Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
20. 06. 2015.
Spasavajmo latinicu
Pokušajte u današnjoj Srbiji da uradite bilo šta na tragu očuvanja tradicije, kontinuiteta, nacionalnog jedinstva i simbolike... od jednog dela javnosti i onoga što sebe zove intelektualnom elitom (drugosrbijanskom, doduše) doživećete uvrede i omalovažavanja.
Polazeći od istine da je ćirilica kao pismo Srba, većinskog naroda u Srbiji, ugrožena, odgurnuta na marginu, mi u "Večernjim novostima" i kolege u "Politici" izašli smo s idejom da nas država oslobodi poreza na dodatu vrednost (PDV) jer od devet dnevnih listova u Beogradu samo se "Novosti" i "Politika" štampaju na ćirilici.
E, nećete majci, povikaše delije sa grudobrana "liberalne Srbije" i tako dobismo kampanju koja se, gle čuda, zasniva na postavci da latinicu u Srbiji valja braniti od raspojasanih srpskih nacionalista.
Jedna krajnje racionalna ideja označena je kao udar na ravnopravnost dva pisma, napad na latinicu, urušavanje prava manjine, pri čemu niko ne objašnjava u kakvoj je to latinica manjini ako 70 odsto Srbije koristi baš latinicu.
U Beogradu, nažalost ništa bolje nije u Vranju, Užicu, Somboru, Loznici, latinica je potisnula ćirilicu u okvir 70:30.
Ćirilica je u Srbiji apsolutno marginalizovana, oklevetana kao simbol nazadne, antievropske politike, postala predmet sprdnje. U Srbiji je sve upućujena ovu žalosnu činjenicu - još uvek na snazi odluka generalnog guvernmana "Srbija", AustroUgarske, iz 12. 6. 1916. o zabrani upotrebe ćirilice koja ima da bude zamenjena latinicom.
Oko dvadeset odsto stanovnika Srbije ne poštuje spomenutu odluku, ali iz dana u dan taj procenat opada. Za tridesetak godina ćirilica u Srbiji moći će da se vidi eventualno na dvojezičnim tablama na državnim zgradama. I u "Novostima" i u "Politici", ako nas tada bude bilo.
Država Srbija je, istina, donela jasne zakonske mehanizme koji određuju poziciju i upotrebu nacionalnog pisma, ćirilice, ali šta to vredi kad se država ne drži sopstvenih zakona; ćirilicu upotrebljava samo kad to zaista mora da se čini, neretko praveći "propuste" koji se ispravljaju zahvaljujući upornosti ljudi kojima nije mrsko da se biju sa vetrenjačama.
U Srbiji nijedna od četiri privatne televizije s nacionalnom pokrivenošću ne koristi ćirilicu. Ni slova. Slučajno? Osamdeset odsto od 25 tv stanica sa tzv. regionalnom dozvolom emitovanja, uopšte ne koristi ćirilicu. Niko ih i ne opominje zbog toga.
Možda nema nikakve veze s ovom pričom, možda je slučajno, desilo se, omaklo se, ali o Kosovu, pregovorima s Prištinom, ponašanju međunarodne zajednice prema problemu, životu Srba u tom delu otete srpske pokrajine od svih beogradskih dnevnih listova kontinuirano pišu još samo "Večernje novosti" i "Politika". Dakle, mi koji se štampamo na ćirilici. Iznosim ovaj podatak tek da stvari budu malo jasnije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.