Sindikalne teme

16. 08. 2023.

Autor: D. B. Izvor: UNS

Četiri radna dana nedeljno, univerzalni osnovni dohodak i uloga veštačke inteligencije – ideje i iskustva iz Hrvatske

Novinar Vladislav Stojičić, koji predaje beogradskim osnovcima medijsku pismenost i informatiku, istraživao je koliko je u Hrvatskoj zaživela četvorodnevna radna nedelja.

Interesovalo ga je i koliko skraćenju broja radnih dana doprinosi primena veštačke inteligencije. Da li to može biti dobra praksa za ostanak mladih na ovim prostorima iz kojih se iseljavaju u potrazi za boljom zaradom?

Prva adresa kolegi Stojičiću bila je zagrebačka „Logička matrica“. Ova agencija za poslovno savetovanje, pisanje projekata iz EU fondova i organizovanje obuka, 2018. godine uvela je neku vrstu četvorodnevne radne nedelje.

Zakonska ograničenja

„U tom trenutku nismo mogli dobiti tačnu informaciju da li možemo raditi četiri dana po osam sati. Neki smatraju da je moguće neki ne, ali pravo pitanje tiče se penzije. Napravili smo preraspodelu. Četiri dana po deset sati, da smo po tom pitanju čisti, radi inspekcije rada i svega“, kaže Dominik Petak, šef odeljenja za pripremu EU projekata.

Ljudi su motivisaniji i rezultati bolji priča Petak. Poboljšanje je vidljivo jer se povećao broj sklopljenih poslova, samim tim i prihodi.

„I čak bih rekao da se smanjuje broj bolovanja“.

Mlađe generacije, nastavlja Petak, gledaju i svoj kvalitet života, odnosno koliko slobodnog vremena će imati.

„Jednostavno rečeno oni traže bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života. Ne žele se ubijati na poslu 24 sata, nego žele imati i svoje vreme“.

Na pitanje može li veštačka inteligencija preuzeti posao ljudi Petak odgovara da je tu osnovni problem odgovornost.

„Ko će preuzeti odgovornost za određeni posao? Jako je teško staviti tu odgovornost na veštačku inteligenciju. Mislim da je to najveći razlog zašto ona ne može sve zameniti“.

Dodaje da nas veštačka inteligencija i njena primena mogu rasteretiti od nekog posla.

Poslanica Socijaldemokrata u hrvatskom parlamentu Vesna Nađ ispričala je da su u junu na skupu „Radna nedelja po meri radnika“ govorili o fleksibilizaciji radne nedelje.

Ideja je bila i da se podstakne stručna rasprava u skupštini i krene u susret Vladinim predlozima o skraćenju radne nedelje i vremena provedenog na poslu sa zakonski utvrđenih 40 sati na 32 odnosno 36 sedmično.

Generacija koja daje otkaze

Na skupu su bili predstavnici sindikata, poslodavaca, onih koji već imaju četvorodnevnu radnu nedelju, naučne radnike, one koji su sa katedre za radno i socijalno pravo na Pravnom fakultetu.

„Imali smo dosta tu otpora, kako će neki sektori to implementirati. Kako možemo recimo u trgovini, jer ne može, tu se radi sa kupcima. Ne može ovo, ne može ono“, kaže Nađ.

Objasnila je da je i sama imala informatičku firmu i da su joj sinovi u IT sektorima, te da otuda ima drugačije poglede.

„Recimo, imaš trgovinu i sad sa tom veštačkom inteligencijom, robotikom, sa pametnim telefonima... Uzmem pametni telefon i idem po hleb i mleko. Recimo, čak i kod hleba, čak i kod mleka, i meni se sa mog tekućeg računa skinu sredstva. Šta meni treba onda u suštini. Ne znam koliko tamo, pedeset trgovaca. Treba vam logistika koja će puniti police. Zašto bi ta logistika morala raditi pet dana u nedelji? Ako ta logistika može raditi četiri dana u nedelji i peti dan te žene po pravilu budu sa svojom decom, sa svojim muževima, partnerima, partnerkama. Zadovoljstvo radnika je bitno“.

Ona kaže da se usmerila na generaciju zed, one koji su rođeni sredinom 90-ih godina prošlog veka.

„Njih boli briga za ovo izgaranje na poslu. Oni žele zapravo što manje raditi, što više se baviti svojim hobijima. Staviti onaj VR na glavu, bacit se u sasvim jedan drugi svet koji nema veze sa stvarnošću. Oni jednostavno daju otkaze svojim poslodavcima. Snime to na Tik-toku i dele to i hvale se“.

Nađ konstatuje da tim generacijama u Hrvatskoj i Srbiji, koji dobro znaju engleski, ništa ne znači ljubav prema domovini ako je to 1000 evra, i ako mogu birati između pet i osam hiljada negde u inostranstvu.

„Ali, dakle, mi trebamo privući njih da ostanu. Nije samo sve u lovi. Nego i u uslovima rada. Ako ti njemu daš mogućnost napredovanja na poslu, ako ti njemu daš mogućnost nekakvog obroka, kao što je Gugl dao svojim zaposlenima igre, teretane, relaksaciju, hranu na poslu. To je to kako privući radnika da ostane, da dođe i ostane. Ne da ode drugom poslodavcu. Možda će ti dati vrtić za dete, možda teretanu“.

Reakcije na društvenim mrežama na petak i ponedeljak

Firma koja je skratila radnu nedelju rešila je zakonsku začkoljicu kroz odmor.

U Hrvatskoj zakon kaže da je puno radno vreme 40 sati i zbog toga, priča Nađ, moraju se hvatati krivine da bi se omogućilo nešto što je normalno.

Moramo menjati radno zakonodavstvo koje je, kaže Nađ, okoštalo.

Sada evidentno postoji višak radnih mesta i na prvom razgovoru pitanja za poslodavca su kolika je plata, mogućnosti napredovanja, uslovi. Ova poslanica kaže da se to starije generacije ranije nisu usuđivale da pitaju.

„Ljudima je dosta rada pet dana. Pa vi gledate na društvenim mrežama kakve su reakcije kad dođe kraj i početak nedelje, `Petak je super`, a u nedelju `pa ne mogu sada razmišljati o ponedeljku`, `umreću`, `glava me boli`, `imam stres`...“

Ako to ne osiguramo u Hrvatskoj, Srbiji, priča dalje Nađ, obezbediće neki tamo Englez, Šveđanin, Švajcarac, Amer...

Nađ smatra da će sa upotrebom veštačke inteligencije, koja već sada uzima deo poslova, doći do viška dobara i da je pitanje da li će to pripasti samo eliti ili će se raspodeliti na sve.

Kao dobru praksu vidi uvođenje univerzalnog dohotka, koji bi bio sigurnost, omogućio bi da ljudi budu sretniji, produktivniji, što je cilj poslodavaca.

Posle korone nema povratka na staru radnu nedelju

Stručnjak za ljudske resurse Jasna Rilović ove godine je u Šibeniku organizovala međunarodnu konferenciju „Učenje kroz rad“ na kojoj je bilo reči o četvorodnevnoj radnoj nedelji, hibridnom i radu van firme, kao i o veštačkoj inteligenciji.

Rilović priča da se društvo drastično promenilo, pogotovo posle kovida, te da se nikad neće vratiti na ono što je bilo.  Generaciju zed, smatra, teško poslodavci mogu vratiti na staro radno vreme.

Njima će ili dati, priča Rilović, da rade od kuće, sa obale, ili hibridni model, dva ili tri dana rada od kuće, pa malo u kancelariji, ili četvorodnevnu radnu nedelju.

„Znam da na pimer neke advokatske kancelarije već imaju oznaku tipa `ne radimo petkom`. I marketinške agencije, pa čak i proizvodni pogoni su počeli na taj način funkcionisati. Uvode četvorodnevnu radnu nedelju, a ništa se produktivnost ne smanjuje, naprotiv“.

Zdravo je, smatra Rilović i postaće sasvim normalno i najviše će se primenjivati hibridni rad u kom će se jedan, dva ili tri dana raditi od kuće.

Kada je pripremala konferenciju tražila je primere četvorodnevne radne nedelje iz regiona i u Srbiji je pronašla firme Mikroelektronika i Manpower.

Veštačka inteligencija je za nju kao 58-godišnjakinju pomoć.

„Obožavam chat gpt i mislim da je to nešto najbolje što se dogodilo nakon industrijske revolucije“.

Kaže da joj skraćuje dane i dane pretrage po internetu. Kada sprema obuku, napiše temu i dobije koncept.

„On ne može održati obuku, ali meni smanji nekada dane traženja i dobijanja ideje“.

Nestanak radnih mesta i promena radnih zadataka

Profesor Darko Tipurić, predsednik Hrvatskog društva ekonomista i profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu ispričao je da je veštačka inteligencija važan deo četvrte industrijske revolucije i da će narednih pet do deset godina biti jedna od osnovnih promena načina na koji živimo.

„Očekuje se da će 300 miliona radnih mesta nestati. U Evropi 25 odsto svih radnih zadataka  biće potpuno promenjeno.“, kaže Tipurić.

„Za par godina neće biti struke gde ćete moći preživeti kao konkurentan, ako niste u kontaktu sa nekim od alata veštačke inteligencije, koji će vam pomagati, koristiti od moje struke, vaše struke, svih struka“.

Sigurno je, smatra ovaj profesor, da će četvrta industrijska revolucija omogućiti višak vreman i umanjiti potrebu za direktnim ljudskim radom.

Pogotovo u razvijenim zemljama, počeće se razmišljati o prelasku na četvorodnevnu radnu nedelju i kako osigurati preživljavanje svih onih koji neće biti u mogućnosti pridonositi, jer neće biti konkurentni na svojim radnim mestima.

Tipurić kaže da je jedan od koncepata o čijoj primeni će biti reči upravo „univerzalni osnovni dohodak“ i da postoji potreba da napravimo odmak od neoliberalnog koncepta, u kojem je sebičnost, orjentacija prema samo vlastitim ciljevima, profit kao cilj svih ciljeva, pokretač napretka civilizacije.

Kako u vašem društvu žive najslabiji?

„Jedan od trendova u našem društvu u zadnjih 50 godina je snažan rast nejednakosti. Imate elite, jedan posto, koje postaju sve bogatije. Imate jedan veliki jaz između onih koji jako puno imaju i onih koji nemaju. To nije dobro ni za jedno društvo jer kvalitet nekog društva mora se ocenjivati po snazi onih koji su najslabiji“.

Profesor Tipurić kaže da će se snažnom automatizacijom, skokovitim rastom produktivnosti, dogoditi da sa vrlo malim brojem zaposlenih u nekim firmama budu ostvarivani vrhunski rezultati.

„Nekada smo to radili sa 10 000 na kraju ćemo sa 100 zaposlenih moći ostvarivati te rezultate. Šta sa ostalima? I to je zapravo ideja dohotka. Šta će čovek raditi?“.

Društva moraju obezbediti pristojnu naknadu koja obezbeđuje minimalni nivo egzistencije, priča Tipurić. S tim u vezi mora se korenito promeniti način razmišljanja o čoveku i civilizaciji.

„Na globalnom nivou imate dva velika koncepta. Jedan je postkapitalizam o kome ja zapravo pokušavam govoriti. Moramo diskutovati o nečemu što će doći posle. I imamo nešto što je postdemokratija. Isto jedan važan fenomen“.

Tipurić kaže da postoje države, a sa druge strane imamo korporacije koje svojim delovanjem osnažuju poziciju i učestvuju u sveukupnom, političkom i drugom životu.

„I ta borba. Te korporacije su toliko moćne da utiču na naše živote, na države. To je borba država i korporacija. To je postdemokratija. Postoje donositelji odluka koji su negde sa strane. To je ono što mi živimo, počevši od rata u Ukrajini, odnosa u Americi, Trampizma, odnosa u Evropskoj uniji svega onoga što mi pokušavamo, koliko god je moguće...“.