Privatizacija medija od 2014. godine
23. 09. 2014.
Rok za privatizaciju medija 1. jul sledeće godine
Strepi više od 2.000 radnika
Vlada Srbije letos je konačno usvojila set medijskih zakona kojima je, između ostalog, utvrđen i rok za završetak povlačenje države iz vlasništva u medijima. Uprkos svim onim medijskim radnicima koji su se nadali da će se od privatizacije odustati makar delimično, na tu priču je stavljena tačka. Država se povlači iz medija definitivno, makar kako kažu nadležni, a 74 medija u Srbiji dostavila su u zakonskom roku Agenciji za privatizaciju inicijative za pokretanje postupka njihove prodaje.
Prema dostupnim podacima, reč je o najmanje 2.000 zaposlenih koji narednih meseci očekuju da vide kakva će biti njihova sudbina, dok za 11 medija još nema podataka o broju zaposlenih.
Nedavno je objavljen javni poziv za dostavljanje pisama o zainteresovanosti za 502 preduzeća u Srbiji, među kojima su 63 medija. U međuvremenu, u roku propisanom Zakonom o javnom informisanju pristiglo je inicijativa za još 11 medija, među kojima je i novinska agenciji Tanjug.
U 63 medija, o kojima su dostupni podaci, radi ukupno 2.055 ljudi. Najviše medijskih radnika broji Politika 300, zatim Studio B 243, a iznad 70 zaposlenih imaju i TV Apolo iz Novog Sada, RTV Kragujevac, TV Novi put iz Jagodine, Niška TV, RTV Kruševac i TV Novi Pazar.
Javni poziv za privatizaciju pomenutih 11 medija može se skoro očekivati. Reč je o Informativnom centru Kosjerić, RTV Kovačica, Radiju Beočin, Ivanjičkom radiju, Pres centru Vladičinog Hana, novinskoj agenciji Tanjug, Informativnom JP Preševo, Radiju Ćićevac, IC Odžaci, Radio i film Bor i Kulturnoinformativnom centru Mladost iz Futoga.
Direktorka beogradske televizije Studio B Ivana Vučićević kaže za Radnik da u ovom času ne zna mnogo detalja o privatizaciji, jer nisu donesena podzakonska akta koja će mnogo toga precizirati. Ona kaže da je počeo proces i da sada čekaju procenu kapitala koju poseduje Studio B.
"U ovom trenutku imamo preko 240 zaposlenih, što je optimalno za ovaj proces rada, odnosno proizvodnje programa. Napominjem da se u našu kuću nije ulagalo više od deset godina i da što se modernizacije tiče, mi se nalazimo na najniž em nivou u smislu tehničke opremljenosti, te stoga nam je potrebno za normalno funkcionisanje veći broj radnika u odnosu na druge televizije. Ono što mogu da kažem iz ugla direktora televizije, jeste da ću se truditi da zaposleni zadrže svoja radna mesta, a s obzirom na to da već imamo zainteresovane za određene socijalne programe, koji bi se možda u buduć nosti realizovali, da bi određeni procenat te socijalne programe i prihvatio", objašnjava direktorka Studija B.
Direktorka RTV Kragujevac i predstavnica Kragujevačke inicijative Jovanka Marović navodi za Radnik da joj se čini da država nije baš pripremljena za privatizaciju medija, a da mediji ne mogu da se prodaju po svaku cenu.
"Država bi trebalo da nađe strateške partnere za privatizaciju. To bi bilo pametno ako imaju nameru da ne ugase informisanje na lokalnom nivou. Međutim, država trenutno nema jasan koncept kako da privatizuje medije", ocenjuje Marovićeva, koja je ispred Kragujevačke inicijative pre donošenja medijskih zakona zastupala stanovište da najznačajnije medije treba pretvoriti u lokalne i regionalne javne servise, a ne privatizovati sve.
Podsetimo, rok za privatizaciju medija je 1. jul 2015. godine, a ukoliko medij ne bude prodat do tada, postupak se obustavlja, a kapital se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Ako zaposleni ne prihvate prenos besplatnih akcija, medij prestaje da postoji i briše se iz registra, a odluku o promeni delatnosti izdavača ili ukidanju izdavača donosi osnivač izdavača. Zakon je predvideo i da se privatizacija medija vrši na način kojim se obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja od javnog interesa, u periodu od pet godina od dana zaključivanja ugovora o prodaji kapitala.
PROUNS: Gašenje više od 80 medija
Novoformirano Profesionalno udruženje novinara Srbije smatra da će najavljena privatizacija medija na način predviđen medijskim zakonima bez dileme dovesti do gašenja više od 80 lokalnih i regionalnih medija u Srbiji.
"To dokazuju i naša saznanja da, iako je istekao rok, Agenciji za privatizaciju nije dostavljeno nijedno pismo zainteresovanosti potencijalnih kupaca medija. Naše udruženje pozvaće zaposlene u medijima da ne prihvate ponuđene besplatne akcije, jer ne želimo da se krivica za gašenje medija prebaci na zaposlene i da na taj način aboliramo one koji su osmislili protivustavni koncept beskompromisne privatizacije koji je u suprotnosti sa Medijskom strategijom i preporukama Saveta Evrope", kaže za Radnik predsednica PROUNS Jelena Vučićević.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.