo se zaduživali i jedva opstajali. Morali smo da otpuštamo novinare. Od 21 stalno zaposlenog ostalo je četvoro zaposlenih“, priča Petrović za UNS.
Zbog toga su, kako dodaje, rešili da se upuste u poslovni poduhvat „Siti smart klub“, pa je i medijska kuća promenila ime iz Siti radio u Siti smart radio.
„Zakupili smo prostor u centru Niša i tu smo preselili radio. Tu postoji i prostorija koja je idealna za radionice, debate i sastanke. Medijski posao kombinujemo sa komercijalnim poslom. To nam je pomoglo da opstanemo i ostanemo profesionalni“, dodala je.
Siti smart radio prethodnih godina nije dobijao novac na konkursima za projektno sufinanisranje Grada Niša, pa je ova dodatna delatnost, pored oglašavanja, postala osnovni izvor prihoda.
„Mislim da nismo dobijali novac jer smo se više puta bunili zbog nepravdenog donošenja odluka, kao i zbog toga što smo jednom prilikom tužili Grad Niš“, dodaje Petrović.
Sam model poslovanja, kako ističe, ima i dobih i loših strana.
„Dobro je što smo na taj način preživeli i privukli pažnju donatora koji su bili spremni da nam pomognu u opremanju prostora, kao i to što okupljamo u tom prostoru čitavu lokalni zajednicu. Loša stvar je što se čovek zapita gde je medij u svemu tome? Od 24 sata dnevno ja se drugim stvarima bavim većinu vremena,a malo vremena utrošim na ono zbog čega sve radimo – medijski sadržaj“. Ističe Petrović.
Miroslav Paunović: RTV MAG ne mora da prilagođava sadržaj zahtevima tržišta jer joj produkcija pruža finansijsku stabilnost
Za RTV Mag je značajan izvor prihoda „MAG produkcija“, a ova televizija, pored medijskog, proizvodi i sadržaj za različite kompanije.
RTV Mag je, kako kaže glavni i odgovorni urednik i vlasnik ove medijske kuće Miroslav Paunović, više puta dobijao gran pri na takmičenjima koje je ogranizovalo Udruženje radio-stanica Srbije sa Udruženjem ekonomskih propagandista Srbije, a to ih je motivisalo da krenu sa sopstvenom produkcijom sadržaja čiji je cilj i oglašavanje.
Proizvodili su, kako kaže, sadržaj za kompanije kao što su Delta, Argus turs, Simka čoklade, Šafran, Diplon, Maksi ton, kao i za Komercijalnu banku.
„U produkcionom smislu smo odskočili od ostalih radio i TV stanica. To je ono što nas je učinilo vidljivim i omogućilo da ostvarujemo respektabilne prihode. Cene su nam povoljnije od beogradskih agencija za oglašavanje, a kvalitet nimalo ne zaostaje“, dodaje Paunović.
Razlog za su, kako kaže, spoljni saradnici koji su učestvovali u projektima RTV MAG.
„Pojavljivali su se eminentni profesori sa FDU i autori koji su ostvarili u srpskoj kinematografiji. U nekoliko projekata sa mnom radio profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu dr Miladin Čolaković, kao i Dušan Joksimović, koji je bio direktor fotografije u poznatim filmovima. Teško da neka televizija ima novca da plati ozbiljnog direktora fotografije. Ipak, ako angažujete nekoga kao saradnika na projektu, drage volje se odazove“, rekao je.
Paunović je značajan novac ulagao u dalji razvoj medijske kuće i u tehnološki napredak.
Ubrzo je došao i do ideje da sa kolegama formira udruženje „Nova mreža“, koje je zajedničkom organizacijom kupovalo filmski i serijski program od distributera u regionu.
„Kupovali smo američki i evropski filmski i serijski program od najvećih distributera u regionu. Sve televizije u ovom udruženju dolazile do kvalitetnog programa po niskim cenama. Ako neka televizija želi da kupi, na primer, Mućke, mora da plati oko 1000 dolara po epizodi, ali ako ovu seriju kupi 30 televizija koje su u mreži, platiće 30 evra po epizodi. Mi se nismo teritorijalno sudarali i nismo bili jedni drugima konurencija“, objasnio je Paunović.
Televizije u „Novoj mreži“, kako kaže, rade na isti način i nakon privatizacije regionalnih i lokalnih televizija.
Paunović, kao i Petrovićeva i Krajnović, kaže da zahvaljujući dodatnim prihodima od Produkcije MAG, novinari ove televizije ne moraju da se prilagođavaju tržištu.
„Odgovarali smo na potrebe tržišta, ali nikad im nećemo prodavati kič i šund. Paradoks je da se kič i šund u Srbiji, koji su zapravo najjeftiniji po vrednosti, prodaju najskuplje. Najveći oglašivači se opredeljuju za takav sadržaj jer je, nažalost, najgledaniji. Ipak, mi ne radimo pod pritiskom tržišta, pa ne moramo da objavljujemo takve stvari“, dodaje Paunović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.