Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
31. 08. 2015.
Štićenici naroda
Džaba smo krečili, Panoviću! Zalud smo Famozno danima štampali ćirilicom, PDV nam ostade isti.
Mani, more, PDV-a, dobro je dok nas ne globe.
Nastavljamo, dakle, sa latinicom, a nastavlja se i letnja škola seljačke političke filozofije i prakse.
Seljački filozof koji je nameračio da uspe u životu nikada, ništa i nipošto neće reći u svoje ime; uvek će u pravi plan postaviti kobnu zamenici MI to jest srpski narod i senat a sam će ostati u dubokoj pozadini, „u komori“, kako se govorilo u „zlatnom dobu srpske demokratije“.
Iako se na prvi pogled čak i iskusnom oku čini da su seljački filozofi zakleti branitelji srpskog naroda i senata, malo li pažljivije pogledamo, shvatićemo da je u stvari narod taj koji štiti sopstvene branitelje.
Antologijski dokaz je (ovde višekratno citirana) izjava bivšeg šefa Koštuničinog Gestapoa, Jočića, koji je upitan a da je li istina da je u mladosti obijao trafike, onako, s visine, odbrusio novindžijama: „Hilandar gori, a vi me pitate jesam li obijao trafike?“
I šta? Novindžije podavile repiće! Zaćutale!
Nije, brate, red da se postavljaju budalasta pitanja u trenutku dok gori Hilandar.
Ne manje antologijska je i izjava nekog Veljovog đuturuma iz Atenice koga su novindžije zbog nekih marifetluka saterale u ćošak, a koji je na neprijatno pitanje odgovorio ovako: „To ću vam reći kad Kosovo ponovo bude srpsko“.
Ne verujem da će vam ovo doći iz dupeta u glavu, ali mi se javlja da je Kosovo a i mnogo štošta drugo prestalo da bude srpsko upravo zbog besramne zloupotrebe, ako ne baš svetinja, a ono vrlo važnih stvari i pojmova, u lične, najčešće niske, patriotske svrhe.
Narodi znamo to iz neseljačke političke filozofije nikada stvarno ne učestvuju u istorijskim događajima, nego ih ti događaji bacaju tamo amo, to smo, dakle, apsolvirali, ali narodni zaštitnici motivisani niskim pobudama često umeju da brižnim laskanjem narod zavedu na pogrešnu stranu.
(Za sada) poslednji put to se srpskom narodu i senatu dogodilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih.
I šta?
Srpski se narod i senat ni luk jeo, ni luk mirisao radosno upustio u pogibeljnu avanturu, od čijih će posledica i praunucima trnuti zubi.
I opet šta?
Kada je Rogonja došao da naplati, huškači na krvoproliće i izvođači krvavoprolivačkih radova su se sakrili iza leđa srpskog naroda i senata.
Vidite li vi, narode toržestveno su uzvikivali huškači i izvođači da vas, nebeski narod, po Evropi, a i šire, zovu zločinačkim.
I vaistinu je tako i bilo.
A možda ne bi bilo tako da je srpski narod i senat bio dovoljno razborit da se ogradi od huškača i izvođača, što je propustio da uradi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.