Pisma UNS-u
12. 11. 2024.
Dragiša Petrović: Otvoreno pismo UNS-u povodom teksta o devetogodišnjaku pred kamerama N1
Dragiša Petrović, novinar Radio Beograda 1 u penziji i publicista poslao je UNS-u pismo povodom teksta "Da li je ispravno uzimati izjavu od deteta na protestu – šta kažu novinari", koji je objavljen na sajtu UNS-a. Njegovo pismo prenosimo u celosti.
Mučno je bilo čitati izjave od nekih novinarki i jednog nenovinara koje je autorka teksta uzimala i prezentirala da bi potvrdila svoj i UNS-a unapred pripremljen stav o tome (navodno neutralno) da li je trebalo razgovarati i dovoditi pred kamere devetogodišnje dete!
Toliko licemerstva, dvostrukih standarda ,primene Kodeksa po svojoj volji, bolje reći – otvorenog gaženja kada dotičnim sagovornicama nije po vlastitim političkom opredeljenju, ruganje profesionalnoj etici, moralu i odgovornosti, sve na jednom mestu – pokazuju stanje i najniže strasti koje “vladaju” u delu novinara i medija.
Višedecenijski sam profesionalni novinar, član UNS-a od sedamdesetih godina prošlog veka… ovakvo ruganje profesiji od nekih novinara i jednog novinarskog udruženja (UNS) nisam video za sve vreme profesionalnog bavljenja ovim časnim poslom. Zato nije ni čudo da nekim iz naše branše (a sagovornice i jedan sagovornik koji nije novinar, neka pokaže šta je to novinarski uradio) je ideologija bliža nega osnovni postulati na kojima počiva novinarstvo i poštovanje Kodeksa novinara.
Javno izgovorena reč je kao oštrica žileta. Ima snagu koja pokreće i podstiče ako njen ton i sadržaj imaju takav cilj, s jedne, a s druge strane – može duboko da poseče i zareže, da ostavi trajni ožiljak.
Izgovorene na televiziji, radiju ili napisane u novinama, imaju veću težinu, a posebno ako dolaze od javnih ličnosti bez obzira da li pripadaju oblasti politike, kulture, novinarstva, ili nekim drugim. Težina je u tim slučajevima – nemerljiva. A novinari su javne ličnosti.
O tome se u mnoštvu televizijskih kanala na kablu (posebno) koji niču kao posle kiše ne vodi računa.
Jezik voditelja, novinara, komentatora i drugih koji pripadaju novinarstvu je kod mnogih iz grupacije “tv kablovaca” van svih standarda, Kodeksa i drugih dokumenata kojih bi trebalo da se elektronski žurnalisti pridržavaju.
Novinari- voditelji, domaćini programa, dozvoljavaju svojim gostima (analitičarima, stranačkim prvacima, društvenim angažovaocima) da izgovaraju i koriste ružne reči i uvrede; da izgovaraju neistine i kvalifikacije o drugima, da gaze sve uzuse ponašanja ,a da ih domaćini programa (novinari, voditelji) ne upozoravaju da to ne čine.
Zato imamo ono što imamo – trku u stilu “udari što jače”, upotrebu reči i kvalifikacija koje bi – po njima – trebalo da “odjeknu” , jer se to ocenjuje “hrabrost”, ”avangardnost”.
A to što tako javno izgovorene reči seku kao oštrica žilete to nikoga u društvu ne dodiruje.
Zato se doga]a ono što je bilo (bar do sada) nezamislivo - da usred velikog protesta u Novom Sadu koji se izrodio u rušilački pohod dela protestanata novinarka televizije N1 Žaklina Tatalović u direktnom uključenju dovede pred kamere devetogodišnjeg dečaka i da s njim razgovara kao sa odraslom osobom (maltene učesnikom protesta), bez skrivanja njegovog lic (pominje čak i njegovo ime) što je obaveza u zaštiti dece, a ceo razgovor završava pitanjem:” “Hoćeš li opet da dolaziš na ovakve proteste”(?!), da bi mališan nesigurno rekao – “ponekad, ovde je jako uzbudljivo”!
Dok se celo društvo (verbalno, izgleda) bori za zaštitu dece od interneta, od nasilja, raznoraznih “igrica”, uticaja raznoraznih “tik tokova” i drugih, sklanjanja telefona i okretanje zdravom dečijem životu i aktivnostima, dotle sa pomenute televizije reporterka sve te principe ignoriše i podstiče devetogodišnjeg dečaka na proteste – na suzavac, na topovske udare, na skidanje i gaženje srpske zastave, uništavanje objekata - kulturno istorijskih spomenika, na dovoženje i prosipanje fekalija na ulici…
I niko se od nadležnih ne oglasi. Ni jedno novinarsko udruženje, ni UNS ,a ni Zaštitnik građana koji je bio obavezan da osudi zloupotrebu dece u ovakvim događajima i ovakvom okruženju. Umesto da je reporterka rekla dečaku da njemu nije mesto tu gde se nalazi, da ga majčinski ukori i podstakne da se izvuče iz tog mnoštva ljudi, čulo se podsticanje.
”Objašnjenje” gospođe Tatalović da je imala saglasnost oca(!!!) je ne abolira, ona otvoreno gazi Kodeks novinara, a i da je to tačno u vezi sa saglasnošću oca – zašto onda reporterka nije imala u kadru i oca, ili zašto njega nije pitala, a ne njegovog sina? Javno izgovorene reči reporterke – seku kao žilet. A još više seče nereagovanje onih koji bi trebalo da reaguju.
Kako ćemo sačuvati tu mladost i izvesti je na pravi put ako reporterka u živom (lajv) uključenju iz Novog Sada privodi pred kameru i mikrofon devetogodišnjaka u grotlu nereda i podstiče ga da dolazi na proteste (ne rekavši mu da je škola najvažnija) i da treba da ode kući jer su ovde neki koji mogu da mu naškode.
Da ironija bude veća do stepena tragičnosti u saopštenju te televizije (N1) se kaže,imeđu ostalog, da to „dete nije objekat, nego ljudsko biće koje je takođe član ovog društva i koje (kao i odrasli) ima pravo da iznese svoj stav i mišljenje“.
To niko ne osporava. Ali da da li je dovođenje pred kamere u protestu dok su vitlali topovski udari, prosipana boja i fekalije, gde je bilo i suzavca (devogodišnjak reče da je malo suzio zbog toga) normalno da devetogodišnjak iznese stav i mišljenje? Zašto se onda kada se snimaju dece skriva njihovo lice? Ali, ovog puta - to nije važno! Zasigurno, ne zbog ovog stava iz saopštenja.
Javni prostor je opasno zagađen ali, ako to čine političari ,analitičari pred kamerama, njih bi morali da obuzdaju novinari.
Ali,kada to čine i novinari, kako je već pomenutio u ovom tekstu, onda je to loš put. Stranputica...
Nekada su novinare učili, uključujući i autora ovih redova, pravim vrednostima (ljudskim), ali i profesionalnim -poštovanju novinarske - profesionalne etike i morala. A danas, dovodimo pred kamere – devetogodišnjeg dečaka!!! I nikom ništa. Svi ćute. Ni UNS ne sme da zucne.
Zato sagovornice i sagovornik autorke teksta na ovom portalu pokušavaju da zaobilaze kao kiša oko Kragujevca osnovna pitanja ili se ponašaju u stilu “može da bidne, ali ne mora da znači”.
Jedna od sagovornica traži da neko napiše prijavu pa će kao navodno odgovarajuća komisija da reaguje! Evo, smatrajte ovo moje pismo PRIJAVOM.
Ali i pitanje: da li je ta Komisja čekala prijave da bi reagovala i u nekim drugim slučajevima?
Ili je prevladala ideologija. Ili, kako oceniti stav Olivere Milošević, predstavnice UNS-a u Komisiji za žalbe koja kaže da ako se strogo gleda Kodeks (?!) –a kako bi drugačije trebalo – Tatalović nije postupila u skladu s njim, ali treba imati u vidu okolnosti u kojima je radila ekpia N1!!!
Da čovek ne poveruje šta je Milošević rekla: poštovanje Kodeksa zavisi od uslova u kojima novinar radi! Pa, gde to ima. Licemerju nikad kraja. Uzgred, gospođa O. Milošević je popredsednik UNS-a ,što autor teksta ne pominje.
Postaje onda i jasnije zašto se UNS ne oglašava. Ili, kada jedan, koga predstavljate kao novinara, a on u životu ništa nije napisao sem što se pred mikrofonima radija zeza (izvinite na izrazu), okrivljuje tabloide.
Čoveče, dovoljno je biti novinar i trgnuti se u trenutku kada se ta scena razgovora u okruženju nasilja vodio. U momentu, doživljavate kao strujni udar.
To sam sa 40 godina svog profesionalnog rada na radiju i televiziji osetio – trgnuo se. I zapanjio. Najdalje je otišla gospođa Skroza u svojoj izjavi. Ona otvorena gazi Kodeks, smatra da ništa ne treba poštovati, jer je – zamislite po njoj – javni interes da se čuje mišljenje dečaka od devet godina. Ista gospođa Skroza je nedavno pozivala na streljanje nekih, a kada se javnost pobunila, UNS je stao na njenu stranu.
Dragiša Petrović, novinar Radio Beograda 1 u penziji,i publicista, Kragujevac
Komentari (3)
ostavi komentar14.11.
2024.
Подршка
Крајње је време било да се неко из УНС- а огласи поводом непримереног рада М1 и осионих пропагатора новинарства попут Таталовићеве. То је изванредно у овом ауторском, професионалном ставу изнео Колега Петровић. Хвала Богу и да је УНС ово објавио.
Odgovori13.11.
2024.
Зашто без одјека?
Био сам слободан да подржим ставове које је изнео колега Петровић. Без понављања његових ставова, јасних и корисних и за млађе и за средовечне активне колеге. Па и оне сениоре који се и даље баве писањем или уређивањем. А ви кажете: Нема коментара.
Odgovori13.11.
2024.
Ћутање УНС
Колега Петровић Драгиша је у праву. Ово није први пут да УНС остаје нем. Зашто?
Odgovori