Iz istorije beogradske štampe

29. 04. 2025.

Autor: A.Momčilović Izvor: UNS

List „Politika“ za vreme Prvog balkanskog rata – Kako je jedan on najuticajnijih listova informisao javnost o dešavanjima na bojnom polju?

„Balkanski rat“ – bio je naslov rubrike kojom je počinjala druga strana svakog oktobarskog izdanja dnevnog lista „Politika“ 1912. godine.

Balkanski ratovi vođeni su u dva navrata. Prvi balkanski rat trajao je od 8. oktobra 1912. do 30. maja 1913. godine i vodio se između članica Balkanskog saveza (Crne Gore, Bugarske Srbije i Grčke) s jedne i Osmanskog carstva (Turske) s druge strane. Rat je završen pobedom vojske Balkanskog saveza.

Napadom bugarske vojske na srpsku, 29. juna 1913. godine počeo je Drugi balkanski rat, koji je trajao do 10. avgusta 1913. godine. Razlog za izbijanje ovog sukoba bilo je nezadovoljstvo podelom osvojenih turskih oblasti od strane Balkanskog saveza nakon Prvog balkanskog rata.

„Sinoć je naša Vlada posle dugih miroljubivih pregovora bila prinuđena da objavi rat Turskoj“, ovako je između ostalog, 5. oktobra 1912. godine „Politika“ objavila da je rat počeo.

Celu drugu stranu ovog broja „Politika“ je posvetila ratu između Balkanskog saveza i Osmanskog carstva.

„Od objave mobilizacije do objave rata, proteklo je dvadeset dana. Za sve to vreme, prožeta istinskom miroljubivošću, Srbija je činila kod Turske predstavke, koje su mogle do mira dovesti. Pre tri dana, ona je učinila poslednje pokušaje. I kad miroljubivost nije pomogla, ostavila je da sud oružja presudi o našim zahtevima”, pisalo je u tekstu pod naslovom „Rat je objavljen”.

Ovaj ratni sukob bio je prilika da „Politika“, najčitaniji dnevni list iz tog perioda, koji je osnovan 1904. godine, prvi put izveštava domaću i svetsku javnost o dešavanjima sa fronta.

Relativno mlad, ovaj dnevni list je već tada, svojim stilom pisanja i načinom izveštavanja, ali i brojnim istaknutim imenima koja su se potpisivala ispod tekstova u „Politikinim“ izdanjima, uživao  ugled među čitaocima. Balkanski ratovi izazvali su veliku pažnju domaće i strane publike, a „Politika“ je, od kada je rat objavljen,  na stranama svojih štampanih izdanja kroz vesti, izveštaje, a najviše “vesti u nizu“ obaveštavla čitaoce o aktulnostima sa fronta.

„Politika“ je u ovom periodu izveštavala u skladu sa trenutnom politikom srpske Vlade i nacionalnim interesima, a izveštavanje o aktuelnim ratnim dešavanjima bilo je neutralno.

 Živa reč sa fronta

  „Ratnički doživljaji“ – reportaža sa fronta koja je svoje mesto našla u štampanom izdanju ovog dnevnog lista 12. oktobra, šest dana nakon početka rata, prvo je opširnije svedočenje sa ratišta.

„U prolasku za granicu, naše trupe bile su tako svesrdno u svim mestima dočekane, tako su ih sela i varoši usrdno primili, da je to, po pričanju vojnika, bilo jedinstveno. Bilo je slučajeva, priča jedan od ranjenika, da su seljaci kad smo u njihovo selo stigli, ispraznili svoje kuće i sami, sa ženom i decom prenoćili na polju, pod vedrim nebom, samo da nama vojnicima naprave mesto“, reči su ranjenika objavljene u ovoj reportaži.

Dok prvi ranjenici nisu stigli u Beograd, navedeno je tada u ovom tekstu, mi nismo imali mogućnost da dobijemo nijedan opširniji izveštaj, nijedan detalj o našoj vojsci.

Zakasneli izveštaji sa terena

Da su izveštaji sa terena u prvim danima rata kasnili, svedoči i tekst koji je takođe objavljen u ovom broju novina.

Dvanaestooktobarsko izdanje „Politike“ počelo je tekstom „Ratni izveštaji“, a u njemu između ostalog piše da su svi dotadašnji ratni izveštaji koji su „Politici“ dostavljani bili “šturi“, “prazni“ i “zadocneli“.

„Najzad se našlo objašnjenje za tako rđavo obaveštenje srpske štampe. Kao predstavnik našeg presbiroa otišao je u glavni štab jedan mlad i neiskusan gospodin, koji je pored mladosti i iskustva ipak stigao da se pobrine i za svoj račun“, piše u ovom tekstu.

Novinari pre Prvog balkanskog rata nisu imali priliku da izveštavaju sa ratišta, a i za „Politiku“ ovaj ratni sukob bio je prva prilika da izveštava o ratu, što može da se uzme u obzir kao razlog kašnjenja izveštaja sa terena.

Međutim, sve dotadašnje aktuelnosti sa bojnog polja objavljene su već u narednom broju novina, 13. oktobra,  u tekstu pod naslovom „Dosadašnji rezultati“.

U ovom tekstu čitaoci su mogli da saznaju da je saveznička vojska odnela pobede na prostoru od hiljadu kilometara, od planine Javor do Krk-Kilisa.

„Sjenica je pala; kod Novog Pazara naša vosjka potpuno je uništila Turske trupe; Kumanovo je zauzeto i našoj glavnoj armiji stoji otvoren put ka Skoplju. Turskim trupama od Novog Pazara do Skoplja put je potpuno presečen. Celokupna turska i arnautska vojska koja se nalazi na prostoru od Kumanova, Vranja, Ćustendila i Novog Pazara onesposobljena je za dalju borbu“, ovako je „Politika“ između ostalog prenosila informacije sa ratišta o podvizima naše vojske.

Iako su opširniji izveštaji sa terena kasnili i bili “šturi“, ovaj dnevni list je publiku, o najvažnijim informacijama u vezi sa našom vojskom, ali i celokupnoj situaciji na frontu, svakodnevno informisao u „Vestima u nizu“ koje su bile objavljivljivane na prvim stranama „Politike“.

U ratnim izdanjima ovog dnevnog lista, periodično su izlazile i rubrike pod naslovima „Srpsko ratište“, „Crnogorsko ratište“, „Grčko ratište“.

Rubrike koje su ponele naziv po savezničkim ratištima javnosti su donosile vesti koje su se istovremeno, u periodu Prvog balkanskog rata, dešavale na bojnim poljima u  Balkanskom savezu.

Shodno tome, čitaoci su bili informisani o detaljima na svim linijama fronta u Balkanskom savezu, ali i položaju naših ratnika u odnosu na vosjku Osmanskog carstva.

Ratni bilans i mirovni pregovori

Većina borbi nakon prvog meseca ratovanja završena je u korist balkanskih zemalja, a Turska je zbog toga odlučila da zvanično započne pregovore za zaključenje mira sa zemljama Balkanskog saveza.

Tim povodom, novembarska izdanja „Politike“ bila su posvećena mirovnim pregovorima između zaraćenih strana.

Sve je manje bilo vesti i izveštaja sa terena i živih reči sa fronta, a u tekstovima koji su se od početka novembra do kraja januara 1913. godine objavljivali u ovom dnevnom listu, objavljivane su informacije o aktuelnim pregovorima za sklapanje mira između Balkanskog saveza i Osmanskog carstva, ali i o unutrašnjoj i međunarodnoj politici koja je uticala na ratno stanje.

Međutim, trend da objavljuje aktuelnosti sa fronta u kratkim vestima – vestima u nizu, „Politika“ je nastavila i u izdanjima u novembru.

Vest da je primirje između zaraćenih strana – Balkanskog saveza i Turske potpisano 20. novembra na Čatladži, kao i to da će pregovori o miru otpočeti 30. novembra u Londonu, objavljeno je na isti način kao kada je ovaj list objavio da je Balkanski rat počeo.

Naime, celu jednu stranu u broju koji je izašao 22. novembra „Politika“ je posvetila informaciji da je primirje potpisano, što pokazuje da su ove novine posvetile jednaku važnost početku i kraju rata.

Sukobi su privremeno prekinuti, ali rat zvanično nije završen, pa je tako „Politika“ s vremena na vreme, pored vesti o aktuelnim mirovnim pregovorima, objavljivala i informacije o dešavanjima sa fronta.

Publika se u izveštajima sa terena najčešće mogla informisati o samom toku rata, situaciji na bojnim poljima, aktivnostima naše i protivničke vojske i postignutim rezultatima obe strane u ratu.

„Lekar u ratu“  još jedna je “živa reč“ sa fronta objavljena u „Politici“ koja je  čitaocima donela “drugu stranu priče sa ratišta“. U ovom tekstu, koji je svedočenje lekara sa ratišta, opisano je kako je organizovan lekarski tim i na koji način se spasava i leči ranjenik na frontu.

“Žive reči“ sa fronta „Politika“ je u svojim izdanjima prenosila i u rubrikama – „Telegrami“ i „Pisma sa juga“ koja su stizala uredništvu.

„Na Raškoj beše tiho, vosjka otišla, ranjenici prezdravili i napustili bolnicu, te je sad prazna. Preko Ibra vidi se masa kola konjiskih i volujskih. To je naša komora koja putuje na bojište i ovde se odmara“.

Ovako je između ostalog pisalo u jednom od pisama koje je uredništvu „Politike“ stiglo, a u kome je opisana Raška oblast u vreme mirovnih pregovora.

Privremeno primirje

Mirovni pregovori u Londonu nisu okončali rat. Balkanski delegati na konferenciji u Londonu 16. januara 1913. godine prekinuli su pregovore za zaključenje mira.

„Politika“ je obavestila svoje čitaoce da se sukobi između Balkanskog saveza i Osmanskog casrstva nastavljaju.

Objavljen je tekst pod naslovom „Rat se nastavlja“, a u njemu se navodi da “u trenutku kada cela Evropa želi mir i kada je već i cela Turska bila uverena da je i za nju samu najkorisniji što brži mir, mladoturci su načinili prevrat koji donosi rat“.

U nastavku rata „Politika“ je nastavila da izveštava o aktuelnim ratnim dešavanjima. 

Međutim, tekstovi iz ovog perioda više su bili usmereni na međunarodnu i političku situaciju i tok rata, nego na izveštavanje sa ratišta.

Ugovor o konačnom miru između zaraćenih strana u Prvom balkasnkom ratu potpisan je 17. maja u Londonu.

 „Politika“, list koji je uživao veliki ugled i poverenje među čitaocima, aktivno je pratio i kroz različite novinarske žanrove – vesti, izveštaje, reportaže, članke, feljtone, informisao je javnost o Balkanskim ratovima, dok fotografija sa ratišta gotovo da nije bilo.

Ratna izdanja ovog dnevnog lista, pored informativne ostvarila su i mobilizatorsku funkciju.

Ipak, „Politika“ je u periodu Prvog balkanskog rata u svojim izdanjima najviše objavljivala vesti i izveštaje, pa bi moglo da se zaključi da je primarni cilj novinara i urednika bio da javnost informiše o aktuelnoj ratnoj situaciji.

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Prelomni događaji 20. veka kroz beogradsku štampu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje