Rad agencije USAID je stopiran, projekti širom sveta koji su u tom trenutku bili u fazi realizacije, a finansirani su iz sredstava SAD-a, su zamrznuti na tri meseca zbog revizije i neizvesno je šta će nakon isteka ovog roka biti sa njima. 

Sa direktorima i urednicima srpskih medija na Kosovu UNS je razgovarao o tome da li je i u kojoj meri ova odluka uticala na rad njihovih medija, s obzirom na to da se većina njih finansira projektno.

Direktorka Kontakt Plus radija Mirjana Milutinović kaže za UNS da je ovom suspenzijom, odnosno zamrzavanjem sredstava iz SAD-a, pogođena većina srpskih medija, navodeći da Američka ambasada u Prištini kroz medijski projekat podržava neformalnu koaliciju srpskih medija.

“To je program podrške medijskim sadržajima koji ukazuju na spinovanje i dezinformacije i koji kroz medijske pakete promovišu medijsku pismenost. Postoji i druga, pojedinačna, podrška medijima od strane Američke ambasade. Pojedini srpski mediji imaju kontinuiranu podršku Američke ambasade i NED-a. USAID je na Kosovu takođe podržavao medije kroz inovativne programe  sa akcentom na partnerstva sa NVO”, navodi Milutinović.

Regionalni USAID-ov program, objašnjava ona, Internews BMAP, (Balkan Media Assistent Program) imao je medijske partnere na Kosovu, srpske i albanske.

“Kroz ovaj program mediji su dobijali podršku za proizvodnju sadržaja, ali i konsultantske usluge za inovativniji pristup, društvene mreže, monetizovanje sadržaja”, kaže Milutinović i dodaje da je Kontakt Plus radio bio jedan od partnera.

Na pitanje, u kojoj meri će ova odluka uticati na albanske medije, Milutinović kaže, da će svi ozbiljniji, informativni mediji i medijske organizacije na albanskom jeziku takođe biti pogođene ovom odlukom o suspenziji, jer su sprovodile programe koje su podržavale američke agencije.

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu i urednica Radija Kosovska Mitrovica Ivana Vanovac podsetila je da je tromesečna pauza u svim programima pomoći za razvoj administracije, predsednika SAD Donalda Trampa, značila za medije obustavu pojedinih projektnih aktivnosti.

„Neki mediji su u ovom periodu u potpunosti oslonjeni na te projekte i njihovo zamrzavanje za njih znači tromesečnu ekonomsku neizvesnost, jer nakon revizije koja se trenutno vrši, postoji mogućnost da ti projekti ne budu nastavljeni“, navodi ona.

Srpski mediji na Kosovu, kaže Vanovac, 99 posto prihoda ostvaruju upravo kroz kratkoročne projekte.

„Premija je ako neki projekat bude potpisan na godinu, do godinu i po dana. Za medijske radnike su projekti iza kojih stoji Ambasada SAD u Prištini bili svojevrsna sigurnost, ne na duge staze ali ipak kakva – takva sigurnost. Za male lokalne medije to je ozbiljan udarac“, ističe ona.

Korektno bi bilo, smatra Vanovac, da je nova administracija dopustila da se projekti koji su u fazi realizacije privedu kraju, pa da ih kasnije, ukoliko procene da su bili nesvrsishodni i nepotrebni, eventualno ne produži.

„To bi dalo vremena medijima da se pripreme i u međuvremenu pronađu drugi izvor finansiranja. Ovako su stavljeni u nezavidnu poziciju. I onako male redakcije biće redukovane, a to znači da će doći i do opadanja kvaliteta rada medija i medijskog sadržaja, što logično podrazumeva lošiju informisanost građana”, napominje predsednica UNS-a na Kosovu.

Vanovac zaključuje da ne postoje fondovi solidarnosti koji bi pomogli opstanak medija u ovakvim kriznim momentima i da su oni sada prepušteni sami sebi.

Sa druge strane, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević smatra da zamrzavanje američke pomoći “neće značajno uticati na nezavisne medije koji izveštavaju na srpskom jeziku”.

“Ozbiljnija američka podrška medijima na Kosovu prestala je kada je IREX zatvorio svoju kancelariju 2014. godine. USAID nikada nije imao značajniji program za medije na Kosovu. Sredstva koja je američka administracija izdvajala za medijske projekte, generalno za sve medije, ne predstavljaju ni delić budžeta koji Vlada Srbije ili Vlada Kosova izdvajaju za podršku sebi bliskim medijima ili organizacijama”, tvrdi Dimitrijević i dodaje:

“Kada bi se ta pomoć vlasti u Beogradu i Prištini, koja se u većini slučajeva daje mimo konkursa, ukinula, ovi mediji ili medijske organizacije ne bi preživeli ni mesec dana i verovatno bi imali više problema od medija koji su navikli da rade sa malo sredstava. Srpski mediji na Kosovu, onaj nezavisni deo njih, najbolji su primer kako se preživljava bez novca decenijama unazad”, ističe Dimitrijević.

“Od nekadašnjih 107 zaposlenih, danas nas je ostalo svega sedamdesetak. Iako se već mesecima intenzivno trudim da unapredim program, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu, suočavam se s neminovnošću da zbog nedostatka kadrova započnem gašenje pojedinih emisija. Naglašavam, započinjem, jer će taj trend gašenja posle izbora krenuti vrtoglavo s obzirom, na upražnjene pozicije, ali i da je u međuvremenu zbog izbornih obaveza i pripreme programa za Novu godinu i Božić, zaposlenima korišćenje godišnjih odmora odloženo”.

Jovanovićeva u pismu dalje navodi da razume “da je Javni servis Kosova već godinama opterećen finansijskim poteškoćama”, ali problem RTK2 nadilazi isključivo finansijsku sferu”.

“Konstantna zabrana popunjavanja upražnjenih radnih mesta, prolongiranje konkursa za nabavku opreme, te neuslovni i nehigijenski radni prostor ukazuju na očigledne pokušaje obesmišljavanja rada srpskog kanala”.

Ukazuje i na loše radne uslove i nepoštovanje Statuta RTK.

“Od osnivanja kanala, tehnička opremljenost nije unapređena, dok su radni uslovi daleko ispod prihvatljivog nivoa. Iako statut RTK garantuje finansijsku i uređivačku autonomiju kanala, kao direktor nemam uvid u finansije. Dodatno, zakon predviđa da 10% prihoda od marketinga, uz budžetskih 10%, pripada RTK2 ali, ovo nikada nije sprovedeno u praksi”.

“Pored činjenice da su troškovi smanjeni za četrdesetak plata, da nam jedva jednom godišnje ekipe dobiju odobrenje za službeni put i rad van granica Kosova, pokušaji da mesečno bar po nekoliko radnika koji u proseku utrostruče radne norme nagradim bar minimalno su najčešće nerešiv problem. Odliv kadrova se u takvim okolnostima podrazumeva, a kod nas je već postao alarmantan, jer se u isto vreme ne dozvoljava  popunjavanje upražnjenih pozicija, pravdajući se odlukama Borda RTK”.

Jovanovićeva naglašava da se u pojedinim drugim redakcijama dozvoljavaju interni konkursi, konkretno u redakciji na turskom jeziku.

“U pokušaju da usporimo posledice odlaska kadrova, ovih smo dana najpre dobili odobrenje VD generalnog direktora da kolegu koji je stekao pravo na penziju, angažujemo ugovorom o uslugama, a čiji nam ostanak garantuje nastavak dokumentarnog programa po kome smo i poznati i hvaljeni kako među gledaocima, Srbima, Albancima, Bošnjacima i Gorancima tako i na festivalima širom regiona. Međutim, i ta je odluka poništena”, napisala je Aleksandra Jovanović.

Ona se osvrnula i na nedostatak vozila.

“U međuvremenu, od nekadašnjih sedam vozila za terenski rad,  koristimo dva, a od pre par dana zbog kvara samo jedno i to u jeku predzborne kampanje. Sve ovo rezultiralo je sa još tri najavljena raskida radnog odnosa”.

Jovanovićeva je na kraju istakla da “uprkos neprekidnim obećanjima, ništa se ne preduzima da se promeni ponižavajući status RTK2”.

“Zbog svega navedenog suočena sam sa dilemom: da li nakon višemesečnog neprekidnog nastojanja da se sačuva bar minimum dostojanstva, nastaviti  borbu za očuvanje kanala, kojim se dičili svi u vreme kad smo ga stvarali ili je poštenije dati ostavku i odstupiti pre nego što RTK2 u potpunosti izgubi svoj smisao i funkciju, jer je već negde neko odlučio da se korak po korak ugasi televizijski kanal na srpskom jeziku”, zaključila je direktorka RTK2 Aleksandra Jovanović.

Aleksandra Jovanović za Medija centar Čaglavica: Vaša saznanja su tačna

Medija centar Čaglavica postavio je direktorki RTK 2, Aleksandri Jovanović, 17. januara 2025. godine dva pitanja: da li je dobila odgovore na pismo koje je poslala na više od 30 adresa i koja su njena očekivanja u vezi sa tim. Pošto nismo dobili odgovor u prethodnom periodu, pitanja smo ponovili 21. februara 2025. godine i ponudili mogućnost za intervju. Međutim, danas smo dobili odgovor:

“Do ovog trenutka nisam dobila saglasnost za javni nastup od svog nadređenog, na šta me obavezuje Zakon i unutrašnji pravilnici RTK, što se ne odnosi samo na mene, već i na sve zaposlene u Javnom servisu Kosova. Međutim, mogu da potvrdim da su Vaša saznanja tačna. Pismo sam, vođena interesima RTK2 i odgovornošću prema misiji kanala na srpskom jeziku, kao i zaposlenima, zaista uputila na više od 30 adresa”, navela je Aleksandra Jovanović.

Jovanović je Medija centru Čaglavica potvrdila da je poslala pismo „vođena interesima RTK2 i odgovornošću prema misiji kanala na srpskom jeziku, kao i zaposlenima", te da ga je "zaista uputila na više od 30 adresa”, ali je, kao i UNS-u, rekla da nema saglasnost nadređenih za javno izjašnjavanje po ovom pitanju.

Jovanović je u pismu navela da smatra da se “kanal, osnovan na temelju Zakona o Javnom servisu, nalazi pred ozbiljnim urušavanjem”.

“Od nekadašnjih 107 zaposlenih, danas nas je ostalo svega sedamdesetak. Iako se već mesecima intenzivno trudim da unapredim program, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu, suočavam se s neminovnošću da zbog nedostatka kadrova započnem gašenje pojedinih emisija”, napisala je ona između ostalog.

Jovanović je istakla i da probleme u radu ovog kanala otežavaju i “konstantna zabrana popunjavanja upražnjenih radnih mesta, prolongiranje konkursa za nabavku opreme, te neuslovni i nehigijenski radni prostor, što ukazuje na očigledne pokušaje obesmišljavanja rada srpskog kanala”.

Direktorka RTK2 osvrnula se i na loše radne uslove i nepoštovanje Statuta RTK.

“Od osnivanja kanala, tehnička opremljenost nije unapređena, dok su radni uslovi daleko ispod prihvatljivog nivoa. Iako Statut RTK garantuje finansijsku i uređivačku autonomiju kanala, kao direktor nemam uvid u finansije. Dodatno, zakon predviđa da 10% prihoda od marketinga, uz budžetskih 10%, pripada RTK2 ali, ovo nikada nije sprovedeno u praksi”, napisala je, između ostalog, Jovanović.

Na inicijativu UNS-a Ahtisarijevim planom, a kasnije i Ustavom Kosova, srpskoj zajednici na KiM zagarantovan je „jedan nezavisni TV kanal na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati čitavu teritoriju Kosova“.

UNS i DNKiM ponovo ističu da postojeći kablovski kanal na srpskom jeziku RTK2 ne predstavlja niti pravno, niti funkcionalno ostvarenje tog ustavnog prava i obaveze kosovskih institucija prema srpskom narodu.

UNS i DNKiM su i ranije ukazivali da nezavisni kanal na srpskom jeziku mora da ima vlastiti Upravni odbor koji bira direktora, sedište u Gračanici i da moraju postojati zakonski mehanizmi koji će garantovati nezavisne finansije, upravljačku, uređivačku i programsku politiku.

UNS i DNKiM ponovo pozivaju međunarodne institucije, kao i srpske predstavnike u institucijama na Kosovu da insistiraju na potpunom funkcionisanju nezavisnog kanala na srpskom jeziku na Kosovu.

Novinari na Kosovu su najnezaštićeniji po pitanju bezbednosti, za raziku od ostalih u Srbiji koji imaju makar privid sigurnosti, poručio je na sastanku  Veran Matić, izvršni direktor ANEM-a, organizatora okupljanja u Severnoj Mitrovici.

Na osnovu izveštaja ogranka UNS-a na Kosovu i izlaganja okupljenih medijskih radnika, utvrđeno je da novinari nemaju poverenja u organe zadužene za bezbednost na Kosovu, da se često ne odlučuju na prijavljivanje slučajeva policiji jer se pribojavaju dodatnih pritisaka, ali i da iz tog razloga često ne žele javnu reakciju esnafskih udruženja.

Na sastanku su novinari i ostali medijski radnici bili u prilici da iznesu svoja iskustva u kojima je njihova bezbednost bila ugrožena. Bilo je reči o neadekvatnoj reakciji ili potpuno ignorišućem stavu policije prema napadima na novinare, neefikasnosti sudstva usled čega slučajevi zastarevaju, kao i neozbiljnosti Inspektorata za visokotehnološki kriminal u pogledu rasvetljavanja  pretnji  novnarima, što je kako se ispostavilo zajednički problem i medija na Kosovu i medija u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Nedostatak solidarnosti unutar srpske medijske zajednice, istaknut je kao još jedan otežavajući faktor.

Učesnici su predložili i prihvatili inicijativu da se od sada uspostavi bliskija saradnja medijskih radnika na Kosovu sa članovima Radne grupe za bezbednost novinara Srbije.

Iskazana je potreba za uspostavljanjem sardnje kosovske i policije Republike Srbije u razmeni informacija vezanih za ugrožavanje bezbednosti novinara sa obe strane.

Policija, tužilaštva i inspektorati za visokotehnološki kriminal su pozvani da ozbiljno pristupaju svakoj pretnji koja se upućuje na adrese novinara jer, kako su naveli „targetiranje kreira okolnosti za buduće napade“.

Ponovljena je potreba za formiranjem Komiije za nestale novinare na Kosovu, kojih je 17, a čija sudbina je i dalje nerasvetljena.

Prema podacima UNS-a na Kosovu, u proteklih par godina, najveći broj direktne ugroženosti novinara i medijskih radnika, zabeležen je u 2023. godini. Samo u nekoliko poslednjih dana maja i tokom juna meseca, zabeleženo je čak osam fizičkih napada na novinare. Tokom cele te godine, beleže se 32 slučaja napada na medije – pretnji, pritisaka, fizičkih napada i ometanja u radu.

U 2024. evidentirana su 22 napada, od kojih je jedan rezultirao povredom novinara.

Od početka 2025. zaključno sa današnjim danom, evidentirano je više slučajeva ugrožavanja bezbednosti odnosno nepriličnog postupanja policije prema novinarima na terenu, ali u svim evidentiranim slučajevima, oštećeni medijski radnici nisu želeli da Udruženje javno reaguje povodom tih nemilih situacija, kako bezbednost njih samih i njihovih redakcija ne bi dodatno bila pogoršana.

Sastanku koji je održan u prostorijama Centra građanske energije, prisustvovali su predstavnici ANEM-a Jelena Petković, Saša Mirković i Veran Matić, predstavnici UNS-a  Živojin Rakočević, Ivana Vanovac i Jelena Marković, ispred NUNS-a Tamara Filipović i Rade Đurić, Veljko Milić iz NDNV, Stevan Ristić ispred Asocijacije Medija.

Od medijskih kuća, svoje predstavnike su imali RTV Kim, Medija centar Čaglavica, KoSSev, Radio Kontakt Plus, Radio Kosovska Mitrovica, Radio Goraždevac, List Jedinstvo, Gračanica onlajn, kao i dopisništva RTS-a, Radio Beograda, TV Prva i B92, TV Juronjuz,  Glas Amerike.

Sastanak je organizovan u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, koji sprovodi ANEM u partnerstvu sa Insajder TV-om i Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Norveške vlade i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda.

Razgovorima su u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici, koje je organizovao UNS, a koji su izazvali veliko interesovanje novinara, ali i umetnika, prisustvovali predsednik UNS-a Živojin Rakočević, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, kao i menadžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica.

Popović je učesnicima predočio da se pod autorskim delom smatra duhovna tvorevina, izražena u određenoj formi koja iziskuje originalnost i kreativnost. 

Na pitanje novinara, da li sud kao originalnu autorsku tvorevinu tretira vest i izveštaj odgovorio je da ne. Razlog za to je, kako je dodao Popović, činjenica da autor deljenjem informacije nije pokazao svoj autorski pečat.

Međutim, ovo se, kako je rekao, ne odnosi na foto vest. Fotografija nastala na dnevnom događaju predstavlja autorsko delo.

Popović je naglasio da postoje materijalna i imovinska prava, ali da javnost sa tim nije dovoljno upoznata jer se o ovoj temi malo govori i zna.

„Mediji i novinari su dužni da ih poštuju time što će objavljivanjem sadržaja, bilo da se radi o fotografiji, tekstu ili video materijalu imati pisanu dozvolu, odnosno sačiniti ugovor sa autorom“, rekao je on.

Danas u moru informacija, istakao je Popović, mnogo češće dolazi do povrede autorskih prava i ona se mnogo više narušavaju.

“Ukoliko autor u svoj tekst koristi, unosi podatke iz nečijeg autorskog dela dužan je da to naglasi citiranjem, sa navođenjem autora, naslova i agencije sa koje je citat preuzet”, naveo je između ostalog Popović prilikom razgovora sa novinarima, medijskim radnicima i umetncima.

Na pitanje koliko traju prava autora odgovorio je - do kraja života autora, ali i 70 godina nakon njegove smrti.

Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija i ANEM-a razgovaraće sa novinarima i predstavnicima medija o solidarnosti, prevenciji napada, reagovanju na pretnje i procesuiranju nasilnika, kao i o drugim aktuelnim problemima i izazovima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu. 

U razgovoru će učestovati Živojin Rakočević, Ivana Vanovac i Jelena Marković (UNS), Tamara Filipović i Rade Đurić (NUNS), Veljko Milić (NDNV), Stevan Ristić (Asocijacija Medija), Jelena Petković, Saša Mirković i Veran Matić (ANEM).

Do sada su učešće na ovom razgovoru potvrdili: Tanja Lazarević i Nevenka Medić  (Kossev), Mirjana Milutinović, Dejan Simićević i Danijela Tomašević (Radio Kontakt Plus), Maja Fićović (Radio Kosovska Mitrovica), Maja Radojević  (RTV Most), Anđelka Ćup (Euronews, Gračanica onlajn), Ana Marković, (TV Prva i B92), Ivan Miljković (Radio Beograd, Riznica.net), Budimir Ničić (Glas Amerike, Medija centar Čaglavica), Darko Dimitrijević (Radio Goraždevac) i predstavnici redakcije Jedinstva.

Ovaj susret kolega iz centralne Srbije, Vojvodine i sa Kosova biće organizovan u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, koji sprovodi ANEM u partnerstvu sa Insajder TV-om i Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Norveške vlade i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda.

Razgovor će u ponedeljak, 17. februara, u Kosovskoj Mitrovici od 16 časova u Privatnom kulturnom centru "Akvarijus" voditi predsednica DNKiM-a Ivana Vanovac.

U utorak, 18. februara u Gračanici, od 12 sati u Domu kulture "Gračanica" razgovor će voditi sekretarka DNKiM-a Jelena Marković.

Molimo vas da svoje prisustvo potvrdite sekretarki DNKiM Jeleni Marković do 14. februara na imejl jelena.markovic@uns.rs, gde možete i unapred poslati pitanja za advokate.

Zoran Č. Vukadinović rođen je 16. februara 1957. godine u selu Svinjare. Osnovnu i srednju školu završio je u obližnjoj Kosovskoj Mitrovici. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Od 1981. do 1983. radi kao profesor filozofije, logike i psihologije u Prištini, a bio je i stručni saradnik na Radničkom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.

Kao honorarni dopisnik, pisao je za Tanjug i novosadski Dnevnik od 1980. do 1990. godine. Njegovi autorski tekstovi, objavljivani su i u listu Jedinstvo i časopisu Stremljenja.

Od 1989. godine, u Gradskoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kosovskoj Mitrovici, bio je rukovodilac Zavičajnog odeljenja, gde je prikupljao građu o razvitku pisane reči u gradu i okolini.

Bio je glavni i odgovorni urednik jubilarnog 60. broja časopisa  „Božuri sa Kosova – spomenica (1934-1994)“.

Poslednje godine radnog veka, proveo je na mestu direktora Univerzitetske biblioteke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde je dočekao i penziju.

Autor je brojnih studija, brošura i članaka iz pozicije hroničara i analitičara istorijskih prilika i ličnosti u  njegovom zavičaju. Koautor je obimne i vrlo značajne studije „Srpska prosveta i kultura u Kosovskoj Mitrovici 1836-1941“ koju je radio sa čuvenim profesorom Milovanom Bogavcem. Autor je brošura o istorijatu Hrama Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice i o ruskom konzulu Grigoriju Stepanoviču Ščerbini.

Pored publicističkog rada, Vukadinović je bio i strastveni atletičar. Poslednje dve decenije, aktivno se bavio i ostvario značajne uspehe u triatlonu, polumaratonu, planinskim trkama i planinarenju.

Sahrana Zorana Č. Vukadinovića, obavljena je u nedelju, 2. februara, na groblju u Rudaru.

Poslednje dve godine primetno je uklanjanje ćirilice sa javnih površina i objekata na Kosovu* i isticanje latinice. Kako ovom trenutku ocenjujete položaj srpskog jezika i ćirilice na Kosovu?

Položaj srpskog jezika i ćirilice trenutno je izazovan, jer se ćirilica sve više marginalizuje u javnom prostoru od kosovskih institucija. Ćirilica je sastavni deo srpskog kulturnog naseđa i njeno očuvanje nije samo pitanje prava naroda, već i bogatstva i različitosti.

Ocenjujem poražavajućim ovo što se trenutno događa i pogotovo je za mene poražavajuće ćutanje i neaktivnost predstavnika institucija u cilju odbrane ćirilice, jer se ta odbrana je bi smela svesti na Poverenika za jezike ili na saopštenje neke političke stranke, već ta borba mora biti aktivnija i angažovanija.

Šta o tome kaže Zakon o upotrebi jezika?

Zakon o upotrebi jezika nije jasan u tome da garantuje upotrebu ćililice. U njemu se navodi da se odnosi na srpski jezik i pismo.

Ovaj Zakon zbog nepreciznosti daje slobodu interpretacije svakome ko ga je prekršio u poslednje dve godine. Sa druge strane, znajući pravnu doktrinu kosovskih institucija, moj stav je da zakon nijednim slovom ne difiniše latinicu kao srpsko pismo. Na taj način, one koje koriste latinicu, čini prekršiocima Zakona.

Kada postoji kršenje zakona, koje su sankcije?

Sankcije su predviđene administrativnom uspostavom Ministarstva javne uprave, koje sada više ne postoji, već je integrisano u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Te sankcije trebalo bi da Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovede na našu preporuku. To otežava mogućnost sankcije, jer upravo oni koji krše zakon trebalo bi da sami sebe kazne na našu preporuku.

Sankcije su svakako simbolične i verujem da bi mnogi koji potiskuju ćirilicu vrlo rado i novčanu kaznu platili kao dokaz svojeg “patriotizma” i borbe protiv ćirilice.

Da li je bilo konsultacija sa kancelarijom Poverenika kada su uklanjane table na ćirilici?

Nije. Najčešće mi za takve akcije saznamo tek iz medija ili nakon što izađemo na teren. Konkretno, mislim da nas je akcija zamene tabli zatekla nestremne.

Reakcija je već bila zakasnela u trenutku kada su table već postavljene. Najčešće kancelariju Poverenika kontaktiraju institucije poput Agencije za registraciju. Ima i nekih organizacija koje zaista rade svoj posao i koje, ako treba, pre donošenja nekog novog dokumenta, formulara, konsultuju nas.

Mnogo je više organizacija i institucija koje stihijski, bez plana i konsultacije, sprovedu neku aktivnost. I onda konstatuju da su napravili grešku, ali da je greška nepopravljiva, zato što više nema novca u budžetu za ponovno sprovođenje tih aktivnosti.

I kada je sprovedena jedna od takvih aktivnosti, odnosno kada su uklonjene  topografske table, javio se još jedan problem.  Natpis na srpskom jeziku ispisan je manjim fontom.

Table na ulazu u gradove su na početku, bar kada su u pitanju fontivi bile korektne. Prvo je bio ispisan naziv na albanskom, a zatim na srpskom jeziku. Nakon toga postavljene su, ako se ne varam, table na kojima je pisalo “Dobro došli u Zvečan”, gde je natpis na srpskom jeziku bio umanjen i na drugom mestu.

Naravno, mi smo reagovali i u jednom i u drugom slučaju. Poslali smo Ministarstvu infrastrukture preporuku i naša reakcija je potupno jasna. U ovim slučajima krši se član Ustava koji se bavi pitanjima zajednica, koji kaže da se imena naseljenih mesta moraju ispisati na službenim jezicima redosledom koji poštuje etnički sastav stanovništva tog naseljenog mesta. Parafrazirao sam stav Ustava, ali je on vrlo jasan.

Prvi natpis trebalo bi da bude na jeziku zajednice koja čini većinsko stanovništvo.

I kada uzmete sad sve to obzir, kako biste uporedili položaj ćirilici i poštovanje Zakona o upotrebi jezika sada u odnosu na prethodne godine?

Ne bih upoređivao položaj ćirilice, već odnos kosovskih institucija prema ćirilici.

Stav institucija je oduvek bio jasan i tu mislim da nema nikakve promene. Težnja za potiskivanjem ćirilice je konstanta. Sa druge strane, ćirilica kao takva ne bi smela da zavisi od stava kosovskih institucija, već od nas koji ćirilicu koristimo.

Mislim da mi moramo uložiti više na njenoj odbrani, jer znamo kakav je stav onih koji bi da potisnu ćirilicu.

A kakva je uloga kancelarije Poverenika u promovisanju ćirilice?

Mi nismo institut za zaštitu jezika, niti promoter ćirilice ili latinice. Mandat kancelarije je prevashodno jezik u administraciji.

I mi, naravno, reagujemo svaќi put kada se dese slučajevi poput onih o kojima razgovarali. To su znakovi koje je postavilo Ministarstvo infrastrukture ili table na srpskim institucijama koje su skinute na Severu. Mi tu, naravno, reagujemo po službenoj dužnosti, to je naš posao, ali se pre svega bavimo upotrebom jezika u institucijama. I to su u većoj meri administrativni, a u manjoj meri procesi poput zaštite ćirilice.

Koliko ste žalbi dobili za kršenje Zakona upotrebi jezika od početka godine?

Od početka godine mislim da smo dobili oko 40 žalbi. Većina tih žalbi se reši brzo.

Nakon kontakta sa institucijom koja prekraši Zakon, najčešće bude rešen problem. Ipak, ima problema koje držimo i dalje kao otvorene slučajeve, a to su, recimo, saobaraćajni znaci. Čak su i tu pojedini slučajevi rešeni. Recimo, u Opštini Štrpce, na žalbu samog predsednika Opštine.

Neki su u procesu rešavanja u Lipljanu, na žalbu advokatkinje Jovane Filipović.

Koliko je postupaka pokrenuto?

Svaka žalba pokreće postupak, ali se neke žalbe grupišu u teme.  Na primer, imali smo, mislim, četiri ili pet žalbi u vezi sa saobraćajnim znacima. To je za nas jedna tema.

U razgovoru su pomenuti neki slučajevi kršenja Zakona o upotrebi jezika. Koliko je pak institucija koje poštuju Zakon o upotrebi jezika?

Vrlo malo, zaista. Mi svake godine, na nekim način, pokušavamo da naglasimo uspeh tih institucija kroz neke aktivnosti poput dodele nagrada. I tu su najčešće, opštine Štrpce i Gračanica. Ima još par opština sa albanskom većinom, koje uglavmnom dobro to rade.

Ima i centralnih institucija koje bolje sprovode Zakona oko upotrebi jezika. Nismo naišli na slučaj idealnog sprovođenja Zakon o upotrebi jezika ni u jednoj instituciji.

Na šta bi još trebalo skrenuti pažnju javnosti kada se radi o kršenju Zakona o upotrebi jezika?

Javnost u Srbiji bi i te kako morala da zna da su za položaj srpskog jezika i ćirilice možda jednako odgovorni srpski predstavnici - svojim nedelovanjem na funkcijama za koje su se kandidovali i žučno borili. Sa tih pozicija nikada nisu zauzeli stav o kršenju prava na upotrebu srpskog jezika, osim u nekom saopštenju.

Mislim da ta saopštenja ne čita niko od onih koji naša prava krše. Za zaštitu prava na upotrebu srpskog jezika, potrebno je svakodnevno angažovanje. Jako je bitna i odgovornost nas samih.

Naivno je reći: “Imamo poverenika, on će to rešiti”. To se, na žalost, ne rešava tako.

„Tekst u kojem se naizmenično prepliću kontrasti najdubljih ljudskih osećanja – strah i snaga, kao i bezizlaznost i nepokolebljiva nada, ukazuje na važnost teme koja upravo time i zavređuje veliku pažnju javnosti. Sama činjenica da je nakon objavljivanja ovog teksta došlo do brojnih reakcija političkih predstavnika, predstavnika Kfora i Euleksa te da je on podstakao i druge kolege da se bave problemom seksualnog uznemiravanja i o tome izveštavaju, a naročito što je osmelio žene, pre svega na severu Kosova, da progovore i prijavljuju slučajeve – neupitno zaslužuje podršku ka daljoj borbi za pravdom i stajanju na put ugrožavanju prava žena na Kosmetu”, navodi se u obrazloženju žirija.

Nagradu u oblasti radijskog novinarstva „Rade Tomić” žiri je odlučio da dodeli novinarki  Kontakt plus radija Sandri Dobrić za novinarski rad „Kosovski sevdah Saške Stefanović”.

„Kroz novinarsku etiku, duboko razumevanje i proučavanje lokalnih i nacionalnih tema, ovim radom, dala je doprinos u oblasti očuvanja kulture i identiteta, te je njime i istakla značaj tradicionalne muzike i narodnih običaja. Njena pripovedačka veština, razumevanje muzičke scene i izvođačkog sveta, kao i sposobnost da na svojstven način objasni i prenese na čitaoce važnost očuvanja muzičke tradicije i značaj umetničkog izraza, kroz fokus svoje priče, istakla je ne samo muzički talenat Saške Stefanović već i životni put mlade umetnice koja je nastavila porodičnu tradiciju i tradiciju kulturnog nasleđa regiona”, naveo je žiri.

Najviše prijava pristiglo je za kategoriju televizijsko novinarstvo. Žiri je doneo odluku da nagradu "Živojin Čelić" dodeli novinarki Televizije Most Marijani Ristić za reportažu „Majka hrabrost, Stanika Lazarević”.

„Priča o Staniki Lazarević je priča o hrabrosti. Autorka je kroz prizmu proživljenih decenija majke i supruge, stavila akcenat na to da su istinska vera, majčinska ljubav i hrabrost žene nesalomivi pred životnim, sudbinskim nedaćama. Time je i odala počast, kako palim srpskim herojima, tako i svima onima koji žive da bi kroz njih živelo i sećanje na junaštva njihovih, i naših, stradalih boraca”, naveo je žiri u obrazloženju.

O nagradama je odlučivao žiri u sastavu Aleksandra Orlić (predsednica žirija), Dubravka Nikolić i Gordana Eror i sve odluke doneo jednoglasno.

UNS-ov ogranak na Kosovu i Metohiji godišnje novinarske nagrade dodeljuje treću godinu zaredom.

Do sada su nagrade dobili: urednica portala „Gračanica onlajn”, Anđelka Ćup (2022), snimatelji „Nju presa“ Jovica Karadžić i Nebojša Đokić (2022), novinarka „Radija KiM”, Aleksandra Arsić (2022), novinarka Radija Kosovska Mitrovica Ivana Vanovac (2022), novinarka medijacentar.info Sanja Đokić (2023), glavni i odgovorni urednik portala Riznica Ivan Miljković (2023) i dokumentarista Žarko Joksimović (2023). 

U radu Skupštine mogu učestvovati koleginice i kolege koje imaju izmirenu članarinu za 2023. godinu. Obavezno je da članovi ponesu novinarsku legitimaciju.

Koleginicama i kolegama koji nisu sa centralnog Kosova, UNS će pokriti putne troškove uz prethodno javljanje na imejl jelena.markovic@uns.rs.

Nakon sednice Skupštine, u 13 sati, biće održana dodela Godišnjih nagrada UNS-a na Kosovu za 2024. godinu.  

U protekloj godini, prema mišljenju novinara, članova ogranka Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu, Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) izdvojile su se, kao najbolji saradnici u komunikaciji sa novinarima, Andrijana Živanović (Dom kulture „Stari Kolašin” u Zubinom Potoku) i direktorka NVO „Pravo na pravo” Milica Stojanović Kostić.

U obrazloženju koleginica i kolega se navodi da Dom kulture „Stari Kolašin“, kojim rukovodi Andrijana Živanović, godinama neguje dobru saradnju i uzajamno poštovanje sa medijima.

Ova ustanova, prema oceni novinara, odgovornim i srdačnim odnosom prema medijskim radnicima, u velikoj meri im olakšava rad, prvenstveno brzim i spremnim odgovorom na novinarske zahteve koji su im upućivani radi poboljšanja programskih sadržaja, pravovremenog i kvalitetnog informisanja javnosti.

“Zahvaljujem svim ljudima koji smatraju da Dom kulture ‘Stari Kolašin’ na čelu sa mojom malenkošću, radi jednako važan posao kao i novinari. Smatram da novinari ne mogu bez onoga što se u Domu kulture radi, a to su događaji koje organizujemo. Takođe, ni mi u Domu kulture ‘Stari Kolašin’ ne možemo bez informisanja o onome što se radi”, rekla je Andrijana Živanović.

Istakla je važnost saradnje Doma kulture “Stari Kolašin” sa medijima, naglašavajući da je neophodno da se njihov rad predstavi široj javnosti.

“Na Kosovu i Metohiji je kultura ostala kao jedini bastion negovanja srpskog naroda. Kultura ima tu priliku da bude važna i za centralnu Srbiju. Drago mi je da se prepoznajemo na ovom putu koji je i za nas i za sve novinare važan”, naglasila je Živanović.

U obrazloženju novinara, članova UNS-ovog ogranka na Kosovu i Metohiji navodi se da se Milica Stojanović Kostić, direktorka NVO „Pravo na pravo“ u protekloj godini, pokazala kao jedan od najažurnijih saradnika medijskih radnika. Stojanović Kostić, prema oceni novinara, pokazala je svest o važnosti saradnje medija i organizacija civilnog društva u ostvarivanju zajedničkog cilja – menjanja društva nabolje.

„Meni je iz više aspekata drago što sam dobitnica ovog priznanja. Pre svega, što dolazim iz te branše i znam koliko je važno za novinare da imaju odgovore. Važno je da pronalaze kritička mišljenja kojih je danas sve ređe. Jako je važno naglasiti da su danas, nažalost civilni sektor, ali i mediji, ostali ti koji nekako brane interese građana, za razliku od institucija koje bi to trebalo da rade“, rekla je Stojanović Kostić.

Prema oceni članova Udruženja novinara Srbije na Kosovu, priznanje  “Crni božur” ove godine pripalo je predsedavajućem SO Gračanica Milanu Dimitrijeviću. Ovo priznanje ni ove godine nije uručeno.

U obrazloženju koleginica i kolega se navodi neprofesionalan odnos prema koleginici, novinarki Medija centra Čaglavica Katarini Marinković i uvredu njoj upućenu tokom javnog događaja.

„Zadatak novinara na terenu je da u ime građana, zahteva odgovore od lica koja su se na određenim pozicijama našli zahvaljujući poverenju građana. Sa tih pozicija, oni bi trebalo da deluju u ime građana i u tom poslu budu maksimalno transparentni i saradljivi sa medijima kao izaslanicima javnosti, te da novinarsko insistiranje na odgovoru ne shvataju kao napade na njihovu ličnost, već kao pozivanje na odgovornost i veću angažovanost na polju rešavanja problema građana“, stoji u obrazloženju.

Predsednica UNS-ovog ogranka na Kosovu i Metohiji Ivana Vanovac zahvalila se dobitnicama „Belog božura“ na divnoj saradnji u prethodnih godinu dana i uverenju da će se takva saradnja nastaviti i u narednim godinama.

„Priznanje 'Crni božur' nije nikakva uvreda onome kome se uručuje već samo poziv na dobru saradnju, na saradnju koja može da bude toliko dobra u narednih godinu dana da se ime sa priznanja 'Crni božur' nađe na priznanju 'Beli božur'. To je naš cilj“, istakla je Vanovac.

Novinari su glasali onlajn, a ove godine je u konkurenciji bilo 12 predloga za priznanje „Beli božur” i osam kandidata za „Crni božur“.

Priznanja “Beli i Crni božur” ustanovilo je 2014. godine Udruženje novinara Srbije na Kosovu, kako bi ukazalo na pozitivne i negativne primere saradnje institucija, pojedinaca i organizacija na Kosovu i Metohiji sa medijima i novinarima.

Na festivalu će, u okviru revijalnog programa, biti prikazana tri filma „Sanjalice“ Vladimira Petrovića, „Bitlvania“ Rastka Šejića i „Dobročinitelj“ Boška Milosavljevića i Milana Kićevca. Festival otvara film Vladimira Petrovića „Sanjalice“. 

„Filmovi koje vam nudimo u revijalnom delu programa, ali i u takmičarskom su, svaki na svoj način, upravo podsećanje na to koliko zapravo umetnost i pravi život, imaju iskonske odgovore na sve istorijske i društvene nedaće i koliko su zapravo vitalni, bez obzira na sve okolnosti koje im nisu naklonjene“, saopštili su organizatori.

„Film "Sanjalice" (2024) režisera Vladimira Petrovića je film o osvajanju sloboda i nepobedivosti duha. Prati put razvoja prvog beogradskog ženskog benda „Sanjalice“, njihove životne priče i borbu za ravnopravnost, ali i avanture s putovanja i turneja.

Film "Bitlvania" (2022) scenariste i režisera Rastka Šejića, pobednika Grafest-a 2021. godine, nudi nam jedan duhovit, muzički film, koji oslikava put sudbina i duhovne povezanosti lokalnih stvaralaca sa muzičkom grupom Bitlsi i izmaštanim, a duboko realnim putem njihove isprepletenosti.

Ostvarenje ''Dobročinitelj'' (2023/2024) autora Boška Milosavljevića i Milana Kićevca je snažan film u kome se prepliću istorijsko (sudbinsko) i savremeno. Kroz priču o životnom putu jednog od najvećih srpskih humanitaraca, oslikava puteve srpskog naroda kroz stalnu težnju i borbu za slobodu, nepokolebivost i veru, ali i prikazuje koliko lično može biti kolektivno i koliko pojedinac može da uradi za društvo“, reči su Žarka Milenkovića, selektora revijalnog dela programa. 

Svi revijalni filmovi biće prikazivani u večernjem terminu od 19 časova. 

Na konkurs za takmičarski deo programa prijavilo se ukupno 25 autora i ostvarenja, mahom televizijskih formi, dok je selekciju prošlo njih 14 i oni će biti prikazani u tri bloka tokom tri festivalska dana.

„Sudeći po ovogodišnjoj selekciji, a uprkos svim uznemirujućim vestima koje svakodnevno dobijamo, autori su odabrali da se bave temama koje iako dotiču tešku i surovu istinu, podsećaju da ovi prostori zaista jesu utočište i lečilište za dušu, kako kaže jeromonah Petar govoreći o Visokim Dečanima“, kaže Nevena Matović o selekciji radova i dodaje:

„I ako bih sada samo pošla od naslova koji čine ovogodišnju selekciju, da umem napisala bih pesmu u koju bi stala i bezgranična lepota, živonosni istočnik, biseri, trajanje, kuća, sreća, vera, kovači i poezija, crkva i crkve, svetitelji i arhanđeli, čuma, ćerpiči i zvekiri, vino i čokoti, straža i čuvari i Straža na Novom Brdu. Sigurna sam da je sve ovo inspiracija i autorima, ove godine većinom autorkama, da opstanu u okruženju koje niti je humano, niti je normalno“, zaključuje Matović.

Blokovi takmičarskog programa biće prikazani po sledećoj satnici:

Blok 1, 10. 12. od 13 časova;

Blok 2, 11. 12. od 13 časova i

Blok 3, 12. 12. od 12 časova. 

Pobednike će odlučiti žiri u sastavu Ivana Vanovac, Đorđe Jevtić, Dejan Dabić i Igor Stanojević. 

Filmovi koji će biti prikazani u revijalnom delu programa u Gračanici, svoje prikazivanje imaće i u Kosovskoj Mitrovici u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ 11. decembra  2024. godine po sledećim terminima:

„Bitlvania“ Rastka Šejića – 18:30 časova

„Sanjalice“ Vladimira Petrovića - 21 čas

„Dobročinitelj“ Boška Milosavljevića i Milana Kićevca – 22:30

Festival organizuje Dom kulture Gračanica uz podršku Ministarstva za kulturu i Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije. 

Nagrade se dodeljuju za najbolja novinarska ostvarenja u tri kategorije:

1. Nagrada za televizijsko novinarstvo „Živojin Čelić“ (može biti nagrađen i snimateljski rad)

2. Nagrada za novinarstvo na radiju „Rade Tomić“

3. Nagrada za novinarstvo u štampi „Milisav Milić“ (obuhvata i onlajn medijske sadržaje, agencijsko novinarstvo, kao i fotografiju)

U sve tri kategorije (televizija, radio i štampa) ravnopravno se može kandidovati i uređivanje.

Za nagrade mogu da budu predlagani i da samostalno konkurišu i novinari koji nisu članovi UNS-a, ukoliko žive i rade na Kosovu.

U svakoj kategoriji biće dodeljena po jedna nagrada.

Pravo predlaganja i pravo učešća na konkursu imaju svi zainteresovani.

Svaki autor može konkurisati samo sa jednim medijskim sadržajem u svakoj kategoriji. U slučaju da istog autora kandiduje više predlagača žiri određuje koji će predlog ući u konkurenciju.

UNS na Kosovu raspisuje konkurs u saradnji sa misijom OEBS-a.

Rok za slanje predloga je 11. decembar 2024. godine.

Predloge za nagrade treba poslati putem formulara u nastavku. Neophodno je da predlagač klikne na link nagrade za koju želi da pošalje predlog i popuni formular.

Treću godinu za redom UNS na Kosovu dodeliće sredinom decembra nagrade za najbolja novinarska ostvarenja u prethodnoj godini u tri kategorije - televizijsko novinarstvo, novinarstvo na radiju i novinarstvo u štampi.

U oblasti televizijskog novinarstva može biti nagrađen i snimateljski rad, dok kategorija novinarstva u štampi obuhvata i internet i agencijsko novinarstvo kao i fotografiju.

U sve tri kategorije ravnopravno se može kandidovati i uređivanje.

Nagrade koje se dodeljuju na Kosovu i Metohiji do sada, osim nagrade „Mirko Čupić“ koju dodeljuje redakcija „Jedinstva“ za istinito i istraživačko novinarstvo i za novinarsku hrabrost, nisu nosile imena.

Rade Tomić

Rade Tomić rođen je 1952. godine u Kuršumliji. Krajem šezdesetih godina njegova porodica se preselila u Prištinu. Zapošljava se u Radio Prištini 1984. godine kada je program ovog radija na srpskom jeziku emitovan samo četiri sata dnevno. 

Bio je urednik i voditelj informativne emisije «Novosti dana» i večernjeg «Dnevnika», kao urednik specijalizovanih emisija o zbivanjima na Kosovu i Metohiji, a kasnije i aktivni učesnik tih događaja kao član Odbora Srpskog pokreta otpora na Kosovu i Metohiji. 

Bio je potpredsednik Odbora za uvođenje celodnevnog programa na srpskom jeziku na Radio Prištini 1988. godine, što je i ostvareno 1989. godine.

Kao urednik večernjeg «Dnevnika» 1988. godine dobio je prvu nagradu na Festivalu radijskog stvaralaštva u Ohridu.

Posle izgnanstva sa Kosova i Metohije bio je odgovorni urednik programa Radio Prištine, iseljenog u Prokuplje, gde je ostao do smrti 2004. godine.

Dobio je dve godišnje nagrade za novinarstvo Društva novinara Kosova i Metohije.

Živojin Čelić

Živojin Čelić je rođen 1966. godine u Prištini. Radni vek je počeo 1988. godine u tada otvorenom Dopisništvu RTS-a u Prištini.

U RTS-u je radio 30 godina na različitim pozicijama. Od 1999. do 2001. godine bio je šef produkcije „Srbija Danas“, a od tada do smrti, odnosno 2017. godine, reditelj popularnog kviza "Slagalica". Honorarno je sedam godina radio kao producent i snimatelj agencije Rojters.

U periodu od 2002. do 2004. godine bio je i producent programa na B92 – „Timofejev“ i „Veče sa Mirjanom Bobić“, dok je od 2009. do 2015. godine radio i kao reditelj emisije „Porodični lekar“ na Studiju B.

Osnovao je 2002. godine i vodio Udruženje građana „Vesta“, prvu produkciju neprofitnog i obrazovnog filmskog i TV programa u Srbiji.

Za dokumentaristički rad, kao autor i producent, nagrađivan je na domaćim i međunarodnim festivalima.

Dobitnik je specijalne nagrade žirija na Međunarodnom festivalu turističkog, sportskog i ekološkog filma (MEFEST) i Zlatne masline na Internacionalnom filmskom festivalu u Baru za dokumentarni film „Kako smo čekali Tiski cvet“ 2002. godine.

Za isti film nagrađen je i 2003. godine Zlatnom plaketom na festivalu Leonardo Parma u Italiji, a godinu dana kasnije (2004) Gran pri (Gran prix) za najbolji film Beograskog Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za film „After life“.

Milisav Milić

Milisav Milić rođen je 1939. godine u Bukošu kod Vučitrna. Četiri decenije proveo je u novinarstvu. Počeo je omladinskim glasilima u Kosovskoj Mitrovici, gde je bio i glavni i odgovorni urednik Gradske tribine mladih.

Bio je dopisnik «Borbe» i Radio Prištine iz Kosovske Mitrovice. Od 1965. godine radi kao dopisnik Radio Beograda iz Prištine. Polovinu radnog veka proveo je kao dopisnik Televizije Beograd sa Kosova i Metohije i šef dopisništva RTS-a u Prištini.

Posle bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO-a, ostao je u Prištini pokušavajući da održi redakcije programa na srpskom na Radio- televiziji Priština. Posle napuštanja Prištine sa kolegama je osnovao TV Most u Kosovskoj Mitrovici, čiji je bio i prvi direktor.

Radio je i u lokalnim listovima, bio glavni i odgovorni urednik gradskog glasila „Ulpiana“, a kasnije i „Prištinskog magazina“. Sarađivao je sa NIN-om, Dugom, Ilustrovanom Politikom...

Bio je predsednik Društva novinara Kosova, predsednik Aktiva novinara dopisnika sa Kosova i Metohije i predsednik Saveza novinara Jugoslavije.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja - nagrade za godišnje ostvarenje RTV Beograd 1981. i 1987. godine, UNS-ove nagrade «Svetozar Marković» 1982. godine, Ordena Republike sa bronzanim vencem i Novembarske nagrade grada Prištine 1989. godine.

Dobitnica je velikog broja priznanja i nagrada, a posebno joj je značila nagrada koju je dobila od kolega iz Radio Kosovske Mitrovice, kao i od Grada Kosovska Mitrovice u kojem je provela najveći deo svog radnog veka.

Iznenada, u 59. godini života, u junu je preminuo kamerman RTS-a Žarko Rakočević. Od 1985. godine radio je u Televiziji Priština, a pre 25 godina započeo je rad u Radio-televiziji Srbije.

Njegov objektiv zabeležio je najvažnije projekte RTS-a iz sfere sporta, politike, diplomatije. Snimao je verske događaje i televizijske filmove. Uspešno, kao glavni kamerman, vodio je ekipu kroz posao kome je pristupao kreativno, umetnički i sa ljubavlju. 

U ovoj godini napustio nas je i snimatelj RTV Priština i RTV Most Boban Sekulić. U RTV Priština i JP Mreža Most snimio je neke od najvažnijih kadrova i zabeležio trenutke koji dramatično oslikavaju, nejčešće tragičnu, sudbinu ovog prostora.

U vrlo složenim političkim prilikama sa čestim incidentima na terenu, Boban Sekulić je bio stalno prisutan, a njegova kamera i snimateljski instinkt zadužili su našu profesiju i proneli istinu o svemu što se događalo na Kosovu i Metohiji.

Dugogodišnja novinarka Televizije Most Mirjana Nedeljković preminula je ove godine u Beogradu u 63. godini posle duge i teške bolesti. Od 1996. godine započinje novinarski rad na RTS-u, u Radnoj jedinici Radio televizije Priština sve do 2010. godine, kada prelazi u Televiziju Most u Zvečanu.

Tokom svih nemilih događaja na prostoru Kosova od 1998. godine, bila je jedna od retkih žena koja je izveštavala sa svih kritičnih terena, uvek je bila na licu mesta i pratila dešavanja, ne obazirući se na opasnosti.

Krajem avgusta ove godine preminuo je dugogodišnji novinar Radosav Rade Negojević, u 75. godini života. Novinarstvom se bavio više od 40 godina.

Od 1974. do 1980. godine radio je kao novinar na Televiziji Priština, a bio je i šef dopisništva Politike Ekspres u Prištini. Od 2000. do 2003. godine bio je urednik na RTS-u, a kao novinar-urednik radio je i na Televiziji Most. Dobitnik je više godišnjih nagrada i priznanja.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević je istakao da se moramo okrenuti unazad i pomisliti šta smo sve prošli, šta su ti ljudi prošli i šta je sve kroz nas prošlo.

“Šta je sve prošlo kroz Slavicu, Žarka, Bobana, Mirjanu, Radeta. Kakve sile i kakve slike? Svako ko misli da te slike mogu kroz nas proći, a da ne ostave trag, taj se prevario. Ti tragovi, sudbina ovog prostora, nesrećna sudbina naše profesije, život polomili su ove ljude pre vremena. U to sam gotovo siguran”, istakao je Rakočević.

Govoreći o Žarku Rakočeviću, rekao je, da je bio predstavnik one generacije prištinskih Srba čiju su mladost i zrelost obeležile fatalne društvene promene.

“Žarko odlazak iz Prištine nikada nije preboleo. Njegova rečenica koja se pamti je ‘U Beogradu smo krivo srasli’. Izgleda da je usud ovog prostora to krivo srastanje. Svaki čovek ima lice kakvo zaslužuje i nosi ga kroz život. Lepo lice Žarka Rakočevića uvek sam video u slikama koje je on pravio i slao u svet. Ne mogu da se ne setim trenutka kada sam na Slagalici u odjavnoj špici video uokvireno njegovo ime. To je bio trenutak kada sam izgleda istinski shvatio da je otputovao i da nije sa nama”, naveo je Rakočević.

Novinarka Snežana Simić je govoreći o Slavici Radulović istakla da je bila izuzetan profesionalac, ali i osoba sa dobrim humorom.

“To što je bila dobar novinar je deo njenog profesionalnog života. Ona je bila posvećena baka, majka, supruga, sestra. Ono što smo najviše voleli kod nje je njen humor. Imala je neverovatan dar da svakom čoveku zna da se obrati. Slavica je volela da joj čitam. Vladika Nikolaj Velimirović je govorio ‘Budimo optimisti jer smrt nije tako strašna kako strašljivci govore. Svako seme istruli pre nego što iz njega nikne cvet. U smrti mi trulimo da bismo cvetali u novom životu’”, citirala je vladiku i istakla da je Slavica jedan najdivniji cvet koji postoji negde tamo gde ćemo i mi otići.

Sećanje na Mirjanu Nedeljković podelila je sa prisutnima njena dugogodišnja koleginica i prijateljima, novinarka Jasmina Stojković.

“Bila je jedna od onih novinarki koja je beležila novinarstvo neposredno pre, za vreme i nakon oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji. Izveštavanje sa terena je volela iznad svega. To je bila njena najveća ljubav. Tako je i zavolela novinarstvo i profesiju kojoj je bila odana do kraja, dajući joj sebe bez ostatka. Ostali su njeni izveštaji, emisije sa terena koji su svedočanstvo jednog vremena. Potpisivala ih je Mirjana Nedeljković koja bi trebalo da bude primer profesionalnog, hrabrog i odgovornog novinara, kako današnjim mladim kolegama tako i budućim generacijama novinara”, istakla je Stojković.

Novinar Radio Gračanice Zoran Stanković, govoreći o Bobanu Sekuliću, istakao je da on ima istoriju snimanja pre rata, za vreme i posle rata.

“Jedan je od ljudi sa ovih prostora koji je prošao svako mesto, svako selo na Kosovu i Metohiji, kada je bilo naporno, teško i opasno. Nikada kod njega nisam video da je postavio pitanje da ne ode na zadatak. Uvek je spremno odlazio, bez pokazivanja bilo kakvog straha. Uvek je bio raspoložen, nasmejan. Ostalo mi je u sećanju njegovo 'zviždukanje’, čak i u vremenima kada je bilo napeto i teško. Čujemo njega kako ide uz stepenice, zviždi i tako nam prenosi pozitivnu energiju", istakao je Stanković i dodao da je Boban bio posvećen poslu o čemu govori to da se njegov trenutak smrti i desio na putu ka poslu.

O radu i susretu sa Radetom Negojevićem, njegovoj predusretljivosti i borbenom duhu govorio je novinar Budimir Ničić.

“Sada sa ove distance možemo da kažemo da je čovek bio svetionik transparentnosti. Njegov smisao za humor i otvorenost činili su ga da ne bude samo efikasan portparol, nego i prijatelj nas novinara. Sećam se da je uvek posle tih formalnih izjava koje nam je davao, ostajao po sat-dva objašnjavajući nam širi kontekst da bismo bolje i dublje razumeli situaciju. To nije morao, ali imao je taj novinarski nerv i hteo je da naši izveštaji budu potpuni i profesionalni. Iz tih formalnih i neformalnih razgovora i svoje profesionalne posvećenosti stekao sam utisak da je bio čovek sa velikim srcem”, istakao je Ničić.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac, govoreći na komemoraciji, rekla je da moramo čuvati preminule kolege od zaborava, kako one koji su nas napustili u ovoj, ali i u prethodnim godinama, jer sećanjem na njih svedočimo o sebi.

 “Zadatak nas novinara i medijskih radnika pre svega jeste negovanje kulture sećanja. Sećanja na one koji su važni za naše šire društvo, ali pre svega negovanje sećanja na naše prijatelje, jer svi ovi ljudi bili su divni, humani, čestiti, porodični ljudi, dobri radnici, dobri izveštači, dobri čuvari i odašiljaoci istine sa ovog našeg Kosova”, zaključila je Vanovac.

Pored kolega i prijatelja, komemorativnom skupu u Gračanici su prisustvovali i članovi porodica preminulih medijskih radnika.

„To su informacije koje nije moguće potvrditi, informacije koje najčešće nemaju drugi izvor i koje dolaze sa neuobičajenih veb adresa. Takođe, te priče targetiraju emocije, pre nego što su zasnovane na činjenicama i to su vesti koje ne pišu profesionalci” govorio je Avramović približavajući učenicima osobine dezinformacija.

„Kada razmišljate o tome da li je ono što ste čuli i pročitali u medijima ili na društvenim mrežama istina ili ne, služite se ključnim pitanjem - zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava, da li to radi zato što mu je stalo da ja dobijem informaciju koja je objektivno istinita, da li mu je to posao ili se iza toga eventualno kriju neki drugi interesi“, naglasio je on.

Pored postavljanja pitanja, zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava podjednako je važno pitanje, istakao je Avramović, ko mi saopštava informaciju - ko je izvor.

„Kada znate ko vam saopštava neku informaciju onda ćete lako razlučiti ‘žito od kukolja' i imati predstavu da li u to treba da verujete ili ne, odnosno kako da se služite tom informacijom. Ključne stvari su, ponavljam zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava i ko je izvor te informacije“, zaključio je on.

Urednica i novinarka Radio Mitrovice Sever Ivana Vanovac je takođe istakla važnost provere izvora informacija.

“Provera izvora informacija je pola odrađenog posla prilikom provere istinitosti objavljene informacije. Sumnja je temelj opreznog informisanja i jedini cilj joj je da ne nasednete na manipulaciju. U jednom momentu stavlja se znak jednakosti između medijski pismenog čoveka i čoveka koji je sposoban da kritički promišlja”, navela je ona.

Vanovac je rekla da su društvene mreže prostor građanskog novinarstva gde svako ima pravo da izveštava o onome što proceni da je važno, ali građansko novinarstvo nije profesionalno novinarstvo.

“Na društvenim mrežama svako može da piše i nema drugu vrstu odgovornosti do onu prema samom sebi koja je deo lične etike. Kada novinar dobije neku informaciju neće da je pusti u etar i objavi dok ne proveri njenu istinitost, dok je na društvenim mrežama to drugačije”, navela je ona.

Istakla je i da ne postoji bolji način pripreme za varenje informacija od dobrog i kvalitetnog obrazovanja.

Edukativne radionice održane su za učenike Gimnazije Priština, Ekonomsko-trgovinske škole i Medicinske škole u Lapljem Selu. Dan kasnije predavanje o značaju medijske pismenosti slušali su i učenici Gimnazije Kosovska Mitrovica.

Naredne tri radionice o značaju medijske pismenosti UNS će održati u novembru. Radionice  organizuje uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.

U eri interneta i neprestanog protoka informacija, medijska pismenost postaje podjednako važna kao i funkcionalna pismenost. Za mlade, koji su posebno izloženi velikoj količini informacija, medijska pismenost je ključna veština koja im pomaže da tim informacijama pristupaju kritički.

Radionice o medijskoj pismenosti biće održane za učenike sedam srednjih škola u oktobru i novembru mesecu. Na radionicama će više od dve stotine učenika biti u prilici da nauče, šta je medijska pismenost, zbog čega je važna, kako razlikovati informaciju od dezinformacije.

Predavači će biti dugogodišnji urednici i novinari Radio Mitrovice Sever i Kim radija, Ivana Vanovac i Goran Avramović.

Radionice o medijskoj pismenosti, UNS organizuje uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.

Na frekvenciji 90,7 MHz emituje raznovrsne programske sadržaje počev od konakt emisija i živih prenosa, preko informativnih, dokumentarnih, kulturnih, sportskih, edukativnih, zabavnih i muzičkih emisija prilagođenih svim strukturama slušalaca.

Radio Gračanica se i danas, kao i davne 1999.godine, trudi da svoje slušaoce blagovremeno informiše i da im pruži proverene informacije direktno sa terena.

Već 25 godina držimo mesto najslušanije radio stanice, za šta smo godinama dobijali bonitetnu ocenu „A+“.

Pored toga što se konstantno trudimo da unapredimo naš program, ne želeći da remetimo navike naših slušalaca, od prvog dana do danas nismo promenili vreme emitovanja naše centralne informativne emisije, koja je u 16 časova svakog dana. Od osnivanja pa do danas program Radio Gračanice je znatno unapređen i proširen, otvorena je i Televizija Gračanica, koja se nalazi na kanalu kablovskih operatera, a sav programski sadržaj i aktuelne vesti prezentujemo na sajtu rtg.rs, kao i na društvenim mrežama i našem youtube kanalu.