Sindikalne teme
18. 08. 2023.
Atanasković: Jutjub kanal „Kojekude sa Marom“ je porodičan posao i proizvod višegodišnjeg iskustva
Novinarka Marija Atanasković jedan je od prvih „multimedijalnih“ novinara u Srbiji jer je video-snimke za medijske portale kreirala i pre 15 godina, kada su je, kako govori za sajt UNS-a, ljudi sa čuđenjem posmatrali, jer kamerom snima nešto što neće biti objavljeno na televiziji. Atanasković danas, uporedo sa poslom na portalu „24 sedam“, sa svojom porodicom proizvodi medijski sadržaj za Jutjub kanal „Kojekude sa Marom“.
Na Jutjub kanalu „Kojekude sa Marom“ Atanasković objavljuje priče o kulturi, istoriji, lepotama Srbije i svog rodnog kraja Velikog Mokrog Luga, kao i intervjue sa ljudima koji imaju neobične talente i bave se raznim zanatima.
„Autor sam svih video-snimaka na Jutjub kanalu, a podrška u realizaciji je moj suprug Stefan Stojanović, koji je snimatelj i fotograf . On, dakle, snima, a ja smišljam teme, organizujem snimanja i montiram. Posle to plasiram i na društvene mreže“, kaže Atanasković.
Kroz šalu ističe da se mora pomenuti i „mali reditelj“ koji učestvuje u realizaciji, njihov četvorogodišnji sin Despot.
„Često na snimanje vodimo i Despota, koji je naš reditelj. Despot nam diriguje kako možemo da snimimo nešto u zavisnosti od njegovog raspoloženja“, dodaje Atanasković za UNS.
Prihodi koje ostvaruju u ovom porodičnom poslu nisu, navodi, dovoljni da bi mogla u potpunosti da se osloni na njih.
„Razlog za to je činjenica da Jutjub kanalu mogu da se posvetim koliko mi slobodno vreme dozvoljava, jer sam zaposlena na 24 sedam, a nekad radim i vikendom. Zarada od snimaka koje objavljujem bi sigurno bila dovoljna, kada bih se u većoj meri posvetila tome i kada bih bila u prilici da pravim sponzorisane video-snimke“, nastavlja Atanasković.
Atanasković smatra da bi mogla da dovoljno zarađuje od video-snimaka koje objavljuje na „Kojekude sa Marom“ samo onda kada bi se u potpunosti posvetila ovom projektu.
„Oko godinu dana bi trebalo da budem najintenzivnije posvećena tom Jutjub kanalu. Ipak, nameće se pitanje - kako sebe finansirati u tom periodu, kada je jedino čemu si posvećen Jutjub kanal od koga trenutno ne zarađuješ?“, dodaje ona.
Iako zbog rada na „24 sedam“, kanalu „Kojekude sa Marom“ nije posvećena sve vreme, Atanasković u velikoj meri razmišlja o izboru tema i strategiji za objavljivanje snimaka na društvenim mrežama.
„Svakodnevno kroz analitiku pratimo kada je sadržaj najgledaniji, a to je najčešće oko osam uveče. Ipak, gledanost zavisi i od okolnosti u koje se ubrajaju čak i vremenski uslovi. Ako je lep i sunčan dan, ljudi mahom odlaze u šetnju i neće biti tolika gledanost“, kaže Atanasković.
Ona dodaje da od video-snimaka koje plasira na Jutjub kanalu, pravi i kratke video-snimke (shorts), koje objavljuje na Tik Toku i Instagramu. Ove sekvence, kako kaže, mogu neretko da zainteresuju publiku da pogleda video-snimak u celosti.
Za ove video-snimke smatra i da su jedan od načina da u moru sadržaja privuče pažnju baš na video prilog koji je ona kreirala.
Društvene mreže, kako kaže, gleda ne samo kao platformu za objavljivanje sadržaja koji je kreirala, već i kao važan izvor informacija i polazišna tačka za istraživanja.
„Pre dve godine na Tviteru je pokrenuta velika polemika zbog toga što je neki restoran u Srbiji postavio oglas u kome se za posao kuvara nudi plata od 120 hiljada dinara. U komentarima su ljudi pisali da je to plata veća od plate hirurga. Videla sam to i pozvala kuvara za koga mislim da je relevantan sagovornik da govori za moj Jutjub kanal. Trejler je imao više od milion pregleda“, ističe Atanasković.
Jedan od pionira u video novinarstvu na portalima
U prepoznavanju relevantnih i zanimljivih tema joj, kako navodi, pomaže višegodišnje iskustvo.
„Video-novinarstvom sam počela da se bavim 2009. godine, radeći kao veb-novinar na portalu RTS-a. Posle godinu dana, počela sam da radim i video-priloge za Jutarnji program na ovoj televiziji i postala sam pionir u opremanju tekstova onlajn medija video snimcima. Video-sadržaj koji se emitovao na Jutarnjem programu prilagođavala sam za internet potrebe, odnosno, za veb-portal“, govori Atanasković za UNS.
Na RTS-u je bila četiri i po godine, a naredna medijska kuća u kojoj je radila bio je portal „Mondo“.
„Na RTS-u sam video-snimke samo prilagođavala internet potrebama, jer sam ga primarno pripremala za televiziju. Portal 'Mondo' je tada bio i jedini onlajn medij gde su se svakodnevno objavljivali video-snimci koji su kreirani isključivo za portal“, dodaje ona.
Uslovi rada su na početku bili skromni, ali je, kako kaže, bilo zanimljivo raditi nešto što radi mali broj ljudi, a budućnost je novinarstva.
„Ljudi koje sam na početku intervjuisala su bili iznenađeni jer snimam video-intervju sa njima za portal. Uvek bi me pitali na kojoj televiziji će se to emitovati, a čak se i danas to pomalo provlači“, dodaje ona.
Snimatelj Mladen Nikolić i ona su, kako kaže, bili mali, ali uspešan tim.
„Bio je spreman da se prilagodi svakoj situaciji i mene je naučio i snimanju i montaži. Uz njega sam kasnije montažu u dobrom delu savladala i sada sama mogu da montiram“, ističe ona.
U „Mondu“ je radila osam godina. Video-snimci koje je kreirala su, kako kaže, u velikoj meri povećali vidljivost ovog portala, a to, kako dodaje, ne bi postigli bez multimedijalnog sadržaja.
„Produkcija se toliko razvila da je bilo zaposleno sedam video-novinara. Tada sam svakog dana osim u nedelju snimala i montirala video-priloge, što znači da sam kreirala oko 300 video-priloga godišnje. Za osam godina sam kreirala više hiljada video-priloga“, priča Atanasković za UNS.
Iz „Monda“ je otišla 2021. godine i zaposlila se u medijskoj kući „24 sedam“
„To je bio novi početak koji mi je bio neophodan. Već sam bila etablirani video-novinar i oni su želeli da se priključim njihovom timu i da na svoj način podignem vidljivost portala“, rekla je.
Atanasković: Preuzimali su moje priče, a sebe potpisivali
Posle višegodišnjeg iskustva, kao gorući problem u novinarstvu izdvaja nepoštovanje autorskih prava.
„Bilo je situacija kada su mnogi portali prenosili moje priče sa Jutjub kanala i nisu ih potpisivali. Nisu se pomerili stolicom sa točkićima ni metar, dok sam ja morala da putujem po Srbiji nekoliko stotina kilometara da bih uradila priču. Na kraju dolazimo do toga da redakcije više ne moraju da zaposle nijednog novinara, jer mogu da preuzimaju tuđi sadržaj bez posledica“, dodaje Atanasković
Posebno joj, kako kaže, smeta kada medijske kuće koje imaju mnogo novinara preuzmu njen sadržaj i kao autora potpišu nekog od zaposlenih.
„Vrhunac problema je bio kada sam snimila video-prilog u kome se govorilo o narukvicama koje su pravila deca. Dobila sam odobrenje njihovih roditelja da govore. Dan nakon toga, dok sam odlazila na posao, u automobilu sam uključila radio. U prilogu koji sam slušala, voditeljka je čitala off-ove iz mog video-snimka. Da stvar bude gora, i izjave dece su objavili kao da su deo njihovog priloga“, priča Atanasković.
Publika se, kako kaže, u velikoj meri potcenjuje, iako je informisana o načinu funkcionisanja medija.
„Jedna od najvećih grešaka u našem medijskom sistemu je potcenjivanje publike. Smatra se da su čitaoci glupi i da kod njih sve može da prođe samo ako im se da dovoljno skandala i senzacionalizma. “, kaže ona.
Komentari (1)
ostavi komentar18.08.
2023.
Divno
Sjajan članak, kao i Marija. Divni su joj prilozi, poucni i zanimljivi, sto u danasnje vreme vecina ljudi ni ne zna o kulturi, istoriji, starim zanatima, itd.
OdgovoriSamo tako da nastavi, verujem da ce na kraju isploviti na vrh pored danasnjih budalastina koje se emituju svakodnevno na Internetu i televiziji.