Sindikalne teme

29. 12. 2022.

Autor: Slađana Dimitrijević Izvor: UNS

Kolektivni ugovor – jedina garancija boljeg položaja novinara i medijskih radnika

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pisani ugovor u kome je navedeno svojstvo na osnovu koga je zaposlen, iznos nadoknade, uobičajeno radno vreme, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, plaćeni godišnji odmor i uslove otkaznog roka.

Ovo je samo jedna od 10 odredbi Povelje Evropske federacije novinara o radnim uslovima za novinare koju je potpisalo više od 20 evropskih sindikata, a u Srbiji jedino Sindikat novinara Srbije (SINOS).

O ostalim odredbama Povelje, kao što su zabrana diskriminacije u radnim odnosima, pravo da posle radnog vremena budu odvojeni od profesionalnog angažmana, pravo na osnivanje sindikata i kolektivno pregovaranje, zahtevanje pristojnih radnih uslova, većina medijskih radnika u Srbiji će još dugo samo sanjati.

Honorarci na minimalcu

Istraživanje UNS-a „Novinari i mediji – koliko nas zaista ima“, 2019. godina

Prema do sada najvećem istraživanju UNS-a o statusu i položaju zaposlenih i angažovanih u medijima, iz 2019. godine, u kome je učestvovalo više od 700 medija, 60 odsto novinara su honorarni saradnici, dok je za ostale medijske radnike taj procenat nešto manji i iznosi 40 odsto.

Ako i poseduju neki ugovor na osnovu koga rade, uglavnom je reč o ugovoru o povremenim ili privremenim poslovima ili autorskim i ugovorima o delu. Osoba angažovana na ovaj način nema status zaposlenog, niti pravo da mu bolovanje, prekovremni rad, odsustvo i godišnji odmor budu plaćeni. Nije retkost da medijski radnici u Srbiji više od deceniju rade kao honorarci, iako je to po Zakonu o radu zabranjeno.

„Ljudi počnu da rade u medijima srećni što su dobili priliku, potpuno zastrašeni mogućnošću da pitaju koliko dugo treba da rade, kada će dobiti ugovor, koliko im je radno vreme. Koleginica iz RTS-a je 17 godina bila honorarac, a kada smo se angažovali da dobije posao za stalno, direktori su rekli - da je valjala, primili bi je do sada.

Ako se čovek sam ne založi za to i pita za svoja prava, niko ga drugi neće ugurati ni u radni odnos ni u bolji radni položaj“, kaže za UNS Dejan Gligorijević iz Sindikata novinara Srbije i član Ekspertske radne grupe za medijsko zakonodavstvo Evropske federacije novinara LAREG/EFJ.

Bolji položaj novinara prva tačka medijske strategije

Poboljšanje socio-ekonomskog položaja novinara i zaposlenih u medijima predviđeno je i prvom tačkom Medijske strategije i akcionim planom za njenu primenu.

Gligorijević navodi da je nizom zakona o radu u prošlosti, svaka naredna verzija definisala status zaposlenog sve labavije, što kao posledicu ima da je položaj radnika sve nesigurniji.

Sindikati bi trebalo da pritisnu poslodavce i pokušaju da izbore bolje uslove rada za medijske radnike. A sindikata u medijima – nema. Od skoro 3000 medija koliko je registrovano u Srbiji, po Gligorijevićevim rečima, sindikati postoje u Radio-televiziji Srbije, Radio televiziji Vojvodine, Večernjim novostima, Radio-televiziji Kragujevac, RTV Vranje, Politici, Danasu i Ninu. Zašto je tako?

Sindikat novinara Srbije je na osnovu dugogodišnjih istraživanja utvrdio da poslodavci u velikom broju slučajeva ne dozvoljavaju osnivanje sindikata u medijima. Iako Ustav Srbije i Zakon o radu garantuju slobodu sindiklanog organizovanja, u praksi je to otežano samovoljom vlasnika.

Medijski radnici, pogotovo na lokalu ukazuju da svako pominjanje osnivanja sindikata stvara loš odnos sa vlasnikom medija. Zaposleni u medijima se upozoravaju da će insistiranje na osnivanju sindikata značiti prestanak radnog odnosa. Da vlasnici medija ne žele sindikate potvrđuju i podaci Sindikata novinara Srbije da je u privatizovanim medijima od 2008. do 2014. godine ugašeno više od 50 podružnica Sindikata.

Granski kolektivni ugovor – bez pregovarača

Osim nekoliko medija u kojima sindikati postoje i bore se za prava zaposlenih u okviru tog medija, zakonom je predviđen i granski kolektivni ugovor koji bi propisao minimalna prava za sve medijske radnike. Granski kolektivni ugovor trebalo bi da potpišu medijski poslodavci sa jedne strane (minimum 10 odsto vlasnika medija) i repezentativni sindikati (čiji su članovi minimum 10 odsto zaposlenih u medijima).

U idealnim uslovima, kada bi poslodavci želeli da potpišu granski kolektivni ugovor, imamo problem sa netransparentnim vlasništvom u medijima.

Sa druge strane, barata se cifrom od 12.000 zaposlenih u medijima koja je, po Gligorijevićevim rečima, daleko veća od stvarnog broja zaposlenih. Ako se ta cifra uzme kao tačna, za sindikate je 10 odsto od tog broja visoka lestvica za neophodnu reprezentativnost.

Kolektivni ugovori znače red radniku, ali i državi

„Vi ne znate ko su vlasnici medija, a tek kako da ih privolite da sednu i razgovaraju. Medijski vlasnici ne žele red, a kolektivni ugovor je red. Njime propišete da je minimalna plata 300 evra, prekovremeni rad se plaća… Dobar deo medija se kreće u sivoj zoni, sa ugovorima o radu klimavo stoje, negde ih ima, negde ne. I tamo gde ih ima, pitanje je kako se poštuju. Plate, ne samo u medijima, su uglavnom minimalci, da bi vlasnici državi uplaćivali minimalno za doprinose. Kada vlasnika medija naterate da pregovara, on mora da napravi ugovore o radu sa zaposlenima. A tada ne mogu svi da imaju minimalac“, kaže Gligorijević.

Po njegovim rečima većina lokalnih medija ne može ekonomski da opstane i od kolektivnih ugovora poslodavci beže „kao đavo od krsta“.

„Takve medije treba ugasiti jer uvode nefer pravila u poslovanje. Kada ne plaćate na pravi način radnika i ne plaćate državi, vi ste siva ekonomija“, navodi Gligorijević, dodajući da poslodavci ne žele sebi da nametnu dodatne troškove koje Zakon o radu i drugi zakoni predviđaju kao jedan normalni i oblik radnog angažovanja.

Zakon o radu i kolektivni ugovori Radna prava u medijskoj sferi su regulisana Zakonom o radu, a potom kolektivnim ugovorima. Kolektivni ugovori mogu biti pojedinačni (za jedan medij), granski (u medijskoj sferi) i opšti. Svi oni utvrđuju minimalnu cenu rada, broj slobodnih dana, prekovremeni i smenski rad. Najniža prava su propisana opštim kolektivnim ugovorom, pa potom granskim, pa pojedinačnim. Nijedan kolektivni ugovor ne sme da ide ispod zakonskog nivoa propisanog Zakonom o radu. Svi ostali su njegova nadogradnja,

Neosnovan strah od udruživanja sindikata

A, zašto veliki sindikati nisu zainteresovani da se reši problem u medijskoj sferi?   

„Možda su se tako dogovorili sa prethodnom vladom, a možda žele da sačuvaju elitistički položaj. U Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije imate predstavnike samo dva sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost", a to su dobro plaćena mesta. I kada kažete opšti ili granski ugovor, labavite svoj položaj ekskluzivnih sindikata i puštate neke manje da rade nešto što se niste dogovorili sa državom“, kaže Gligorijević.

Gligorijević kaže da Samostalni sindikat navodi da je medijska delatnost kod njih široko definisana, zajedno sa izdavačima i filmskom produkcijom, pa bi jedinstvenim kolektivnim ugovorom deo sektora bio zakinut. 

Ako pojedinačni sindikati nisu dovoljno jaki, zašto se ne udruže!

Gligorijević kaže da na ideju o osnivanju saveza, prvo pitanje koje postavljaju anketirani je, kome idu pare od članarine. A drugo, kako se dele troškovi. Problem za pojedinačne sindikate je kako da zadrže postojeće članstvo i da ne izgube identitet i utope se u veću organizaciju. Neki sindikati smatraju da će nacionalnim kolektivnim ugovorom umanjiti prava postignuta pojedinačnim ugovorima.

„Ako je recimo minimalna plata propisana opštim ugovorom 300 evra, a na primer RTS je postigao dogovor da minimalac bude 500 evra, poslodavac može da kaže „zašto da plaćam 500, ako mogu 300“.

Strah od smanjenja plata u pojedinačnom mediju na osnovu granskog kolektivnog ugovora nije opravdan, kaže Gligorijević, jer se zaštita postignutih prava postiže konkretnim odredbama u granskom kolektivnom ugovoru. Tako da bi minimalac u RTS-u ostao uprkos nepovoljnijem kolektivnom ugovoru.

Sindikati i članstvo Za osnivanje sindikata u nekom mediju potrebno je da najmanje  tri do pet stalno zaposlenih  koji čine inicijativni odbor započnu proceduru. Ovlašćeni predstavnik sindikata potom podnosi Zahtev za upis sindikata u Registar koji se nalazi pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Mediji koji dobijaju javni novac za projekte, da imaju transparentne radne odnose

Da li je državi u interesu da se nezadovoljni ljudi skupljaju po ulici i organizuju proteste? Ili je za vlast prihvatljivije da umesto štrajkova postoji bilo kakav oblika rada?

Država, smatra Gligorijević, gleda kroz prste kršenju Zakona o radu, zarad socijalnog mira – pogrešnom strategijem - bolje ikakav posao, nego nikakav. U SINOSU smatraju da se ovakvim stanjem u medijima gazi dostojanstvo zaposlenog i stvaraju uplašeni medijski radnici, što je najkraći put do autocenzure.

SINOS procenjuje da je novom ministru za Informisanje I telekomunikacije i celoj Vladi Srbije stalo da poprave imidž, jer je stanje u medijima, uz vladavinu prava, ocenjeno u EU kao najbolnija tačka u pristupnim pregovorima ka Evropskoj uniji. Smatraju i da Ministarstvo treba da stvori povoljan ambijent za funkcionisanje medija.

Prvi korak bio bi bio da se utvrdi broj zaposlenih u medijima. Do sada je Republički zavod za statistiku na pitanje koliko ima medijskih radnika, odgovarao nedovoljno preciznim podacima, pravdajući ih usvajanjem nove, evropske metodologije. Medijski radnici su razvrstani po različitim grupama, pa podaci treba da se ukrste, klasifikuju ……

„Ministarstvo informisanja i telekomunikacija će poslati zahtev Republičkom zavodu za statistiku da odvoji one koji su u medijskom sektoru u stalnom radnom odnosu. Kada se ta stvar uredi, smatram da će postojeći sindikati imati reprezentativnost i da možemo da započnemo pregovore.

Mihailo Jovanović, novi ministar informisanja i telekomunikacija ima iskustva u ovoj sferi, kao direktor Pošte učestvovao dve godine u kolektivnim pregovorima i savršeno mu je poznata materija. Čini mi se da ministar pokazuje želju da se nešto konkretno radi. Bili smo na sastanku tri dana posle njegovog imenovanja i tada je rekao da hoće da ubrza rešavanje ovog problema“, kaže Gligorijević.

Za identifikovanje vlasnika medija SINOS smatra da mediji koji dobijaju novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata novac od države treba da imaju i transparentne radne odnose. Vlasnici tih medija bi prvi trebalo da se odazovu na poziv za pregovore sa sindikatima, jer je civilizacijska tekovina da se sedne i razgovara - šta je najbolje i za poslodavce i za zaposlene.

Mreža medijskih sindikata Srbije može da pregovara ako se utvrdi koliko ima novinara i medijskih radnika

Mreža medijskih sindikata je platforma, ideja da se povežu sindikati i organizuju za pregovore. SINOS je pozvao sindikate u pojedinačnim medijima i novinarska udruženja na pregovore o zajedničkom nastupanju u okviru ove mreže. U RTS-u, RTV-u, RTK, Večernjim novostima, ukupno je zaposleno oko 5000 medijskih radnika, koji su već pokriveni kolektivnim ugovorima kod poslodavca.

Preostalih 7.000 zaposlenih u medijskoj sferi uglavnom nema elementarne uslove rada sa poslodavcima. Njima je potreban granski kolektivni ugovor jer njihovi poslodavci ne žele da naprave sporazum unutar firmi. Utvrđivanjem stvarnog broja zaposlenih u medijima SINOS se nada da će mreža sindikata imati reprezentativnost i moći da pregovaraju o budućem granskom kolektivnom ugovoru za novinare i medijske radnike.

Ideja je da se, kao sastavni deo granskog kolektivnog ugovora sačine posebni ugovori za javne servise, štampane medije, nacionalne i lokalne elektronske medije, portale i frilensere. Predlagači na ovaj način žele da poboljšaju i zaštite već stečena prava zaposlenih u medijima, ali i da omoguće da svi novinari i medijski radnici budu obuhvaćeni pravima i obavezama iz kolektivnog ugovora.

A nakon formiranje mreže sindikata potrebno je i da se poslodavci organizuju da bi pregovori mogli da počnu. I tek tada počinje borba za prava medijskih radnika. Odličan granski kolektivni ugovor imaju  Nemačka, Švedska, Norveška,  dok je u našem regionu situacija komplikovanija. U Hrvatskoj pregovori su trajali godinama, organizacija medijskih vlasnika se više puta gasila, pa obnavljala a kolektivni ugovor još nije potpisan. U Crnoj Gori na sva zvona je najavljen početak pregovora, a onda je pre mesec dana sve obustavljeno. A u Srbiji, videćemo!  

Platforma – jedini način za socijani dijalog u medijima Formiranje Platforme - Mreže sindikata sa ciljem zajedničkog nastupa manjih sindikata u pregovorima sa vlasnicima medija je jedini način da se prevaziđu važeće odredbe Zakona o radu o reprezentativnosti sindikata i organizacije medijskih vlasnika. Te odredbe čine nemogućim socijalni dijalog jer ni vlasnici medija ni sindikati ne mogu da ostvare zakonom predviđene uslove - smatra Sindikat novinara Srbije.