Polemika: Čomski, RTS i Šarli Ebdo (2015)
02. 02. 2015.
Kako gomila ratnohuškačih zlikovaca komponuje vlastitu nevinost
Čomski i medijske ubice
Veliki krvavi krug i u njemu državna televizija - to je bila nova, filantropska politika srbijanskog razbojničkog rukovodstva. Životom su je platili i radnici RTS, oni nedužni. A sada bi svi da budu malo nedužni. I svi imaju medije koji će potvrditi da se zlo koje su sejali može i drugačije nazvati. Eto, i Čomski kaže...
Može, kao i obično, da greši, štaviše baljezga, Noam Čomski, ikona antiglobalizma iz medaljona i srdaca najvećeg broja živućih kretena po metru kvadratnom, u medijima i inače, te su po njegovoj neodrživoj i netačnoj dikciji i ritmu prevare, "Miloševićeva vlada, njegovi generali i njegovi akademici, bili nevini kao jaganjci Božji, ne samo za taj nego i za sve druge zločine ('koji uostalom nisu ni dokazani')", kako će, u ime porodica ubijenih radnika RTS hiruški secirati Žanka Stojanović, majka žrtvovanog Nebojše Stojanovića.
U Srbiji danas, koja se dala u potragu za novim direktorom državne televizije, kandidature su već istaknute, između ostalog, glorifikacijom Čomskog (pravo na izražavanje) i pozivanjem na srceparateljnu izjavu doskorašnjeg robijaša i nekada čelnog čoveka RTS Dragoljuba Milanovića, čašćenog slobodom, uprkos nedvosmislenim dokazima o njegovom doniranju stanova i kredita ološu iz zločinačke medijske armade. Sve sa sumanutim tvrdnjama srbijanskog pravosuđa kako je "bilo teško da se raščivija celokupan slučaj, jer brojna dokumentacija o dodeli stanova fali" - ma, nemoj, ne zna se koji zlikovac za koliko kvadrata plaća struju i Infostan (za Milanovića se, recimo, zna, on i njegova žena Ljiljana, oboje, po njegovoj proceni deficitarni kadrovi, žive u četvorosobnom stanu, adresa poznata redakciji).
Cilj je jasan, sve se divno uklopilo propagandistima iz mitraljeskih gnezda, mikrofon - haubičkim baterijama, tenkistima i njihovim suborcima, te poštovaocima koji su činili respektabilnu većinu stanovništva u Srbiji, u kojoj je vidljivo manjkalo građana. Svi su nevini kao civilne žrtve Amerikanaca, utoliko je i RTS bila nevina i nije mogao biti ratni cilj. Tačno, nije mogao, baš nikad, ni kad su njegovi vozovi išli "mimo šina", ni kad su Bošnjaci u Sarajevu srpsku decu bacali lavovima u sarajevskom Zoološkom vrtu (nije Ljiljana Smajlović, to je izvestila Rada Đokić). Kakva predivna konfuzija, kakva dimna zavesa za promiskuitetnu nevinost medijskih brigada, koje su kreirale i podsticale velikosrpski fašizam i anticivilizacijsku mahnitost.
Milanović je Šarli Ebdo - ma, jeste, ovde su i lopovi iz butika bili prijatelji Srba, hohštapleri ugledni filozofi sa državnom apanažom, a deset se godina nesuđeni direktor RTS Zemunskog klana zlopatio kao robijaš - poluslobodnjak, ili slobodnjak dobrog vladanja, izdržavajući kaznu za žrtvovanje radnika državne televizije. Teško je živeti sa njim na slobodi, najteže je porodicama čije je najbliže žrtvovao.
A samo je produbljivao ideje i smisao za realizaciju svog prethodnika Milorada Vučelića, danas uglednog vlasnika i urednika najtiražnijeg ovdašnjeg nedeljnika Pečat i potpredsednika Partizana. Zašto Srbi ne bi poverovali u davnu umišljotinu, da su i u novoj konstelaciji nezaobilazni geostrateški činilac, iskusan u suprotstavljanju raspomamljenim zapadnim silama - još nije gotovo, kazao bi Slobodan Antonić, novi, posthumni štovalac Slobodana Miloševića.
Servirala je Ljiljana Smajlović, eto kandidatkinje, objavivši u Politici Čomskog, na tragu, valjda, svojih ranijih saznanja o srpskoj, gotovo paljanskoj, karadžić - plavšićevskoj nevinosti tokom intervencije NATO, zapravo o etničkom čišćenju Kosova: „Zapad na Kosovu nije na našoj strani; tim je veća potreba da se u bici za Kosovo protiv Zapada služimo zapadnim argumentima. 'Politikini' čitaoci to umeju: protiv Vordsvorta (Stiven, bivši britanski ambasador u Beogradu, prim. aut.) je nekolicina čitalaca neumorno koristila činjenicu da je do masovnog izgnanstva kosovskih Albanaca došlo tek posle početka NATO bombardovanja, ne pre, i da etničko čišćenje nije koristan argument u korist bombardovanja. No, ako je tako, onda je tačno i da dobre argumente ne osnažujemo tako što umanjujemo zlodela koja su eventualno počinile naše snage bezbednosti, ili tako što potcenjujemo nesreću albanskih izbeglica koje su tukli i NATO avioni, a srpske snage su im na granici oduzimale dokumenta" („Politika“, 13. avgust 2007)".
"Eventualno" su snage Ljiljane Smajlović i počinile zlodela koja ne treba umanjiti, ali su dokumenta oduzimale na granici. Laž i izmišljotina, tokom masovnih ubistava, silovanja, pljačke, paljenja sela, deportacije - sve je bilo dozvoljeno, čak i poželjno - snage bezbednosti Srbije su od 1998. imale samo zadatak da unište tragove otpora Albanaca i zaplene im dokumenta. Možda je i nevažno, tek, masakr nad 48 članova porodice Beriša realizovan je marta 1999, kao i masakr porodice Bogujevci. Ima još:
"Snage VJ i MUP opkolile su 25. marta 1999. i selo Mala Kruša nakon čega je MUP ušao u selo, pljačkao i palio kuće, uz pomoć nekolicine lokalnih Srba. Seljani, kosovski Albanci, sakrili su se u šumi i kasnije su pohvatani, a ženama i deci je naređeno da odu u Albaniju. Više od 110 muškaraca lišeno je dragocenosti i ličnih dokumenata, zlostavljano, a potom zatvoreno u jedan ambar, gde su na njih vatru otvorili lokalni pripadnici policije, nakon čega je ambar zapaljen. Preživela su samo njih osmorica” (iz presude Haškog tribunala).
Ako je nekom važno, Čomskog i istine radi, i to se dogodilo pre nego što je RTS pogođena projektilima NATO.
U kombinovanoj izvedbi, koja podseća na vreme totalne slobode izražavanja Ljiljane Smajlović, te Ratka Dmitrovića, Vučelića i ostale patriotske elite, Milanović se, uprkos presudi i izdržanoj kazni, predstavlja kao "Šarli", tvrdi da nije znao da će NATO raketirati Televiziju. Da, a Vučelić je mislio kako tenkovi pred koje Srpčad baca cveće idu na vežbu, a ne u osvajačko ludilo i sumanutu devastaciju jednog grada; Ljiljana je Smajlović, valjda, znala, javili joj drugovi, da je ubijanje Sarajeva sa Kalemegdana i ispod Taša, izmišljotina.
Veliki krvavi krug i u njemu državna televizija - to je bila nova, filantropska politika srbijanskog rukovodstva. Životom su je platili i radnici RTS, oni nedužni.
A sada bi svi da budu malo nedužni. I svi imaju medije koji će potvrditi da se zlo koje su sejali može i drugačije nazvati. Eto, i Čomski kaže...
Komentari (1)
ostavi komentar18.02.
2015.
"ZABORAVNI" PISAC
Ma da,Srbi su uvek krivi. A mala Milica iz Batajnice, Sanja iz Varvarina, Teodoro jednogodišnja iz Merošine i 80 dece...Oni su simbol srpsjkog stradanja. Zaboravlja auor ovog pamleta i Grdeličku klisuru,i Starački dom u Leskovcu, i Surdulici i Niš...i bolnicu Dragiša Mišović u Beogradu. On bi da NATO kaže - "izvinite što ste nas bombardovali". Amnesti internešenel je bombardovbanje SDrbije označio kao ratni zločin, mnoge svetske novinarske organizacije takođe,ali,eto, Srbin neće. On vidi neprijatelje u Smajlovićkoj, u Dmitroviću, u Milanoviću .. U kojoj zemlji je Televiziaj bombardovana, autore ovog teksta. Nigde, RTS je prva i jedina koja je na ovaj način zločinačkom rukom srušena. A masovno bežanje Albanaca je počelo kada je NATO krenuo sa prevaspitanjem tog dela Srbije, sadašnje NATO države.Zaboravlja autor i Klečku, i Livadice, i granatiranje od strane NATO kolone albanskih izbeglica koje su se vfaćele kuća,a, zaboravi i Korišu gde NATO DOBROTVORI USMRIŠE 80 aLBANACA SA kOSOVA ... Za autora je i Čomski neprijatelj,jer eto "brani " Srbe. Prs na čelo ,autore
Odgovori