Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
22. 06. 2015.
Ćirilično podmetanje
Ljiljana Smajlović, glavna urednica „Politike“, nije licemer: ona kad se naljuti „šutne u jaja“, i to je osobina koju cenim. Sad se naljutila zbog mog teksta u „Blicu“ od prošlog ponedeljka, zamahnula je nogom, ali je promašila. Događa se to. Reč je o tekstu „Ćirilična profesija“, u kome sam pisao o inicijativi „Politike“ i „Večernjih novosti“ da listovi koji se štampaju ćirilicom budu oslobođeni plaćanja PDV.
Da nije toliko ljuta, možda bi pažljivije pročitala ono što sam napisao i pametnije i poštenije to tumačila u „Politici“ od nedelje u autorskom tekstu s naslovom „I dogodine na ćirilici.“
Nisam napisao da je inicijativa glupa i smešna. To sam napisao o obrazloženju inicijative i ostajem pri onome što sam napisao.
Evo, uostalom, tog dela teksta iz „Blica“ od 15. juna:
„Meni su, kako se to kaže, 'upale u oko' tri zanimljive formulacije. Prvo, da će zaštitom 'našeg pisma' biti zaštićen ugled profesije; drugo, da ovi listovi nisu poklekli pred talasom tabloidnog novinarstva i, treće, sledstveno tome, zbog toga su se 'odrekli dela tiraža'. Teško je odlučiti se da li je ovakvo obrazloženje više glupo ili smešno. Profesionalnost novinara meri se onim što je napisano i objavljeno, a ne vrstom pisma. Dva pomenuta lista stide se, valjda, nekih svojih bljuvotina i napisa iz neko tako davnih dana kada su profesiju doveli do najnižih grana dokazujući da pamet i poštenje ne ide pod ruku s vrstom pisma. Mogao bih ta nepočinstva da nabrajam i bez uvida u dokumentaciju, ali je činjenica da su bili bruka za profesiju, sve na ćirilici. Otkriva se, međutim, da ćirilica ima i lekovito svojstvo sprečava da se poklekne pred tabloidnim novinarstvom. Ma hajde! Šta će biti sutra ako se izglasa to ukidanje poreza pa tabloidi odluče da Sorajine sise opisuju drugim slovnim znacima. I treće, kako predlagači kažu, zbog toga su se 'sledstveno tome' odrekli dela tiraža. Nije baš najjasnije da li se to događa zbog prisustva ćirilice ili odsustva sisa.“
A kako mi je Smajlovićka odgovorila? Ćirilično, naravno. Ni reči o suštini mog teksta nego o nečemu što sam svojevremeno rekao i napisao o Miroslavu Miškoviću, a nema ama baš nikakve veze s temom. To je podmetanje, plačljivi poziv na rodoljubno utrkivanje. To ne služi „Politici“ na čast, a dokazuje moju osnovnu tezu da se profesionalnost, u ovom slučaju glavne urednice, meri onim što je napisano i objavljeno, a ne vrstom pisma.
Možda bi bilo bolje da sam ovaj odgovor uputio „Politici“, ali još onomad, kad su Smajlovićku pre pet godina sramno najurili s pozicije glavnog urednika, rekao sam javno u tekstu u „Politici“ da neću, zbog solidarnosti, da pišem za „Politiku“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.