Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
23. 06. 2015.
Latinično podmetanje
Jedna od prvih stvari koje sam uradila kada sam 2005. došla na čelo redakcije „Politike” bila je da Dragoljubu Žarkoviću ponudim kolumnu u „Politici”.
Da se razumemo, nudila sam kolumnu i Biljani Srbljanović: smatrala sam, tada kao i sada, da je Srbiji potreban list otvoren prema svim političkim opcijama, list koji zna da oni koji svoje političke protivnike prikazuju kao čudovišta u stvari nastoje da se unapred oslobode obaveze da slušaju njihove argumente. Smenjena sam 1. oktobra 2008. godine, ali mi je bilo veoma žao kada je Dragoljub Žarković pola godine kasnije prestao da piše u „Politici”.
Odbio je da prihvati smanjenje honorara, a poslednju kolumnu objavio je 27. marta 2009. U fusnoti se oprostio od čitalaca rečima: „Sasvim je u redu da se s promenom koncepta menjaju i izvođači radova.”
Sada tvrdi da je odbio da piše za „Politiku” iz solidarnosti što sam ja sramno najurena s pozicije glavnog urednika. Iz toga bi valjda proizišlo da je sramno, nelojalno što ga kritikujem kad obmanjuje čitaoce.
Čitalac će sam da odluči veruje li u ono što je Žarković na ćirilici objavio šest meseci posle moje smene ili u ono što na latinici objavljuje šest godina kasnije (ne pet, kako piše u njegovoj kolumni u „Blicu”).
Svi ćemo se, međutim, sa njim lako složiti da se „profesionalnost novinara meri sa onim što je napisano i objavljeno, a ne vrstom pisma”, jer u Žarkovićevom je podmetanju latinica potpuno nedužna.
Komentari (1)
ostavi komentar25.06.
2015.
Тужна Србијо
Уважена, све ми се чини да Ви нисте прочитали ниједан текст тога господина. Он је мало већи играч од Вас. Тај господин добро зарађује (независно да ли се служи ћирилицом, коју мрзи, или латаиницом) у Србији на Србији, а тако ми Бога и на осмишљавању српског народа. Никда нећу заборавити када је пре неких двадесетак година објавио интревју са познатим србомрсцем Ивом Вајглом (мислим да није потребно да Вам пишем ко је тај - један од аустријских коњушара). Пронађите интервју. Извршите анализу садржа интервјуа. Тада сам био шеф Мисије у Аргентини (акредитован у Уругвају и Парагвају). Послао сам му из Буенос Аиреса осврт на тај интервју. Радо ћу Вам га доставити, ако Вас занима. Његови излети с ТВ канала на ТВ канал и приче о Србији и српском народу, подсјећају ме на голубове који лете с балкона на балкон. Ах ти јадни балкони.
OdgovoriДа ли је ово могуће: Д. Жарковић: Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano (цизелирати - једно од значења је дотерати нешто до савршенства, прим. ККС) orijentalno pokvarenjaštvo". Ко се и на кога позива, контроверзни новинар на лумпамбасадора. И данас се у диплпматском кору на Кипру препричавакју анегдоте о њему. Неки зли језици тврде да је експерт (дегустатор) за одређивање квалитета алкохолних пића. Док је био амбасадор наступио је у Утиску недеље. Бећковићка га је упитала да ли може да опише један радни дан амбасадора, а он је (у мајици са заштитним знаком крокодилчића) одговорио: „Дођем на посао, потпишем налог за куповину тоалет папира, ха, ха, ха“. Ето, уважена, чиме су се бавили наши амбасадори (баве се многи и данас: амбасадор у Лондону, такође србомрзац - Прибићевић, није знао шта припренма Енглеска, какву резолуцију припрема да су су Срби геноцидан народ, а амбасадор у Сарајеву Вучићевић није јавио да ће Бакир привалити шамарчину Николићу, о раду (нераду) амбасадора у многим амбасадама, и да не говорим).Слично питање му је поставила и једна новинарка у Амбасади на Кипру. Дао јој је исти одговор уз разне друге примјесе. Молили смо Коштуницу да не потписује акредитивна писма за више од двадесет амбасадора, међу којима су били - два посебна изданка, Басара и Ст. Протић. Драга госпођо, превише је у Србији ала и врана, посебно женомрзаца, који на таквим мјестима не могу да виде жене. Погледајте само синтагму, независно од Вас: „оријентално покварењаштво“. То ниједан интелектуалац, који је близу памети не би изговорио. То је недопустив став о свим оријенталним народима. Но, Србија је ово. У Србији може свака шуша да јавно лапрда и да те лапрдаче разни Жарковићи чак цитирају.