Sindikalne teme
18. 04. 2023.
Šper: Poslednji čas da medijski radnici dignu glas
„Nas politika ne zanima. Mi imamo naše živote, našu profesiju koju smo odabrali i želimo da živimo lepo od plate koju zaradimo. Ako to nije slučaj, moramo da se borimo. Ako se ne borimo znači da smo kukavice, da smo se predali pred lošijima od sebe. I dok god sam u ovoj profesiji koju volim najviše na svetu i nikada je ne bih menjao, uvek ću se boriti da položaj medijskih radnika u Srbiji bude bolji. Jer je nepravedno loš.“
U ovih nekoliko rečenica Darko Šper, predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i poverenik ovog sindikata u Radio televiziji Vojvodine (RTV) sumira sumornu sliku u medijima. O tome najbolje govori podatak da je u Srbiji registrovano više od 2000 medija, a Nezavisnost svoje organizacije ima u tek desetak.
Dok se u javnosti insistira da u Srbiji postoje duboke političke podele, Šper navodi da na temu sindikata podele nema i da svaki poslodavac „prezire sindikate“, a sindikalno organizovanje u privatnim medijima je u domenu „naučne fantastike“.
„Mnogo medija je privatizovano, a mnogi su ugašeni. Gde je bilo sindikata, više ih nema, a gde ih nema, nije ni na vidiku da će ih biti. Ja bih voleo da se pojavi osoba spremna da bude spona između poslodavaca i sindikata, da se ljudi organizuju. Jer medijski radnici su uplašeni i prihvataju da rade za nepovoljne ugovore. Sindikalno organizovanje nikom ne pada na pamet, ni zaposlenima, ni poslodavcu, a država o tome ne razmišlja, iako u medijskoj strategiji ima odeljak koji se odnosi na sindikate”, kaže Šper.
Kakvu penziju mogu da očekuju medijski radnici?
Veliki broj zaposlenih u medijima prijavljen je na minimalac, a ako i dobijaju nešto preko toga, po Šperovim rečima, to je u kešu. I ako bi se sada u tim medijima osnovali sindikati i plate isplaćivale po zakonu, mediji bi bankrotirali. Zaposleni teško da bi prihvatili takav rizik i otpuštanje. Ali, jednog dana, kada budu trebali da odu u penziju, biće im žao što su to sebi dozvolili.
On smatra da su medijski radnici sebe doveli u takvu situaciju i dozvolili političarima da utiču na uređivačku politiku medijskih kuća, a sebe svrstali na neku od strana. Raznim korporacijama su dozvolili da postanu vlasnici medija, a tim vlasnicima kvalitet programa nije bitan, kao ni poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
„Ako se vratimo unazad u privatizaciju, kada su automehaničarske radnje kupovale medije, jasno je šta možemo da očekujemo od takvih vlasnika. Meni je žao što medijski radnici u Srbiji rade u takvim uslovima, ali mislim da je malo i do njih. Ne bi smeli da pristanu da ćute, moraju da budu glasniji. Ljudi su uvek spremni da popuštaju, da trpe, daj još ovo da prođe. Ne znam gde je granica trpeljivosti kod medijskih radnika“, kaže Šper.
Dug put do granskog kolektivnog ugovora
Osim organizacija sindikata u medijima, u Nezavisnost se mogu učlaniti i medijski radnici u medijima u kojima ne postoji sindikalna organizacija. Poslodavac je u tim kolektivima obavezan da komunicira sa granskim sindikatom. Međutim, problem je što je sve više „projektnih medija“ koji nemaju stabilan izvor finansiranja, a zaposleni najčešće nisu u stalnom radnom odnosu. Šper smatra da bi granski kolektivni ugovor koji bi važio za sve medijske radnike bio rešenje za te zaposlene. Međutim, smatra da je dug put do njegove realizacije.
"Ko će da potpiše taj granski ugovor, koji poslodavac? On postoji u mnogim oblastima, pa se ne primenjuje. Ko će obavezati medije u Srbiji da se pridržavaju granskog kolektivnog ugovora? Da li imamo registar medija, da li znamo koliko ljudi u Srbiji radi u toj oblasti – to su sve nepoznanice. Sve to mora biti transparentno da bi se pristupilo jednom takvom, slobodno da kažem uzvišenom činu da jedna delatnost ima svoj posebni kolektivni ugovor.
Ali ako svako ide okolo i priča svoju priču to savršeno odgovara tim skrivenim ili neskrivenim vlasnicima medija, a odgovara još više državi kojoj mediji služe samo da bi se slikali i reklo ono što je njima bitno. A da li su se zapitali kako ti držači mikrofona žive i koliku platu imaju“, pita Šper.
Vreme je za saradnju i preživljavanje profesije
Sindikat Nezavisnost ojačao je posle 2016. godine nakon smene svih urednika i protesta zaposlenih. Posle toga, ovaj sindikat je samo rastao i dobio na vidljivosti. Od pre par meseci raspoloženje prema Nezavisnost je dodatno poraslo. Šper kaže da su pred Novu godinu počele prozivke po kolektivu šta sindikati rade da bi se povećale plate u RTV-u? I onda su odlučili da sve što „sede i promišljaju“ objavljuju na Fejsbuk stranici, da bi svako mogao da bude upućen šta sindikat radi.
„Od Nove godine ljudi prilaze sindikatu sa manjim strahom. Nedavno smo imali zbor i na moje veliko iznenađenje bilo je više od 100 ljudi, što se ranije retko dešavalo. Nisam od onih koji tvrde da su sindikati super, ali ne dozvoljavam da se kaže da su svi sindikati isti. Ako je sindikat borben i ako ima argumente onda nema razloga da brine da li radi ispravnu stvar. Biti sindikalni rukovodilac podrazumeva da si hrabar, da ne ustukneš pred provokacijama i ucenama. Ljudi to od tebe očekuju i to moraš da im vratiš“, kaže Šper.
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ od nedavno je ponovo postao član Evropske federacije novinara. Šper smatra da će sada i na nivou Evrope imati priliku da se bore za radna prava medijskih radnika. Izražava zadovoljstvo što je na čelu EFJ-a Maja Sever, predsednica Sindikata novinara Hrvatske i pretpostavljaju da će imati zajednički jezik za rešavanje problema medijskih radnika.
„Radujem se svim predstojećim aktivnostima u EFJ-u i nadam se da ćemo na taj način i mi članovi iz Srbije ojačati jedni druge i da ćemo imati dobru saradnju. Jer situacija u medijima nije takva da ne bi trebalo da ističemo svoje različitosti, nego bi sličnosti trebalo da približavamo. A kada jednog dana bude bolje, hajde onda da se takmičimo. Sada je vreme za puko preživljavanje naše profesije“, zaključuje Šper.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.