Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
19. 07. 2010.
Dirigovana medijska scena
Poslednjih dana moje ime u javnosti se pojavljuje u kontekstu poukušaja moje smene sa mesta glavne i odgovorne urednice Novosadske televizije. Povodom toga, a kako bi se izbegle dalje neprecizne interpretacije, javnost želim da upoznam sa sledećim:
Dana 7. 07. 2010. godine podnela sam ostavku na mesto glavne i odgovorne urednice Novosadske televizije i tražila da budem razrešena dužnosti. Ostavku sam dala pod pritiskom i prinudom ― nakon što su me predsednik UO JP Gradski informativni centar Obren Markov i direktor Televizije Andreja Tomašević pozvali u kafanu Gusan, tačno u podne, gde su mi postavili ultimatum da podnesem ostavku ili ću, ukoliko to ne uradim, biti smenjena i “trpeti dalje posledice”. Tom prilikom navedeni nisu izneli ni jednu konkretnu primedbu na moj rad. Pošto sam žena u srednjim godinama, u strahu za svoju egzstenciju, učinila sam onako kako su od mene zahtevali.
Nakon doživljenog šoka, analizirajući situaciju, u konsultacijama sa kolegama i advokatima, rešila sam da progovorim o tome kako sam od stupanja na mesto glavne i odgovorne urednice izložena najžećoj vrsti mobinga od strane direktora Andreje Tomaševića, koji je svoju kulminaciju imao ucenom u kafani. Zbog toga sam rešila da svoju odluku o ostavci promenim. Povlačanje ostavke prihvatio je i Upravni odbor na sednici održanoj 13.jula02010.godine. Iako je predsednik UO Obren Markov, pred prisutnim članovima UO, priznao da je od mene u kafani traženo da podnesem ostavku ― na istoj sednici najavljena je moja smena, ali sada zbog, kako je obrazloženo, “mojih optužbi vezanih za iznuđivanje ostavke”. Takođe, ni na ovoj sednici nisu izrečene nikakve zamerke na moj rad.
Na mesto glavne i odgovorne urednice došla sam 10. marta ove godine, prihvativši poziv gradskih čelnika da kao novinarka s dugogodišnjim iskustvom i određenim kredibilitetom u gradu pokušam da pokrenem program na Novosadskoj televiziji, odnosno da ga poboljšam. To je, naravno, bilo veliki profesionalni izazov, te sam mu i pristupila s mnogo elana i ambicija pokušavajući da realizujem ono što sam u prijavi na konkurs za gl. i odg. urednika i navela kao svoj program. Pevashodno, želela sam da gradska televizija, posle deset godina postojanja, dobije celodnevni, a posebno jutarnji program koji će za Novosađane i Novosađanke biti emisija u kojoj će na jednom mestu dobijati sve relevantne informacije vezane za funkcionisanje grada.
Direktor Andreja Tomašević, od samog početka opstruirao je sve moje ideje ili inicijative ― pred kolektivom ugrožavajući moj autoritet praveći uvredljiva poređenja ili podrugljive, seksističke izjave. Poništavao je moje naloge zaposlenima, zabranjivao skoro sve moje inicijative kao glavne i odgovorne urednice, podstičući zaposlene da ne sprovode zadatake. Pored toga, u više navrata skretana mi je pažnja da sa koleginicom koja urađuje vesti na slovačkom jeziku ne smem da razgovaram na svom maternjem, slovačkom jeziku. Svaku ponuđenu saradnju direktor Tomašević je odbijao.
Takođe, od samog početka bila sam izložena i pritiscima iz GO G17 plus, direktno ili preko direktora, da ispunjavam njihove naloge u smislu gostovanja nekih funcionera odnosno emitovanja priloga koji su u vezi sa političkim delovanjem navedene stranke.
Najbolji primer dokle su pritisci direktora dosezali je u činjenici da je od mene i kolega novinara Željka Rakičevića i Galjine Čobanov traženo da damo novac čoveku koji je najavio tužbu zbog emitovanja priloga na našoj televiziji. Tim povodom direktor Tomašević rekao je kako bi najbolje bilo da napravimo „vansudsko poravnanje i platimo čoveku koliko traži“, bez obzira na činjenicu da u tom momentu tužba protiv naše televizije nije postojala. Dodatno, simptomatično je da je sa istim čovekom ranije već bilo napravljeno slično poravnanje, štetno za našu ustanovu a da je, nakon zaključenog poravnanja, Sud doneo presudu za nadoknadu štete koja je bila za 100.000 dinara manja od sume koju mu je televizija već isplatila.
Uprkos navedenim opstrukcijama smatram da sam svoj posao radila dobro. Uz podršku kolega uspela sam da pokrenem neke nove emisije, produžim trajanje programa i, kao najvažnije, 14. juna ove godine naša televizija započela je emitovanje dugo očekivane emisije Novosadsko popodne.
Nakon susreta u kafani Gusan, stupila sam u kontakt i sa kolegama iz Leskovca, koji su radili u listu Naša reč u kom je Tomašević bio vršilac dužnosti direktora, i gde se na isti način ponašao prema zaposlenima. Javnost je iz tog vremena upoznata sa slučajem u kom je Tomašević kao v.d. kome je istekao mandat, otpustio troje novinara koji su pre toga, kako sami tvrde, takođe izloženi pretnjama i šikaniranju od strane Tomaševića. Ovakvo ponašanje Tomaševića tada su osudili Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, NUNS, UNS, a za ceo slučaj bio je zaintresovan i OEBS. Kolege iz Leskovca posavetovale su me da ne podlegem pritiscima direktora i da pokušam se izborim za svoja profesionalna prava i slobodu ― te da će mi, ukoliko bude potrebna, pružiti podršku pošto znaju u kakvoj se situaciji nalazim.
Dok pišem ovo saopštenje od kolega sam upravo dobila i informaciju da je direktor Tomašević jutros pretio nekima od zaposlenih kako će u televiziju dovesti policiju koja će ispitati navodnu zloupotebu pečata ― za šta me, nakon svega što se dešavalo, sada naprasno optužuje. Takođe, preko njegovih poslušnika pokrenuta je inicijativa za potpisivanje peticije za moju smenu, u kojoj je moj rad ponovo stavljeni u kontekst omalovažavanja mog profesionalnog znanja. Ni na koji način ne zameram mojim kolegama koji su potpisali peticiju jer znam da su i oni kao i ja uplašeni za svoju egzistenciju i zbunjeni , kao što sam bila i ja u kafani Gusan, s obzirom na činjencu da nam se već nekoliko meseci skida 10% od plate, bez pravog obrazloženja, a uz česte opaske direktora da to čini zbog naše neposlušnosti..
Za pravo da se bavim vlastitim poslom borim se i na ovaj način.
Na mojoj strani su pravda i profesionalnost u obavljanju novinarskog posla ― na Tomaševićevoj strani nalazi se moć i politika, tačnije unutarstranački interesi, potkusurivanja i međustranački dogovori i pregovaranja. U želji da posao na televiziji radim korektno i profesionalno, kao uostalom i dugi niz godina unazad, mene politika shvaćena na ovaj način uopšte ne zanima.
Zanimaju me isključivo opstanak i boljitak televizije ― odnosno želja da zajedno sa kolegama pokušamo da napravimo najgledaniju televiziju u gradu.
Onakvu kakvu Novi Sad i Novosađani svakako zaslužuju!
Zbog svega navedenog, molim javnost Novog Sada (ali i šire) da shvati ozbiljnost situacije u kojoj se Novosadska televizija trenutno nalazi i pruži nam pomoć u borbi za stručne, profesionalne i demokratske standarde i kriterijume koji bi ― ukoliko naša dugogodišnja borba za demokratizaciju društva nije samo mrtvo slovo na papiru ― trebalo da budu ispred bilo čijih parcijalnih (partijskih) interesa ?!
Mirjana Vladisavljev
glavna i odgovorna urednica
Novosadske televizije
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.