Hronika napada Junajted grupe na UNS
25. 10. 2020.
NEĆE MOĆI: Iznenađeni i uvređeni
ISTINA boli, kažu. Verovatno su zbog toga mediji u vlasništvu Junajted grupe vrisnuli kada ih je UNS pozvao na poštovanje Kodeksa novinara. Ali pošto istina i leči, novinari tih medija trebalo bi da se zapitaju šta zapravo rade
SVAKO ko je proveo više od mesec dana u nekoj novinskoj redakciji zna da saopštenja institucija i organizacija, osim u retkim i vanrednim okolnostima, do medija stižu bez potpisa autora. Takav je, na primer, slučaj sa saopštenjem o presudi švajcarskog suda koje je Junajted grupa navodno poslala televiziji N1 28. septembra. Nikakvog potpisa nigde, osim zaglavlja s logotipom ove kompanije. Pitam se, zbog toga, zašto je televiziji N1 potpisivanje saopštenja odjednom toliko važno da u vestima od 23. oktobra čak četiri puta napominju da je nepotpisano saopštenje Udruženja novinara Srbije u kojem se oni i kolege im iz sestrinskih medija Nova i Nova.rs pozivaju na poštovanje Kodeksa.
MNOGO je bizarnije što za potpisom kukaju oni koji nisu potpisali vest o pobedi Junajted grupe pred sudom u Švajcarskoj zbog koje je do spora i došlo. Još je čudniji princip kojim se vode, poput Kristine iz "Maratonaca", od svih stega malograđanskog morala oslobođeni objektivni profesionalci sa Nova.rs kada, na primer, ne potpisuju onaj tekst kojim se gazi Milorad Vučelić dok se u nesvesnom stanju na respiratoru bori za život. Zašto hrabri novinari koji jednoglasno sada potpisuju poziv UNS-u da prestane sa kampanjom protiv njih, profesionalnih, nisu isto tako imenom i prezimenom stali i iza ova dva u mnoštvu primera? Da nije i njih same bilo sramota? Saznali smo ko je pisao "nepotpisano" saopštenje UNS-a, ali ko stoji iza one sramote s Vučelićem verovatno nikada nećemo.
PITAM se i hoće li se profesionalni novinar koji je izmenio (da ne kažemo falsifikovao) originalnu vest N1 o presudi, odnosno saopštenju, potpisati? Koliko god to apsurdno zvučalo, časnije bi bilo da stavi svoj potpis na to nego što ga je stavio na poziv UNS-u da mu nikada više na pamet ne padne da u sumnju dovede moralni integritet i profesionalnost novinara Junajted grupe. A znamo da ga je i taj novinar potpisao, jer N1 sa ponosom ističe da su se potpisali svi novinari te kuće. Primećujete li kakvo jednoumlje vlada pod krovom Junajted grupe? Možda i nije jednoumlje nego nemogućnost otpora pritisku vlasnika na koji upozorava i UNS? Budimo realni, tom pritisku nisu mogli da se odupru ni Evropska komisija, niti Vlada Srbije koja je bila primorana da zbog njih menja Zakon o informisanju.
PRIMETIO bih i da dok se bore da dokažu kako poštuju sve novinarske standarde, novinari N1 i ostali iz Junajted grupe te standarde krše. Ima li na sajtu N1 tog prvog "nepotpisanog" saopštenja UNS-a, ili vesti o tom saopštenju? Nema ga, ne postoji. Kao i u gotovo svakom drugom slučaju kada je ugrožen poslovni interes vlasnika ovih medija izvorne vesti nema, nego sve kreće od njihovog reagovanja na izvornu vest. Ovo je bilo najočiglednije u slučaju sukoba Junajted grupe i Telekoma gde su novinari ovih medija nastupali kao vojnici kompanije. Kada smo kod vojnika, tako nastupaju i mnogi drugi koji zvanične veze sa Junajted grupom nemaju pa, na primer, braneći tobož interes građana od "lopova" iz Telekoma pozivaju na bojkot državne kompanije i prelazak kod konkurentskog kablovskog distributera, onog u vlasništvu Junajted grupe.
REKAO bih da je vrlo znakovit i rečnik iz saopštenja redakcije Nova.rs u kojem se UNS poziva da im "više ne piše". Pored bezobraznog i uličarskog tona tog apela, koji s obzirom na biografiju prvopotpisanog i ne čudi, u oči upada to da je poziv upućen "menadžmentu" UNS-a, a ne predsedniku, Skupštini, Upravi, Izvršnom odboru" Što jesu organi ovog udruženja koje, za razliku od korporacija, nema "menadžment".
IAKO im je lepo objašnjeno, novinari Junajted grupe ne shvataju čime su se to ogrešili o Kodeks, pa pitaju: "Time što vi ne možete da dođete do presude izrečene u Cirihu. Jesmo li vam mi krivi zbog toga? Potrudite se, presuda je kucana na 32 strane." Ovde se pokazuju dve stvari. Prva je ubeđenost da su vaskoliko profesionalni i snalažljivi što imaju presudu svog gazde, na čemu im obični smrtnici koji takvog gazdu nemaju mogu samo zavideti. Druga je ta da uprkos tome što presudu imaju, odbijaju da je iznesu u celosti i da objave njene detalje koji bi interesovali javnost. Ne zanima nas koliko strana presuda ima, nego šta u njoj piše, za šta su i kako dotični mediji osuđeni. Neobjavljivanje toga predstavlja kršenje Kodeksa na koje vam UNS, između ostalog, ukazuje.
KAD smo kod iznenađenih i uvređenih, pomenimo i Željka Bodrožića, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koji braneći N1, Novu i Nova.rs od Kodeksa novinara Srbije pokazuje da je i on iznenađen i uvređen, ali ne toliko činjenicom da UNS brani tabloide koji "zagađuju javni prostor" i "dehumanizuju svakog ko se usudi da kaže nešto protiv vlasti", koliko odnosom Zapada prema demokratiji u Srbiji. "Svako ko ima nešto malo u glavi u Srbiji", kaže Bodrožić, trebalo bi da bude uvređen što nas smatraju nedoraslim za demokratiju. Nije ga vređalo dok su nas s tih istih adresa smatrali genocidnim balkanskim kasapima i to nije smatrao dehumanizacijom. A dehumanizacija nije ni naslov objektivnog dnevnika "Danas" po kojem "UNS brani 'Informer' i Pink od novinara N1 i Nove S". "Informer" i Pink, izgleda, ne čine novinari. Deprofesionalizacija, dehumanizacija, ili satanizacija? Đavo će ga znati, kad već Bodrožić ne zna.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.