Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
01. 07. 2015.
Spasimo našu ćirilicu i srpski jezik
Kada su brojne evropske zemlje počele da se pripremaju za ulazak u Evropsku uniju, u našoj javnosti pojavila se teza da Srbija ne može ući u EU zbog ćirilice!
Ali, kao grom iz vedra neba, odjeknula je vest da je Bugarska sa svojom ćirilicom ušla u Evropsku uniju! Bugari su se izborili da njihovo pismo bude na svim tablama i firmama Evropske unije.
Naša štampa je objavila da se Bugarska herojski bori za svoje pismo i da je bugarska ćirilica i na novčanici evra.
Ovih meseci smo zasuti zastrašujućim tekstovima o srpskoj ćirlici. Svakako ne bez razloga! Mnogi umni ljudi, naučnici, profesori, novinari, pisci i drugi pisali su o sudbini ćirilice, upozoravali i ukazivali na posledice potiskivanja ovog pisma iz javne upotrebe.
Navodim samo neka od tih imena, jer je spisak veoma dug: Ratko Dmitrović, Radmilo Marović, Zoran Avramović, Zoran Radisavljević, Višnja Aranđelović, Dragoljub Zbiljić, Miloš Kovačević, Predrag Popović, Ljiljana Smajlović, Draško Ređep, Dragana Matović, Dragan Bogutović, Miloš Kordić, Slobodan Remetić...
Ćirilica je stara 1.152 godine. Ovom azbukom piše 200 miliona ljudi na planeti! Ako je očigledna istina da je ćirilica potisnuta, da je sve manje ima u javnosti (knjige, novine, firme i slično), onda Srbi moraju da sačuvaju ovu azbuku, jer bi nestankom ćirilice nestalo i jedno od najznačajnijih obeležja kulturne samobitnosti srpskog naroda.
Opominjuće zvuče upozorenja o ćirilici u našoj dnevnoj štampi: da je ćirlica nestala iz najprometnije ulice Beograda iz Knez Mihailove! Od 140 firmi u ovoj ulici samo su nazivi tri radnje ispisane ćirilicom! Takođe se upozorava da će ćirilica nestati do 2050. godine, da je u odnosu na 1946. godinu procenat ćiriličnih novina i časopisa u 2014. više nego prepolovljen sa blizu 70 pao je na 30 odsto.
Još je crnji podatak da se u svakoj samousluzi kupci mogu uveriti da su prehrambeni proizvodi flaše, pakovanja i slično ispisani pretežno latinicom!
Evo najlepšeg istorijskog podatka o srpskoj ćirilici. U Lajpcigu je pre Drugog svetskog rata nemački lekar Veber napisao i odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom "Azbuke sveta". Rezultat tog istraživanja i proučavanja za srpsku ćirilicu je bio veličanstven! Veber je utvrdio da je srpska ćirilica najfunkcionalnija (jedan glas jedno slovo), najjednostavnija, najbrže se od svih azbuka sveta može naučiti, lako se čita, najmanje zamara oči čitača...
U čast svog naučnog otkrića dr Veber je srpsku ćirilicu ispisao na prvoj stranici svog doktorskog rada "Azbuke sveta".
Slavni engleski pisac Bernard Šo govorio je da bi Englesku azbuku prepravio po ugledu na azbuku srpskog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića! Nisam protiv stranih reči u našem jeziku. Njih imaju svi jezici sveta. Ali, i tu ima pravilo, veoma jednostavno.
Strana reč se uzima za neku stvar, pojam ili događaj tek onda kada za taj isti pojam nemamo svoju reč! Predlažem da "Večernje novosti", kao moćno odredište sudbine ćirilice kod nas sa nizom drugih listova i centara kulturne moći održi okrugli sto ili simpozijum o budućnosti srpske ćirilice.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.