Putovanje kroz istoriju srpske štampe

24. 10. 2023.

Autor: Prof. dr Vladimir Barović Izvor: UNS

Nacistička i antinacistička propaganda u međuratnoj Vojvodini

„Deutsches Volksblatt“ i „Zov naroda“ - najveći propagandni nemački dnevni listovi

Najveći nemački dnevni list u Vojvodini između dva rata bio je „Deutsches Volksblatt“. Imao je veliki tiraž i veoma dobru i savremenu uređivačku koncepciju za ono vreme. Osnova informativne moći nemačke orgnaizacije Kulturbund i njena udarna pesnica u smislu propagande bio je ovaj list, pokrenut oktobra 1919. godine. „Deutsches Volksblatt“ je najdugovečniji i najuticajniji nemački list u Vojvodini koji je izlazio u međuratnom periodu, a po svojim uređivačkim i medijskim dometima svakako zaslužuje najznačajnije mesto u nemačkoj štampi na ovim prostorima.

List je bio prethodnica udruženja nemačke manjine u Kraljevini Jugoslaviji - Kulturbunda, a prvi urednik „Deutsches Volksblatta“ bio je i prvi generalni sekretar Kulturbunda Georg Grasl, koga je već 31. maja 1921. godine na uredničkom mestu zamenio Franc Perc.  On će biti  često napadan od pronacističke štampe vojvođanskih Nemaca, a pošto je došao iz Slovenije, neprijatelji su mu često poručivali da pakuje kofere i pisali da je on došao sa strane i da stoga ne razume mentalitet vojvođanskih Švaba.

U ovom listu, koji je bio srž nemačke propagande, okupila se respektabilna novinarska ekipa za ono vreme, kada je profesionalni novinar bilo deficitarno zanimanje. Doajen nemačkog novinarstva u Jugoslaviji Vilhelm fon Dorotka Erenval bio je prvo tehnički urednik, a od 1934. i urednik spoljnopolitičke rubrike, Filip Korel uređivao je najviše unutrašnjopolitičku rubriku, a Bruno Kremling je bio zadužen za rubriku kulture. Jedan od docnijih funkcionera Kulturbunda Franc Ham u „Deutsches Volksblatt-u“ je uređivao privrednu stranu, dok je za dnevne i sportske vesti bio zadužen Ferdinand Hribovšek – Berge. Pored profesionalnog uređivačkog tima nemački dnevnici su imali vrlo razvijenu mrežu dopisnika, isto tako profesionalnih novinara. Beograd – Jozef Hribovšek-Berge (brat Ferdinada) koji je kasnije promenio državljanstvo i postao v.d. šefa u Odeljenju za štampu Nemačkog poslanstva u Beogradu i radio je za nemačku obaveštajnu službu. U Zagrebu je bio dopisnik Oton Pupić, takođe izveštač mađarskih listova Delbacke i Napoloa, dopisnik za Sombor bio je Matijas Gertner, Subotica - Janoš Cuka, Vrbas - Fric Vagner, saradnik Werbasser Zeitung-a, Regeli ujsaga i Napoloa, Vršac - Ludvig Bauer, novinar vršačkih nedeljnika Werschetzer Gebirgsbote i Deutscher Volksfreund, Kikinda-Dragutin Tongel,Ruma-Franc Pinclgruber. Za Novi Sad dopisnik je bio Hajnrih Jajsek.

Pored velikog broja profesionalnih novinara i jake dopisničke mreže postojala je i želja uglednih pojedinaca da objavljuju svoje članke u ovom štampanom mediju na nemačkom jeziku. Kao što je danas čast svakom viđenijem intelektualcu, profesoru ili javnom radniku da piše kolumnu za neki prestižni medij, tako je i u ono vreme ugledan i u nemačkoj zajednici čitan „Deutsches Volksblatt“ imao veliki broj saradnika čije interesovanje za pisanje taj list nije moglo da ostavi neispunjenim i nezanimljivim. Nakon osnivanja Kulturbunda list će postati njegovo propagandno glasilo u kom će biti iznošeni zvanični stavovi organizacije nemačke manjine, a po njemu će i državna vlast ocenjivati stavove i stremljenja većine vojvođanskih Nemaca.

„Zov naroda“ – glasilo nacističke propagande vojvođanskih Nemaca

 Do sredine tridesetih godina prošlog veka Kulturbund nije bio nacifikovan, a u tom periodu postojala je grupa Nemaca iz Vojvodine koji su bili otvoreni nacisti i nazivali su se - obnoviteljima. Baš ta obnoviteljska grupa našla je svoje propagandno glasilo u „Pančevoer Postu“, koji su 25. avgusta 1934. godine preimenovali u svoj list „Volksruf“ („Zov naroda“). Taj list je postao prvi nacionalsocijalistički list u Kraljevini Jugoslaviji koji je otvoreno propagirao Hitlerovu ideologiju i ulazio u žestoke sukobe sa rukovodstvom Kulturbunda, za koje su upotrebljavani izrazi „mlakonje“, „gotovani“, „paraziti“, „štetočine“...

 Na mestu urednika bili su obnoviteljski prvaci kao što su Jakob Avender, Gustav Halvaks, Hans Turn, Jakob, Redler... Saradnik lista bio je i bivši vođa omladine Kulturbunda Jakob Lihtenberger, a članovi obnoviteljskih kružoka nazivanih - kameradšaftovi stalno su slali članke i zato je list imao karakteristike informativnog glasila. Na naslovnoj strani bio je ispisan gotikom (čitav list je pisan gotikom) naziv novina, a pored njega je prvo stajalo „Organ fur volfische Erneuerung“ („Organ narodnih obnovitelja“), dok je kasnije bilo ispisano i usmerenje lista tj. („Kampfblatt  fur volkische Erneuerung“ – „Borbene novine za narodnu obnovu“).

U tom nacističkom organu medijske propagande često su postojali naslovi sa uskličnicima koji treba da skrenu pažnju. List je bio izrazito antisemitski nastrojen, a anitijevrejstvo je korišćeno i u obračunu sa vođstvom Kulturbunda. Na naslovnoj strani obično se polemisalo o nekom aktuelnom pitanju (npr. „Bauerliches Denfen und Leben“- naslovna strana 25. avgusta 1934) ili su ukrštana pera sa listom Kulturbunda. „Volksruf“ je donosio napise o godišnjicama pojedinih mesta („150 Jahre Torža“), o problemu školstva („Schulnochrichten“), a na poslednjoj strani imao je i reklamni prostor.

 

„Deutches Volksblatt“ je u obnoviteljskim novinama optuživan da sarađuje sa jevrejskim radnjama i da za jednu jevrejsku privatnu školu vrbuje nemačku decu. U duhu nacionalsocijalističkih glasila „Volksruf“ je imao potrebu da neprekidno napada protivnike oko „Deutsches Volksblatta“ (uvek je prvi deo naziva tih novina stavljao pod navodnike) i da im upućuje najgore uvrede.

Kao dobri nacisti, novinari „Zova naroda“ su često napadali i katoličku crkvu, što je štampa na srpskom jeziku pomno pratila, pa tako „Dan“ donosi pod naslovom „Osuđeni su urednici pančevačkog „Folksrufa“ zbog kleveta nanetih beogradskom nadbiskupu g.dr. Rafaelu Rodiću“, sledeće: „...Preko svog pravozastupnika g.dr. Aleksandar Prelera, nadbiskup g.dr. Rodić i članovi uprave rimokatoličke crkvene opštine u Pančevu, tužili su urednika „Folksrufa“ g. Jakova Avendera i Hansa Turna. Na pretresu koji je održan tokom jučerašnjeg i današnjeg dana pred malim većem kome je predsedavao g. Pavle Dajić, sudija Okružnog suda, g.dr. Jakov Avender izjavio je da se ne oseća krivim jer taj članak (u kom se napada nadbiskup, VB) nije on napisao, već da je uvodni komentar napisao g. Hans Turn. Za ovaj pretres vladalo je prilično interesovanje... Juče posle podne doneta je presuda kojom se g. Hans Turn kažnjava sa 2.000 dinara radi toga što je kao odgovorni urednik naneo klevetu nadbiskupu g.dr. Rodiću. G. Jakob Avender kažnjen je sa 1.500 dinara radi toga što je primio i izvršio korekturu članka u kom je napadnut nadbiskup g.dr Rodić.“.

Novinar „Dana“ zaključuje da je izricanje presude pobudilo veliko interesovanje (velika sala Okružnog suda bila je prepuna) i dodaje da osim plaćanja kazne, urednici „Volksrufa“ imaju obavezu da u narednom broju svoga lista štampaju presudu Okružnog suda. Ta i slične sudske mere nisu, međutim, imale velikog pedagoškog učinka na „Volksruf“, koji je žestoko napadao svoje protivnike. Kada je zvanični list Kulturbunda objavio oglas u kome je anglo-nemačka agencija u Londonu tražila „samohranu mladu Nemicu koja ume da kuva“, „Volksruf“ je optužio  urednika „Deutsches Volksblatta“ Franca Perca da se bavi trgovinom belim robljem.

Nije, međutim, ni Kulturbundu odani list ostao dužan iako je u početku sa olimpijskih visina posmatrao nacionalsocijalistički „Volksruf“,  kom je ponekad odgovarao u rubrici „poštansko sanduče“. Kada su počeli ozbiljniji napadi, i „Volksblatt“ kreće u kontranapad i prenosi pisanje pančevačkog lista „Vojvođanin“ o vođi obnovitelja Jakobu Avenderu: „Avender menja politička uverenja ko Ciganin konje...Avender je francusko ime i prema tome dr Avender nije veran svome francuskom poreklu nego je postao vatreni Nemac. Njegovi preci bili su, po svoj prilici, nepouzdani Francuzi i „Avender“ je morao biti nadimak – na francuskom „a vendre“ znači „na prodaju“. O ovoj karakteristici njegovih predaka današnja generacija ne zna ništa. Ime mu je ipak i danas u skladu sa držanjem...“.

Iako se i „Volksruf“  (kao i „Deutsches Volksblatt“) trudio da deklarativno bude nepristrastan u pogledu unutrašnjopolitičkih sukoba na jugoslovenskoj sceni, on to nije bio zbog toga što u redakciji nije imao profesionalne novinare već većinom mlade, ideološki zaslepljene saradnike koji nisu umeli vešto sakriti svoj pravi idejni stav. Usvajanjem nacionalsocijalističkog vokabulara „Volksruf“ se otvoreno deklarisao kao nacistički opredeljeno propagandno glasilo, te je upotrebljavan čitav niz nacističkih termina među kojima i drug (kamerad). Rasizam je bio prisutan u pisanju „Volksrufa“.

Da ta nacistička ideološka komponenta nije bila rezervisana samo za čisto nacističke listove, svedoči i primer „Jugoslovenske straže“, pančevačkog lista koji je pisao u duhu Šestojanuarske diktature. Za taj list uzvišeni pojmovi koji su bili obeležje „jugoslovenske rase“ bili su porodica, nacija, država, kralj i otadžbina. „Volksruf“ je, međutim, isticao da  je u domenu rasne higijene najvažnije čišćenje prezimena od mađarizacije kao i uzdržavanje od gledanja „dekadentnih“ mađarskih filmova koji su preplavili vojvođanske bioskope.

Vlasti Dunavske banovine su često pokušavale stati na put Avenderu i njegovom „Volksrufu“, ali su, što zbog administrativnih prepreka (jer je on bio u Pančevu, koje nije bilo pod Banovinom), što zbog tolerantnog odnosa viših instanci, imale slabog uspeha. Ban Rajić je često pozivao na energičniju akciju protiv obnoviteljskog pokreta: „Budući da se štab grupe dr Avendera i njegov list nalazi na teritoriji grada Pančeva, čast mi je ponovo Vam obratiti pažnju na ove fakte, s molbom za dejstvo, da predstojništvo gradske policije u Pančevu i Državni tužilac u Pančevu, energičnim merama, suzbiju rad te grupe odnosno pisanje tog lista“.

Borba je bila veoma intenzivna, a u cilju ovladavanja nemačkom manjinskom organizacijom nacionalsocijalisti su pokrenuli još svojih publikacija. Svesni važnosti medija u agitaciji i nacističkoj propagandi oni pokreću: „Volk und Bewegung“ (mesečnik), “Deutsche Bauernzeitung“ (nedeljnik), „Schaffende Jugend“. Štampani su i lokalni časopisi kao što je bačkopalanački „Die Heimat“ i šaljivi list „Die Wespe“, koji izlazi u Novom Sadu, a ostale listove i časopise obnovitelji štampaju u Pančevu, gde im je bio propagandni centar.

Zanimljivo je da su i nemački stručni listovi kao što je onaj namenjen seljaštvu – „Landwirt“ – osećali uticaje obnovitelja pa je tako bio objavljen poduži govor Valtera Darea,  nacionalsocijalističkog vođe seljaštva u Rajhu. 

Nacionalsocijalisti su  imali i već pomenuti mesečnik „Schaffende Jugend“ („Stvaralačka omladina“), koji je propagirao zdrav način života na selu, ali uz nacionalsocijalističke motive i priče u kojima se promoviše arijevski novi čovek. Vlasnik lista bio je Adam Marijus, predavač u Učiteljskom zavodu, koji je bio rasadnik obrazovane mlade, ali nacionalsocijalistički usmerene inteligencije. Marijus je bio na čelu „Saveza nemačkih biblioteka“, koje je Kulturbund raspustio zbog nacističke delatnosti. Marijus je posle otpuštanja iz učiteljske škole (zbog nacističkog delovanja) držao knjižaru „Kultura“ u Novom Sadu, koja je služila kao punkt za rasturanje nacionalsocijalističke literature, propagandnih materijala i obeležja kao što su značke, knjige, kalendari....

Nacisti su znalački koristili knjižaru za kampanju nacifikacije omladine koja je u njoj uvek mogla naći prigodnu literaturu, toplo preporučivanu za čitanje od strane „Schaffende Jugenda“: Valter Dare, „Novo plemstvo krvi i tla“; Fričov „Priručnik o jevrejskom pitanju“. Veliku ulogu u širenju propagande imali su i lični kontakti sa obnoviteljskim aktivistima u Dunavskoj banovini, dok su  štampu i propagandne materijale često slali pojedinci iz Nemačke (pored toga su omladinci iz družine obnovitelja prema policijskim zapisnicima sve poslove obavljali usmeno, bez pisanog traga). U jednom zapisniku sa ispitivanja obnovitelja se kaže: „Dalje mi je priznao (obnovitelj Adam Miler, VB) da održava veze sa Valter Švamcom, nemačkim studentom u Kaselu koji mu redovno šalje nemačke (novine, VB) „Keseler post“ besplatno kao i pojedine knjige. Od ovih novina oduzeo sam nekoliko komada među kojima sam našao i nemačke novine „Filkiše Beobahter“. 

___________________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska propaganda u Vojvodini (1918-1945)“ koji je sufinansirao Grad Novi Sad - Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva