Feljton o Studiju B
30. 08. 2023.
Mala porodica koja se širi
„Kada mala porodica pravi jedan radio-program, onda svi to rade s ljubavlju i do kraja. Zato je prednost Studija B bila u tome što je funkcionisao prvo kao jedna mala, pa posle sve veća porodica. Nije važno ko je za miks pultom, ko za mikrofonom, ko cepa vesti sa teleksa, ko kuva kafu, a ko popravlja Revodž magnetofon. Svi smo radili sve i svako je u tim poslovima pomagao koliko je mogao“, govorio je Zoran Modli.
„Jednog dana pozvao me je direktor i pitao šta je potrebno da bismo pokrenuli drugi radijski program na srednjim talasima. Nije bilo druge nego da mu nabrojim šta je sve potrebno, sa nadom da će to ostati samo ideja“, zabeležio je Jovan Višković, tehnički direktor. Ali Dragan Marković nije mirovao. Uvek usmeren prema nečemu što je novo i drukčije, već je obezbedio dozvolu za eksperimentalno emitovanje novog programa i tražio od tehničke ekipe da sve završe pre nove 1973. godine.
Bilo je dosta posla za malu tehničku ekipu. U Nemačkoj su kupljeni delovi pa su sami pravili novu miksetu, a za novi predajnik u Borči zatražena je pomoć kolega iz EI. Među njima je bio Voja Dobrivojević, koga su posle ubedili da pređe u Studio B.
Drugi program je počeo da radi 22. novembra 1971. Bio je specifičan po tome što je 5 sati (od 13 do 18) emitovao samo vesti uz odabranu domaću zabavnu i narodnu muziku. Na ovom programu nije bilo reklama. Vesti su se emitovale na sledeći način: posle svake pesme voditelj je čitao tri vesti, a one su se menjale tako što bi se uvek dodavala jedna nova na dve iz prethodnog čitanja. Tako bi se svaka vest pročitala tri puta. Dnevno se plasiralo između 80 i 90 vesti i informacija.
„Bio je to originalan koncept, prvi program takve vrste u Jugoslaviji“, isticao je Miško Borisavljević, koji je i počeo da radi na Drugom programu kao tonski realizator. Branko Čupković je uređivao vesti: „Ja sam takoreći od prvog dana iz deska Borbe sa beogradske rubrike, pisao vesti za studio, što su i drugi, posebno mlađi novinari činili. Brzo su me registrovali da sam kao stvoren za radio. Glavno je bilo da je čovek stalno u zgradi i da retko ide kući, a mogao je da spava gde hoće u Borbinoj zgradi. Ja sam po dva meseca spavao u spoljno-političkoj redakciji. Kako da ne budem koristan za jednu takvu radio-stanicu koja je imala ambicije da pokrije ceo grad i sve važne događaje?“, govorio je popularni Čupko.
Drugi program je 1987. postao Radio Bubamara ili skraćeno, Radio Bum a urednik je bio Zvonko Pantić. Kako je došlo do promene koncepcije?
Zvonko Pantić: „Saznali smo od naših slušalaca da u Radio Beograd stižu pisma i protesti što se utakmice Zvezde i Partizana ne prenose u potpunosti ili većim delom programa, jer nikog ne zanima Rijeka–Osijek ili Borac–Titograd, a pošto Radio Beograd, radi u šemi Jugoslovenskog programa, on je obavezan da sve utakmice prenosi po nekoliko minuta. Tada smo došli na ideju da prenosimo samo utakmice Crvene Zvezde i Partizana, tako što bi se novinar telefonom uključivao u program i prenosio tok utakmice. Dogovorili smo se sa kolegama iz Vrnjačke Banje i Aranđelovca da oni prihvate nedeljom taj naš program. I to je imalo jako dobar prijem kod slušalaca. Program je naziv dobio zbog asocijacije na loptu koju svi zovu „bubamara“.“
Nije ovo bila jedina promena u programu. Korak dalje bio je izbor narodne muzike koja se emitovala samo nedeljom. Polako su počele da se emituju pesme koje u ono doba nisu smele ni u kafani da se pevaju, a kamoli da se puštaju na radiju. Na primer Igrale se delije, Oj vojvode Sinđeliću, Jeremija pali topa i druge. Studio B je i na taj način rušio barijere.
KLASIKA NA STUDIJU B
Novi, hrabar potez Studija B povučen je 17. jula 1978, kada je počeo da radi Koncert Studija B – nov program jedinstven po žanru i sadržaju: šest časova ozbiljne muzike. Time je Studio B dobio i svoj Treći program namenjen isključivo ljubiteljima koncertne muzike za koju se smatralo da pripada uskom krugu muzičkih „sladokusaca“ i koncertnim dvoranama u koje dolazi odabrana publika.
Zabeleženo je da je program otvorio Mocartov Divertimento u De-duru, a zatim su emitovana dela Sibelijusa, Šopena, Paganinija, Čajkovskog, Dvoržaka. Gost je bio dirigent Stanko Šepić, a kraj prvog dana pripao je Hendlovom oratorijumu Mesija.
Ideja o ovakvom programu nastala je kada su direktor Dragan Marković i Duško Radović shvatili da je učinjena velika nepravda prema klasičnoj muzici i da je ona takoreći proterana sa radio-programa. Naime, Centar za istraživanje javnog mnjenja objavio je zanimljive podatke da Studio B sluša 800.000 ljudi, da 48% slušalaca voli izvornu narodnu muziku, 41% stare gradske pesme, 40% su ljubitelji zabavne i pop muzike, 35% najviše voli novokomponovanu muziku a 11% je glasalo za ozbiljnu muziku. To je bio dovoljan argument i razlog da se Drugi program, koji se emitovao od 13 do 18 h, produži ozbiljnom muzikom na UKT talasima 94.9 megaherca i u stereo-tehnici.
Prvi saradnici voditelji bili su kompozitor Zoran Hristić, muzički pedagog Mileta Sajić, pijanista Aleksandar Vujić i asistent na FMU Ksenija Zečević. Kasnije su se priključili Dragoljub Katunac, Miodrag Azanjac, Katarina Tomašević, Bojana Žižić, Jasna Dokmanović, Milena Stojadinović. Urednik programa bio je Andrija Puzić a njegov prvi saradnik Vladan Erić. Svi oni imali su zadatak koji im je dao direktor Dragan Marković a to je da demistifikuju ozbiljnu muziku i da je uz zanimljive informacije i anegdote o poznatim autorima i izvođačima dela koja su na programu, približe novim slušaocima, baš onima koji misle da se ona sluša samo u svečanim odelima i u koncertnim dvoranama.
Koncert je sarađivao sa brojnim diskofilima, ljubiteljima klasične muzike koji su bili srećni da mogu da ustupe Studiju B svoje materijale. Zahvaljujući saradnji sa Beogradskom operom, Muzičkom omladinom, Filharmonijom, Sava centrom, Jugokoncertom i FMU, gosti Koncerta bili su gotovo svi zanimljivi ljudi, umetnici iz sveta ove muzičke umetnosti koji su boravili u Beogradu.
|
Milan Vlajčić: „Šestočasovni Koncert Studija B spada među najznačajnije poduhvate u našoj posleratnoj radiofoniji. Još jedan pun pogodak najbrže i najbudnije radio-stanice u zemlji, lekcija za sve one kojima su gnev i srdžba nad neobrazovanošću publike izgovor za nerad ili nesnalaženje pred novim kulturnim zahtevima.“ (Politika) Već sledećeg aprila, nova istraživanja o slušanosti radio programa potvrdila su opravdanost pokretanja Koncerta Studija B, koji je slušalo 18,9% slušalaca. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.