Izborna skupština UNS-a 2021. godine
11. 06. 2021.
Odgovor na tekst Vladimira Radomirovića „Odgovor Milošu Koviću“, objavljen u prošlom „Pečatu“ (br. 667 od 4.6.2021)
Velika i važna pobeda
Zahvaljujem Vladimiru Radomiroviću zato što je baš meni i mome ocu dodelio tako važne uloge u pobedi Živojina Rakočevića na izborima za predsednika UNS-a. Nije mala stvar kada bivši predsednik, neposredno po gubitku fotelje, koju je branio doslovno svim sredstvima, baš vama i vašoj porodici posveti svoj oproštajni, gnevni, osvetoljubivi članak. Jer, po opštem mišljenju, pobeda Živojina Rakočevića na izborima za predsednika UNS-a predstavlja događaj od ogromne važnosti.
Mome ocu i meni bila bi zaista velika čast ako smo toj pobedi makar i malo doprineli.
Bivšem predsedniku UNSa dugujem zahvalnost i zato što je moju porodicu i mene napao na tako prizeman način i zato što se poslužio izmišljotinama.
Posvedočio je tako, pre svega, o samom sebi. Otac i ja smo, uostalom, imali više sreće od Rakočevića i njegovih kolega iz kosmetskih geta, koje je Radomirović, u žaru kampanje, optužio da su izdajnici Kosova. Uoči izborne skupštine, kada mu je Rakočević pružio ruku, Radomirović je odgovorio psovkom. Sada je, verujem, svima jasno zašto članovi UNS-a nisu mogli da glasaju za njega i zašto je izgubio uprkos ulagivanju vlastima, podršci zvučnih imena beogradskog novinarstva i spektakularnom učlanjivanju 350 novih glasača u UNS. Oni koji su ga kandidovali mogli su da vide iza koga su stali.
Čujem da su se mnogi pokajali. Ali ima i onih koji nastavljaju ovu postidnu kampanju, sve pozivajući se na britanske standarde i na naš „evropski kurs“. Radomirovićevo predsednikovanje je prošlost i nema potrebe da mu se posvećuje previše slovnih znakova. Više neću odgovarati na njegove napade.
Pošto je počeo da baca blato i na moju porodicu, red je ipak da ovom prilikom obavestim čitaoce da, kada sam napisao prvi tekst za „Pečat“ o Radomirovićevoj harangi protiv novinara sa KiM (objavljen 30.4.2021), nisam znao da je moj otac kandidovan za člana Upravnog odbora UNS-a. Nasuprot
Radomirovićevim izmišljotinama, za ovu neplaćenu funkciju, na inicijativu Petra Trajkovića, kandidovao ga je Klub veterana UNS-a (17. 4. 2021). Veteranima je, naime, dosadilo da ih Radomirović i njegovi prijatelji tretiraju kao ljude drugog reda. Oduzeli su im punopravno članstvo u UNS-u i proglasili ih „pridruženim članovima“. Za neupućene, dovoljno je samo da se pročita sa kakvim potcenjivačkim tonom bivši predsednik piše o veteranima i o mome ocu, članu UNS-a od 1958. godine. Zato su odlučili da na ovim izborima u upravi imaju svog kandidata. I naravno, odbili su ih sa obrazloženjem da na listi predlagača nije bilo dovoljno „punopravnih članova“. Veterani nisu posustali, pridružilo im se još „punopravnih“ i kandidatura je odobrena (25. 4. 2021).
Na skupštini su, uprkos godinama, opasnosti od pandemije i neprijatnoj atmosferi, za razliku od Radomirovićevih prijatelja, ostali do kraja, glasali i pobedili.
Moram da priznam da je bilo zaista lepo naći se, rame uz rame, sa svojim ocem i njegovim veteranima, sa Živojinom Rakočevićem i njegovim kolegama iz kosmetskih geta, u jednoj ovako časnoj i pravednoj bici.
Kada sam, na društvenim mrežama, video da je na izbornu skupštinu iz Orahovca došla i Olivera Radić, znao sam da ne možemo da izgubimo. Duboka podela između otuđenih, medijskih, poslovnih i političkih elita s jedne, i ogromne većine obespravljenog naroda s druge strane predstavlja jedan od najvažnijih fenomena današnjice. Ta podela je moralna, kulturna i klasna.
U Srbiji, stav prema Kosovu i Metohiji predstavlja ključnu liniju razdvajanja. Već sam pisao o tome da se Srbi južno od Ibra, koji su izdržali više od 20 godina neprijateljske okupacije, danas iseljavaju brže nego ikada. Oni više ne osećaju bilo kakvu pomoć i podršku svoje države.
Pokušaj da se jednim zamahom sablje odseku glave Živojina Rakočevića, Budimira Ničića i Darka Dimitrijevića, predstavljao je svesnu nameru da Srbi iz kosmetskih geta budu konačno ućutkani i slomljeni.
Pobedom Živojina Rakočevića ta opasnost je, makar privremeno, minula. Obični, pristojni članovi UNSa, ne samo s KiM nego iz Beograda i cele Srbije, oni koji nisu dozvolili da im bilo ko naređuje kako da glasaju, održali su nam dragocenu lekciju iz solidarnosti, upornosti i rodoljublja. Za to ohrabrenje ovo društvo duguje im zahvalnost.
Našim sunarodnicima iz kosmetskih geta, još jednom, sve čestitke na pobedi, uz pozdrav dogodine u Prizrenu!
Komentari (4)
ostavi komentar17.06.
2021.
Ković pravo u srž
Ković je profesor i dobar analitičar koji razume pojave. Sve čestitke Živojinu, konačno pošteno biće na čelu UNS.
OdgovoriČestitke i Koviću na jasnom i tačnom tekstu.
15.06.
2021.
"Не пада снег, да покрије брег..."
На крају сазнасмо основни разлог Ковићевог уплитања у изборе УНС-а!
OdgovoriКад је отац у питању, поштено-треба имати разумевања! Све, све, али-у тате (нам) не дирајте!
11.06.
2021.
Zaključak
Zaključak je da ovo nije više nije nuns nego unk - udruženje novinara Kosova.
OdgovoriSrećom, ja nisam član od 1993. godine vaše sadašnje udruge (uns), a bio sam član uns od 1976. godine.
Neka vam je sa srećom, iako sumnjam,
11.06.
2021.
И тачка...
Добро је што је професор Ковић “допунио” своје претходно иступање на сајту УНС. Уочи “уникалне” Скупштине која је, на жалост у прилично лошем светлу одсликала стање у нашој, дуге традиције, професионалној организацији. Што би се рекло, било је толико узбудљиво да овај догађај треба што пре да се заборави. Без обзира а што сам морао да прођем путем поновног учлањења( са чланским стажом од 1961), мислим да поводом Скупштине треба да се стави тачка. Толико је тема којима треба да се бави Удружење, да сваки дан кашњења у њиховом решавању, чини огромну штету.
Odgovori