Privatizacija medija od 2014. godine
11. 06. 2015.
Debata: Brine kašnjenje privatizacije medija
Posebno nas brine što kasni proces privatizacije državnih medija, izjavio je danas predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović i upozorio da će, u slučaju njenog odlaganja, biti nastavljena praksa kojom se obesmišljavaju medijska konkurencija i pluralizam, a time suštinski dovodi u pitanje i proces medijskih reformi.
On je, u debati Medija centra o medijskom pluralizmu i distribuciji medijskih sadržaja, istakao važnost jednakog položaja svih aktera na tržištu i primene zakona prema svima, bez izuzetka.
Imali smo i još u velikoj meri imamo neregularne uslove koji se tiču poslovnog okruženja za rad medija, ocenio je Obradović i konstatovao da nema slobodne konkurencije sve dok postoje dve vrste medija, oni koji ostvaruju prihod na tržištu i oni koji se finansiraju iz budžeta.
Takvi neravnopravni uslovi, prema rečima Obradovića, dovode do poremećaja na tržištu i veliku grupu medija stavljaju u privilegovan položaj, što dovodi u pitanje medijski pluralizam.
Osvrćući se na početak procesa projektnog finansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu, Obradović je rekao da je još rano govoriti o krajnjim efektima javnih konkursa, ali da oni, uprkos primedbama, predstavljaju pomak.
Istraživačica medija i naučna saradnica u Institutu društvenih nauka Jovanka Matić je istakla da novi medijski zakoni prvi put pominju pojam medijskog pluralizma, ali da to čine na način koji nije jasan.
Cilj medijskog pluralizma je da građanima omogući da formiraju sopstveno mišljenje, ali zakoni mnogo više razrađuju pluralizam medijskih izvora, nego medijskih sadržaja, objasnila je Matić.
Ukazujući na nedovoljnu transparentnost poslovanja, predsednik Upravnog odbora ABC Srbija Branislav Novčić je ocenio da je očigledna "bežanija iz tog okvira" i skrenuo pažnju da se broj štampanih medija smanjuje iz godine u godinu.
U Srbiji su 2011. izlazila 332 naslova, da bi u 2013. taj broj pao ispod 250, ulustrovao je Novčić i predvideo da će opstati veoma mali broj izdanja.
Kao razlog za to on je označio ekononmsku krizu i pad prihoda od oglašavanja, ilustrujući to podacima da su 2014. reklamni budžeti u Srbiji bili 175 miliona evra, dok će ove godine iznositi 135 miliona evra.
Direktor Ipsos stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević je upozorio da su medijski trendovi "ružni" i objasnio da padaju gledanost televizija, slušanost radija i tiraži novina.
Govoreći o reklamnim budžetima, Bogosavljević je napomenuo da najveći oglašivači u Srbiji nisu ni Koka Kola, ni telekominikacione kompanije, niti proizvođači piva i prodavci kafe, već da je to preduzeće Protokal sistem LLC koje prodaje "Afričku šljivu", što je nazvao "fantastičnim podatkom".
Bogosavljević je istakao da je Ipsos stratedžik marketing već nekoliko puta pitao građane da li su mediji slobodni i preneo da oni "masovno imaju utisak da su mediji slobodni, slobodniji nego što su bili".
To ilustruju time što u medijima imamo enormnu zluradost, koja dominira u formi agresivnih skandala, precizirao je Bogosavljević.Generalna direktorka SBB Dragica Pilipović Chaffey je podsetila da je ta kompanija u proteklih 10 godina investirala 600 miliona evra i zaposlila tri hiljade ljudi i naglasila da je u 2015. zaposlila 80 novinara i tehničara u televiziji N1.
To je deo industrije koji raste i možda predstavlja izlaz iz sadašnje depresivne medijske situacije, istakla je Pilipović Chaffey, koja smatra da u Srbiji "ne možemo da imamo 50 provajdera kablovske televizije".
Govoreći o iskustvima kompanije u regionu, Pilipović Chaffey je napomenula da, za razliku od njenog kolege u Sloveniji, ona 40 odsto radnog vremena troši na razgovore sa državom i regulatorom, što nije dobro ni za državu, ni za medijsku industriju.
Pilipović Chaffey je prigovorila rešenju iz Nacrta zakona o oglašavanju kojim se predlaže zabrana reklamiranja na stranim kanalima i naglasila da onaj ko hoće da se reklamira na Diskaveriju ne želi to da čini i na SOS kanalu.
Njega ne zanima gledanost SOS kanala, koji je i predložio amandman sa takvom zabranom, rekla je Pilipović Chaffey i podsetila da Evropska unija (EU) ima potpisanu konvenciju sa Srbijom da takve stvari ne smeju da budu zabranjene.
Ako to, ipak, bude učinjeno, EU će da se ljuti, kao što se ljutila i za medijske zakone, kada su svi rekli da smo mi uspeli da utičemo na Uniju, a mi smo joj samo ukazali da se ovde dešava nešto što nije evropski princip i praksa, rekla je Pilipović Chaffey.
Udruženje novinara Srbije (UNS) nije srećno što je Zakonom o elektronskim medijima, kompaniji SSB i drugim kablovskim operaterima dozvoljeno da budu i emiteri televizijskog programa, uzvratio je predsednik Izvršnog odbora UNS Petar Jeremić.
Nemam ništa protiv što se pojavila televizija N1 i što se njihov informativni program razlikuje od drugih, što "mi godi", objasnio je Jeremić, ali smatra da je ovakvim rešenjem napravljena velika nepravda prema štampanim medijima, čiji vlasnici ne mogu biti distributeri svojih izdanja.
Nije mi jasno zašto je država napravila ovu diskriminaciju, naglasio je Jeremić i skrenuo pažnju da se, s druge strane, u pojedinim delovima Srbije, preko produkcija koje javljaju za više televizija, agencija i novina, uspostavlja monopol na izveštavanje sa jedne teritorije.
Prema oceni predavača na Fakultetu za medije i komunikacije Nebojše Spaića, samim tim što je tržište u lošem stanju, ono ugrožava medijski pluralizam.
On razume intenciju medijskih zakona o privatizaciji državnih medija, ali pita zašto nije bila predviđena i mogućnost da oni prerastu u neku vrstu regionalnih i lokalnih javnihs servisa.
Spaić pretpostavlja da bi, na primer, Beograđani na referendumu bili spremni da odluče o plaćanju 50 dinara mesečno da bi Studio B "bio onakav kakav treba da bude" i upozorava na veliku opasnost da se u regionima i na lokalu moć stekne u rukama jednog vlasnika i time ugrozi medijski pluralizam.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.