Feljton o Studiju B
02. 06. 2023.
Samo je jedan DDM
„Interno smo ga zvali gonič robova, a kasnije smo shvatili da je on najbolji šef koji može da se poželi“.
Ko je prvi počeo da Dragana Markovića zove DE DE EM, ne zna se, sem da je ta skraćenica vrlo brzo postala popularna, posebno među zaposlenima. Pretpostavlja se da je nastala zbog toga što se direktor Studija B uvek potpisivao kao Dragan D Marković (srednje slovo D je po ocu Dragomiru), a opet, to je bilo za njega vrlo važno jer su u to vreme postojala čak tri Dragana Markovića u novinarstvu. Jedan, sa srednjim slovom C bio je glavni i odgovorni urednik NIN-a, Politike, a takođe i scenarista. Drugi, sa srednjim slovom M, bio je novinar Borbe i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Svet.
Ali, samo je jedan DDM. Dragan je bio taj koji je diktirao tempo Studija B. Uvek mobilan, ceo radio držao je u svojim rukama, ne samo da je detaljno kontrolisao program već i rad i funkcionalnost tehnike, finansija, rad svih službi. Niko nije smeo da se upliće ni u njegovu kadrovsku politiku, nije bilo preporuka sa strane, ne daj bože primanja preko veze.
Istrajnost, zalaganje do krajnjih granica, neodustajanje od zadatka… sve je bilo u cilju stvaranja drukčijeg radija koji je, pokazalo se to vrlo brzo, uzdrmao temelje programske politike Radio Beograda.
Podsećajući se vremena nastanka Studija B, Dragan Marković u autobiografskim beleškama piše da je bilo sijaset prepreka za nesmetan rad ovog radija koji je „dočekan na nož“.
Republičko i državno partijsko rukovodstvo zaziralo je od takve stanice koja je mogla da podriva temelje postojećeg radiodifuznog sistema. Radio Beograd nije hteo da primi Studio B u klub lokalnih radio stanica i, u početku, niko iz Radio Beograda nije smeo da sarađuje sa Studiom B. Po tadašnjim propisima, niko nije mogao da pusti u rad stanicu ako to ne odobri stručna komisija Radio Beograda, a tehniku svake radio-stanice koja nije imala svoje inženjere, takođe je servisirala tehnika Radio Beograda. Ukoliko bi se desio neki kvar na uređajima, program bi bio obustavljen dok ne stigne pomoć iz Beograda.
Jasno sagledavši situaciju i ne želeći da ni od koga tehnički zavisi, Dragan Marković organizovao je ekipu inženjera i tehničara koji su bukvalno svojim rukama omogućili funkcionisanje Studija B. U stilu najboljih radnih akcija, stan je pretvoren u studio, napravljen je antenski sistem u Borči i nekoliko srednje-talasnih predajnika. I sve je urađeno u rekordnom roku. Kakav je to šok bio za rukovodstvo Radio Beograda kada se Studio B oglasio 1. aprila, i pre završetka emisionog centra u Borči.
„Ma, trajaće oni dva-tri meseca, pa će se ugasiti “, bile su prognoze njihovih stručnjaka. Ali, njihov monopol se polako rušio.
I pored nelojalnih pokušaja da se Studio B okvalifikuje kao radio van sistema, čak i van zakona, nije se uspelo u toj nameri. Naprotiv, ta konkurencija ne samo da je donela velike promene u demokratizaciji odnosa u jugoslovenskoj radio-difuziji, nego je doprinela i modernizaciji radija uopšte. Radio Beograd je pojavom Studija B shvatio da treba da teži savremenijem, a samim tim kvalitetnijem programu, tražeći nove forme radiofonskih izraza. A Studio B, opet, nije smeo da dozvoli da ga ponese nagli uspeh, tako da je taj konkurentski odnos istovremeno bio i podsticajan za obe strane.
Vremenom su ti odnosi postajali sve bolji.
Studio B kasnije je postao član Kluba radio-stanica, koji je prerastao u Udruženje radiodifuznih stanica Srbije. Polako su se osamostaljivale i druge lokalne stanice u
Srbiji koje su tražile i dobijale stručnu i tehničku pomoć od Studija B. Pa i Radio Beograd.
Komentari (1)
ostavi komentar05.06.
2023.
Високи професионалац
Имао сам част да будем у Редакцији Радио Југославије у време када је њен директор био Драган Д. Марковић. Дужност је обављао при крају своје успешне новинарске каријере и запаженог ангажмана као јавног радника у области културе. То доба политички није било нимало наивно: последњи дани "велике Југославије". Њен распад огледао се у борби за интересе републичких власти будућих држава. Радио Југославија је имала ту "срећу" да на места директора и главних уредника долазе углавном кадрови изван Србије. Д. Д. М. је био изузетак и по националности, али и по великом знању, што му је омогућило да Радио Југославију води на високом професионалном нивоу. Остаће упамћен и по људскости, квалитетном односу према новинарима, преводиоцима. Од Д.Д. М. се имало шта да научи. За разлику од оних који су по налогу републичких руководстава долазили у РЈ, све време радећи за интересе својих "главара".
Odgovori