Iz istorije beogradske štampe

25. 12. 2023.

Autor: Milica Radojković Izvor: UNS

Moda pod okupacijom - Stil kroz stranice okupacione srpske štampe

"Moda danas više nije privilegija pojedinaca, nego, moglo bi se skoro reći, potreba širokih slojeva. Stvaraoci mode imaju u vidu da danas nisu vremena da se stvaraju modeli koji se ne mogu ostvariti. U granicama mogućnosti oni stvaraju novine, koji su dokaz stvaralačke snage, pozitivnog shvatanja života i idejnog bogatstva", kako stoji u jednom od brojeva mesečnika Kolo, bila je vodeća ideja o modi ratne štampe.

Kada danas zamišljamo modu u magazinima, prvo na pamet padaju luksuzni zapadni brendovi, skupocenost. Ovo je posledica njihove evolucije, kao i razvoja uloge koju moda ima u svetu. Međutim, zanimljivo je videti koliko je pre oko sto godina svet modnog žurnalizma bio drugačiji, pa samim tim i kakvo je mesto moda imala u tadašnjem društvu.

U periodu rata i okupacije, moda zasigurno nije tema koja dolazi u prvi plan. Ona, kao i mnoge druge oblasti svakodnevnog (pogotovo ženskog) života, zapostavljena i skrajnuta u korist tema koje nameću surovi ratni uslovi. Štampa okupirane Srbije često se fokusira na vojna, politička ili ekonomska pitanja kao na centralne teme.

Međutim, iako se kroz istoriju štampe moda provlačila kao nepotrebni element svakodnevnog života, koji postoji samo da zadovolji ,,plitke” estetske potrebe omladine, ona je uvek odražavala društvene, kulturne i političke vrednosti određenih epoha.

Svakodnevni život u periodu pod nemačkom okupacijom možemo posmatrati kroz prizmu mode i odeće kako bismo razumeli kako su se nacistička kultura i nacističke vrednosti, provlačili i suptilno nametali publici. Ovakve promene važnosti najjasnije se mogu videti u štampi koja je tada informisala javnost.

Modna štampa, koja je pratila tok vremena na isti način na koji su to činili evropski listovi, a koja se pojavila u Beogradu u međuratnom periodu, imala je sposobnost da prenese evropski duh, kulturu i način života.

Prvi put naglasak je na kraćim suknjama, otkrivanju pre nego pokrivanju, strukiranoj odeći kao i ženskom intimnom rublju, materijalima od kojih je izrađeno, oblicima i bojama. Za usvajanje ovih promena zaslužni su strani i domaći modni časopisi koji su prenosili modu velikih evropskih prestonica jugoslovenskim ženama.

U periodu pod nacističkom okupacijom, modni svet na prostoru Kraljevine Jugoslavije doživeo je značajne promene koje su odražavale političke, socijalne i ekonomske okolnosti tog vremena. Iako je moda često smatrana površnom i nebitnom u kontekstu ratnih dešavanja, ona je ipak imala svoju ulogu u društvu i bila je svedok vremena.

Stranice srpske štampe su bile značajan izvor informacija o modi u to vreme. Iako su bile pod cenzurom i kontrolom okupacionih vlasti, novine su nastavile da izveštavaju o modnim trendovima, dizajnerima i događajima iz sveta mode. Takođe, moda se često koristila kao sredstvo propagande kako bi se širile određene ideje i vrednosti.

Pre rata Jugoslovenke nisu zaostajale u odnosu na Parižanke kada je odevanje po poslednjoj modi u pitanju. Modernizacija Kraljevine Jugoslavije mogla se posmatrati kroz modernizaciju ženskog odevanja koje je prešlo put od izrazito patrijarhalnog na kraju 19. veka do otvorenog i slobodnog sredinom 20. veka. Isto tako, modna štampa nije zaostajala za evropskom. Međutim, situacija se značajno menja početkom rata.

Kako da vam siromaštvo dobro stoji?

Tokom velike ratne i ekonomske krize koja je zahvatila ceo svet, Beograđanke su zaostajale za aktuelnim modnim dešavanjima, a uzrok tome je, između ostalog, i promena u načinu na koji su novine sada prenosile modne trendove.

S jedne strane, nedostatak resursa izazvan ratnim stanjem u zemlji obeležo je jedan period odevanja u Jugoslaviji i svetu. Umesto luksuzne garderobe i materijala, koji su postali nedostupni većini ljudi, popularne su postale jednostavnije i praktičnije odevne kombinacije koje su odražavale skromnost i štedljivost. Tekstilni materijali, odeća i obuća su se, zbog ove nestašice, uzimali isključivo preko bonova. Uvoznu garderobu  zamenila je domaća proizvodnja, najčešće ona koju su žene same pravile, a modni trendovi su se prilagodili novonastaloj situaciji.

S druge strane, ove nestašice su iznedrile promenu u pristupanju modi koji je evidentan u dnevnom listu Novo vreme.

Ovaj list je bio dnevno-informativnog (i propagandnog) karaktera i kao takav ciljao je i najširu publiku, koristeći se najopštijim temama svih sfera.

Načinu odevanja se nije pristupalo na isti način kako su to činili specijalizovaniji magazini. O modi se pisalo isključivo sporadično u rubrici ,,Ženski svet” koja je, u brojevima u kojima se uopšte i nalazila, dobijala najviše četvrtinu jedne od poslednjih strana.

Tekstovi o modi koji su izlazili obraćali su se širokom sloju ženske publike koja je imala želju da, uprkos ratu i nestašici, bude odevena s ukusom. Kako su i modni tekstovi produžetak manje transparentnog  propagandnog delovanja, tako je i narativ u tekstovima bio ismevanje žena koje nisu prigrlile umerenost koju je novi način ,,odevanja preko bonova” doneo, kako su to činile Nemice ili Bečlijke, nego su ostali verni modi Pariza.

Često su u ovim tekstovima bili praktični saveti za čuvanje odeće ili „uradi sam“.

Jedan od zanimljivijih pokazatelja jeste tekst ,,Za dame koje teraju bicikl”. Damama, naročito onima koje su ,,punije”, se savetuje vožnja bicikla kao zdrava nasuprot hodanju koje je, zbog preskupih cipela, postalo neisplativo.

Nastavljajući narativ ismevanja pojedinih žena (što nije retko u medijima usmerenim ka ženama), tekstovi poput ovog, osim što nam govore o siromaštvu koje je vladalo, suptilno nude načine svojim čitateljkama kako da se dostojanstveno izbore sa nemaštinom.

Malo tekstova u Novom vremenu ticalo se ženske mode, a još manje dečije i muške mode. Standardi muškog odevanja tokom rata ostajali su nepromenjeni, a deca su nosila ono što su roditelji mogli da priušte. Kao u tekstu naslovljenom ,,Od ostataka mamine haljine”, savetuje se majkama da ,,budu praktične” i da od ostataka svoje haljine deci sašiju najprostije haljinice za devojčice, ali i dečake pošto se u najranijem uzrastu svakako ne raspoznaje razlika.

 

Od modnih tekstova, češće su bile reklame koje su se, u velikom broju, nalazile na kraju svakog broja Novog vremena. Uprkos nestašici materijala, često se pronalaze  oglasi  koji su se odnosili na odeću i obuću, najviše za dame.

 

Zašto Karola Hen voli plavu boju?

Drugačiji od ,,običnih” dnevnih novina, koje su imale za cilj da prenesu aktuelne (ne obazirući se uvek na teme iz sveta mode), bili su specijalizovani časopisi koji su bili namenjeni ženskom delu publike. Osim što su teme mode češće u njima, one se takođe i na drugačiji način bave stilom i oblačenjem.

Mesečni list Kolo i Filmske Novosti bili su vodeći časopisi za one koji su hteli da pročitaju o trendovima.

Modne rubrike u listu Kolo i Filmskim Novostma izgledale su slično, a razlike su bile suptilne.

Međutim, nije bilo samo tekstova elegantnim odevnim kombinacijama. Uz tekstove o modi (koji su se u proseku nalazili na kraju svakog lista) na istoj strani i stajale bi i neke svakodnevne ženske teme poput ,,U nedostatku sredstava za pranje rublja”, „Odsustvo u bračnom životu“ i ,,Žene u srednjim godinama” u kojem se u prvom pasusu objašnjava da je ,,starost nesreća, koja se može izbeći samo smrću” (ni specijalizovani ženski časopisi nisu izbegli diskurs o ženama i izgledu koji bi se danas smatrao prevaziđenim).

Kako je Kolo list namenjen domaćicama, uz modne savete su naglašavane i svakodnevne obaveze (,,jevtina kujna”) i kako se najpraktičnije obući za njihovo obavljanje.

Osim praktičnosti bilo je važno da izgleda i moderno i elegantno. Zato je Kolo, u periodu od sve tri godine u kojem je mesečnik izlazio, donosio svojim čitateljkama poslednju modu iz Beča ili Berlina, poput vunenih džempera, pulovera, kaputa i haljina sportskog modela.

Fotografije, koje je donosila Beogradska agencija za slike (Belgrader Bildagentur), uglavnom su bile iz nemačkih časopisa, sa nemačkim modelima. Krajem 1943. godine broj tekstova o modi se znatno smanjio, što verovatno ima veze sa smanjenjem brojeva u poslednjim danima izlaska. Do poslednjeg broja, koji je izašao u septembru 1944. godine, tekstovi o modi, iako nisu potpuno nestali,  postali su znatno skromniji u odnosu na one.

 

 

Stapanje elegantnog i svakodnevnog vidi se kroz dizajn mlade gimnazijalke Ljiljane Šimić,  kojoj je posvećen tekst u jednom broju lista Kolo.

Ljiljana Šimić ni po tadašnjim ni po današnjim standardima nije bila velika dizajnerka. Međutim, kako se naglašava u tekstu, ona nije šila haljine koje se nose samo u posebnim, svečanijim prilikama, koje su nosile dame visokog društva, već se bavila i kućnim haljinama.

Kada je završila svoju prvu kolekciju od dvadesetak modela i dala joj nepretenciozno naziv: „Mali modni notes”, došla je da ponudi svoje modele za modnu rubriku Kola  ,,tako da niko ne zna”. Ona je bila dizajnerka za čitateljke Kola.

 

Časopis Filmske novosti, koji je počeo da izlazi u oktobru 1941. godine, osnovala je firma koja se specijalizovala za uvoz i distribuciju nemačkih filmova.

Ovaj besplatan štampani magazin, koji je izlazio svake treće nedelje u mesecu, je opisivao filmove i davao informacije iz sveta kinematografije. Iako su najveći prostor i pažnju autora dobijali nemački filmovi i nemačke glumice, među njegovim stranicama moda je bila dominantna tema. Njegove modne rubrike oslanjale su se isključivo na popularne filmove.

To najbolje pokazuje rubrika ,,Moda u filmu” u kojoj se analiziraju elegantne odevne kombinacije koje su glumice nosile u filmovima, kroz crteže (koje potpisuje Kornelsen).

Idealna „nazi chick“ bila je žena koja ima, kako piše, ,,oči vragolaste i malo potsmešljive, usne sočne i strasne, nos pravilan i nešto senzibilan, čelo je visoko i intelektualno, nežnu liniju lica, bradu pravih razmera i divnu kosu, mekanu kao svila”, koja se oblači po poslednjoj modi.

Najpopularnija glumice ovih časopisa Margot Hišler, dok su popularne bile Elfa Majer Hofer, Rut Bu Hart, Irena fon Mejendora i  Šaraita Gilo.

 

 

Tekstovi su često integrisali nemačke lepotice i svet stila i oblačenja u tekstovima koji su ličili na intervju-portrete.

Tako u jednom broju Filmskih novosti nemačka glumica Karola Hen, osim što govori o početku svog glumačkog života objašnjava kako je, zbog prve mašne i talične haljine, plava postala broj jedan njenih odevnih kombinacija. 

,,Veliki orman, duž celog zida, pun haljina, kostima i kaputa. Zaista, garderoba ove simpatične glumice sadržala je sve najlepše nijanse plave boje: od tamno-plavih kostima do lakih letnjih i večernjih haljina azurno-plave boje. Publje i ostala modne sitnice također su u znaku plave boje”, što je bio nedostižan san za većinu čitateljki Filmskih novosti.

 

 

U godinama okupacije, moda je bila privilegija malog broja ljudi. U dnevnoj i nedeljnoj štampi su objavljivane informacije o tome koji odevni proizvodi su dostupni, dok su specijalizovani listovi objavljivali ilustrovane tekstove o visokoj modu u Nemačkoj, često ignorišući ratnu realnost.

Ženama, koje su većinom bile domaćice, ovi magazini pružali su odušak od teške svakodnevnice, kako rata tako i teškog domaćeg rada.

To su činili kroz tekstove o modnim trendovima i životima filmskih diva koji su, za običnu srpsku ženu, predstavljali nedostižnu stvarnost. Saveti koji su domaćice dobijale iz magazina, ideje kako da sa malo materijala koje su imale sašiju nešto po poslednjoj modi, učinili su period nestašice lakšim.

Ipak, sa ili bez dodira sa surovim životom tokom rata, modna štampa imala je svoje mesto u okupacionoj propagandi, a to je da ublaži posledice rata i privoli čitaoce idealima nemačkih lepotica visokog društva.

 

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Okupirana štampa – Štampa u Beogradu 1941-1944. godine", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje